0
Film Srđana Dragojevića iz 1992. godine "Mi nismo anđeli" uvršćen je među 100 domaćih filmova koji se smatraju kulturnim dobrom od velikog značaja.
U moru ratne tematike i filmova sa aktuelnim ratnim dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije, Dragojevićevo debitantsko ostvarenje donelo je osveženje publici, a romantična ljubavna komedija beg od tužne realnosti.
PROČITAJTE JOŠ:
Međutim, iako ga se sećamo sa osmehom na licu, mnogi od onih čije role godinama citiramo, su nas prerano napustili.
„Nikola, nisam ti ja majka“, čuvena rečenica koju izgovara Sonja Savić jedna je od najpoznatijih replika, a uloga Marte jedna od najpopularnijih legendarne glumice. Nažalost, Sonja nas je prerano napustila 2008, preminuvši u 47. godini života. Pronađena je mrtva u stanu u Kursulinoj ulici, a lekari su mogli da konstatuju smrt. Prema zvaničnim podacima nakon obdukcije, preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supsatnci. Sahranjena je u svom rodnom selu Donja Gorevnica, a ono što je posebno tužno jeste činjenica da se niko od njenih kolega nije pojavio na sahrani.
Komšije nekada jedne od najtalentovanijih srpskih glumica tvrdile su da u njenom stanu nije bilo nameštaja, spavala je na dušeku na podu, a svuda okolo bili su razbacani upotrebljeni špricevi. Ovu informaciju je njena majka oštro demantovala.
Uprkos tome što joj je karijera prerano prekinuta, ostala je upamćena kao biser domaće kinematografije, a publika se rado seća njenih uloga u filmovima „Una“, „Šećerna vodica“, „Lude godine“, „Leptirov oblak“, „Balkanski špijun“, „Kako je propao rokenrol“ i drugim.
Jedna od ljubavnica Nikole Koja u filmu „Mi nismo anđeli“ bila je i Vojka Ćordić Čavajda, koja je igrala Višnju, nesuđenu manekenku koja je gradila karijeru u Milanu.
„Je l sam ti rekla da sam bila top manekenka u Milanu?“
Tokom devedesetih godina napravila je pauzu, a poslednju ulogu odigrala je 2003. godine. Ubrzo posle toga dijagnostikovan joj je rak pluća. Prerano je preminula 2005. u 43. godini života.
Vojka se poslednjih godina borila sa rakom pluća, ostaviši iz sebe brojne zapažene uloge u filmovima „Moljac“, „Mi nismo anđeli“, ali i u seriji „Dome, slatki dome“ i „Neki novi klinci“.
Iznenadna smrt glumca Gorana Daničića u njegovoj 59. godini života šokirala je javnost. Poznati glumac je u filmu „Mi nismo anđeli“ igrao epizodnu ulogu Radoša, koja uprkos tome ostala vrlo upečatljiva.
Po želji njegove porodice, sahranjen je dan kasnije u najužem porodičnom krugu, a nisu želeli da otkrivaju detalje i uzrok njegove smrti.
Publika ga pamti po ulogama u serijama kao što su „Otvorena vrata“, „Selo gori, a baba se češlja“, „Ranjeni orao“, kao i po filmovima poput „Kad porastem biću Kengur“, „Vukovar jedna priča“, „Sabirni centar“, „Pljačka Trećeg rajha“ i drugim.
Epizodnu ulogu u ovom filmu ostvario je i njegov kolega sa klase, glumac Dejan Matić koji je tumačio policajca.
Početkom godine iznenadila nas je vest o njegovoj smrti.
Dejan je preminuo u 61. godini, a njegov venčani kum Dragan Gagi Jovanović otkrio je detalje njegovog zdravstvenog stanja, koje je već dugo bilo narušeno.
„On je bio jedan od mojih najbližih saradnjika. Mnogo toga smo zajedno prošli od studentskih dana, bio je slabog zdravstvenog stanja. Taj moždani udar ga je usporio, bio je slabo pokretan, dugo je prolazo kroz tu agoniju, ali imao je snage i volje. Često je bio po lekarima, zaista tužna vest, bio je poprilično usamljen, ali nikada nije gubio nadu. On je bio moj venčani kum, studentsko drugarstvo koje je trajalo, bili smo nerazdvojni. Bili smo u kontaktu naravno…“, rekao je za Blic.
Majku glavne glumice Milene Pavlović igrala je čuvena jugoslovenska glumica Stanislava Pešić. Ovo je bila jedna od njenih poslednjih uloga, pošto je preminula svega pet godina kasnije, tačnije u 56. godini života.
Publika je Stanislavu najbolje upamtila kao Olgu Petrović u seriji „Pozorište u kući“, koja je bila njena „lična karta“.
„Žene u Zagrebu su se oblačile kao ja, u Ljubljani su se kao ja češljale, u Skoplju smejale kao ja. Publika nas je sve podjednako volela: kamiondžije su lepile moje slike, a vojnici Lašinene“ prisetila se Stanislava.
Glumica je 1992. godine obolela od raka, a u tom periodu je odigrala i svoju poslednju ulogu u drami „Dugo putovanje u noć“. Pred smrt je objavila knjigu „Devetnaest društvenih igara“ i otkrila detalje o borbi sa opakom bolešću, ali i pisma koja je slala sinovima.
Za sebe je rekla da je „sve pogrešno odigrala, bila neodlučna kada je trebalo da bude odlučna, uverena da je ružna onda kada je bila najlepša“ i dodala da je trebalo više da veruje u sebe.
Jedno od najpoznatijih imena koja su se pojavila u debitantskom filmu Srđana Dragojevića jeste Dragan Maksimović. Njegova kratka epizodna uloga hipika i izvedba pesme „Where have all the flowers gone“ bila je posebna podrška za mladog reditelja.
„Bio sam oduševljen kada je Maksa prihvatio da igra tako malu epizodnu ulogu, koja je ostala svima u pozitivnom sećanju“, priseća se Dragojević za BBC na srpskom.
U svojoj bogatoj karijeri ostvario je više od 60 uloga u brojnim kultnim filmovima, kao što su „Petrijin venac“, „Šmeker“, „Poslednji krug u Monci“, „Lepa sela, lepo gore“, „Vreme čuda“, „Rane“ i drugim.
Za razliku od gorepomenutih kolega čiju karijeru su prekinule bolesti, Dragan je preminuo nakon brutalnog prebijanja. Naime, grupa navijača pretukla ga je na Zelenom vencu jer su mislili da je Rom, što je za nasilničku grupu bio dovoljan razlog da ga napadnu i pretuku.
Glumac je napadnut dok je čekao autobus, a preminuo je od posledica tog napada dva meseca kasnije, 4. februara 2001. godine. Imao je samo 51 godinu.
(Tokom pisanja ovog teksta korišćen je Chat GPT)
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
