"Kraljica telenovela" je sreću pronašla kraj političara, bila je prva dama, a u Rusiji je dočekana uz posebne počasti: Gde je danas glumica Viktorija Rufo?

Rođena je 31. maja 1962. godine u Meksiko Sitiju kao Marija Viktorija Euhenija Gvadalupe Martinez del Rio Moreno-Rufo, a tokom karijere postala je poznata jednostavno kao Viktorija Rufo. Više od četiri decenije provela je pred kamerama, a upravo su je televizijske uloge učinile jednom od najvoljenijih glumica svog žanra.

Početak karijere i uspeh

Odrastala je u porodici koja je bila povezana sa svetom zabave. Njene sestre Gabrijela i Marsela takođe su izgradile karijere u toj industriji – Gabrijela kao glumica, a Marsela kao producentkinja. Viktorija je, međutim, vrlo rano pokazala da želi da pronađe sopstveni put pred kamerama.

Prvi dodir sa glumačkim svetom imala je još krajem sedamdesetih, kada se pojavila u nekoliko filmskih projekata. Među njenim prvim iskustvima bili su filmovi "Discoteca es amor" ("Diskoteka je ljubav") i "Ángel del silencio" ("Anđeo tišine"), oba iz 1979. godine, kao i "Perro callejero" ("Ulični pas") iz 1980. godine. Ipak, vrlo brzo je postalo jasno da će televizija biti prostor u kojem će ostvariti najveće uspehe.

Godine 1980, dobila je priliku da zaigra u telenoveli "Conflictos de un médico" ("Sukobi jednog lekara"), čime je zvanično započela televizijsku karijeru. Iste godine pojavila se i u seriji "Al rojo vivo" ("Užareno"), u kojoj je tumačila Pilar Alvarez. U narednom periodu, nastavila je da niže televizijske angažmane, pa je 1981. godine glumila Juliju u "Quiéreme siempre" ("Voli me zauvek"), dok se 1982. pojavila u "En busca del paraíso" ("U potrazi za rajem"), kao i u nekoliko filmskih ostvarenja.

Veliki preokret dogodio se 1983. godine, kada je dobila glavnu ulogu u telenoveli "La fiera" ("Zverka"). Kao Natalija Ramirez, Viktorija je prvi put dobila priliku da u potpunosti nosi jednu veliku televizijsku priču. Uloga joj je donela veliku popularnost, ali i prvo značajno priznanje – 1985. godine osvojila je nagradu TVyNovelas za najbolju mladu glavnu glumicu upravo za rad u ovoj telenoveli.

Usledio je niz zapaženih projekata. Godine 1985, tumačila je naslovnu junakinju u "Juana Iris" ("Huana Iris"), a dve godine nakon toga, dobila je glavnu ulogu u telenoveli "Victoria" ("Viktorija"). Serija je dodatno učvrstila njenu poziciju među vodećim meksičkim televizijskim zvezdama.

Krajem osamdesetih, stigla je uloga koja će je pretvoriti u međunarodnu zvezdu. Od 1989. do 1990. godine, Viktorija je predvodila glumačku postavu telenovele "Simplemente María" ("Jednostavno Marija"), u kojoj je glumila Mariju Lopez. Serija je ostvarila ogroman uspeh, a Viktorija je zahvaljujući toj ulozi postala poznata publici širom sveta.

Upravo u tom periodu njena popularnost više nije bila ograničena samo na Meksiko. Telenovele u kojima je glumila, počele su da se prikazuju širom Latinske Amerike, Evrope, Amerike i Azije, a Viktorija je postala lice meksičkih sapunica koje je publika prepoznavala bez obzira na jezik.

Njena karijera nastavila je da raste i tokom devedesetih. Godine 1992, pojavila se u "El abuelo y yo" ("Deda i ja"), dok je 1993. predvodila glumačku postavu telenovele "Capricho" ("Hir"), u kojoj je glumila Kristinu Arandu. Posle dve godine, usledila je "Pobre niña rica" ("Sirota bogatašica"). Godine 1998, preuzela je glavnu ulogu u seriji "Vivo por Elena" ("Živim za Elenu"), kao Elena Karvahal.

Pored telenovela, Viktorija je tokom karijere povremeno radila i druge televizijske formate. Pojavljivala se u seriji "Mujer, casos de la vida real" ("Žena, slučajevi iz stvarnog života"), a bila je deo i projekta "Al derecho y al Derbez". Njena filmografija uključuje i ostvarenja poput "Un hombre violento" ("Nasilnik"), "Una sota y un caballo" ("Žandar i konj"), "De pulquero a millonario" ("Od prodavca pulkea do milionera") i "Un hombre sin miedo" ("Čovek bez straha").

Istovremeno, Viktorija je gradila dugogodišnju saradnju sa produkcijskom kućom Televisa. Čak tri decenije bila je povezana sa ovom kompanijom, koja je imala ključnu ulogu u razvoju njene televizijske karijere.

Na prelasku u novi milenijum, Viktorija je nastavila da dobija velike glavne uloge. Godine 2000, igrala je Kristinu Alvarez Rivas de Rivero u "Abrázame muy fuerte" ("Zagrli me čvrsto"), još jednoj telenoveli koja je privukla veliku pažnju publike, a vrlo popularna je bila i u Srbiji.

Ipak, jedna od njenih najvažnijih uloga usledila je 2005. godine. Tada je prihvatila glavnu rolu u telenoveli "La madrastra" ("Maćeha"), u kojoj je glumila Mariju Fernandez Akunju de San Roman. U Srbiji je ova serija postala veliki televizijski fenomen i bila je među najgledanijim programima kada je prikazivana 2005. godine.

O čemu se radi u seriji "Maćeha"?

Priča "Maćehe" bila je drugačija od mnogih tada popularnih latinoameričkih telenovela. U središtu nije bila mlada devojka koja pokušava da osvoji imućnog muškarca, već zrela žena koja iza sebe ima težak životni put. Viktorija je igrala Mariju, ženu koja je osuđena na doživotni zatvor zbog ubistva prijateljice Patrisije. Iako je tvrdila da nije kriva, njena reč nije bila dovoljna da promeni presudu.

Posebno težak udarac doživela je od supruga Estebana, kojeg je tumačio Sesar Evora. Ni on nije poverovao u njenu nevinost. Dok je Marija bila iza rešetaka, Esteban je njihovoj deci, Ektoru i Estrelji, rekao da im je majka preminula. Čak je u njihovom domu postavio sliku nepoznate žene i predstavio je kao portret njihove majke.

Marija je iza zatvorskih zidina provela dve decenije. Nakon što je zbog dobrog vladanja dobila slobodu, vratila se u Meksiko sa dva cilja: želela je da ponovo pronađe svoju decu, koja su u međuvremenu odrasla, ali i da otkrije ko je zaista ubio Patrisiju.

Povratak kući za nju nije značio i povratak porodici. Ektor i Estrelja nisu znali da je žena koja se pojavila pred njima zapravo njihova majka. Marija je morala da pronađe način da ponovo zadobije njihovo poverenje, dok su je oni doživljavali kao očevu prijateljicu. Upravo je ta emotivna dimenzija priče bila jedan od razloga zbog kojih je Viktorijina interpretacija ostala upamćena među gledaocima.

Nakon uspeha "Maćehe", usledile su nove velike uloge. Godine 2007, Viktorija je postala naslovna junakinja telenovele "Victoria" ("Viktorija"), u kojoj je tumačila Viktoriju Santijesteban de Mendozu. Već naredne godine, igrala je Makrenu Espinosu de los Monteros u seriji "En nombre del amor" ("U ime ljubavi"). Potom je od 2010. do 2011. bila deo telenovele "Triunfo del amor" ("Trijumf ljubavi"), gde je igrala Viktoriju Sandoval.

Internacinalni uspeh

Godine 2012, glumila je u seriji "Corona de lágrimas" ("Kruna od suza"). Tumačila je Refuhio Čavero, a za ovu ulogu dobila je nagradu TVyNovelas za najbolju glavnu glumicu.

U narednim godinama nije pokazivala nameru da uspori. Godine 2014, igrala je Kristinu u "La malquerida" ("Nevoljena"), 2016. godine pojavila se kao Ines Uerta u "Las amazonas" ("Amazonke"), dok je 2019. preuzela glavnu ulogu u komičnoj telenoveli "Cita a ciegas" ("Sastanak naslepo"). Ovaj poslednji projekat bio je posebno zanimljiv jer je Viktorija, nakon godina u kojima je uglavnom bila vezivana za ozbiljne i emotivno zahtevne junakinje, napravila iskorak u komediju.

Iako je televizija ostala njeno najpoznatije polje, Viktorija se nije ograničila samo na snimanja. U jednom periodu više se posvetila porodici i pozorištu, gde je igrala i u predstavama Njeno prisustvo na sceni pokazalo je da joj televizijska popularnost nije bila jedini oslonac i da je interesovanje za glumu uspela da zadrži i van sveta telenovela.

Privatni život

Privatni život Viktorije Rufo godinama je bio podjednako zanimljiv javnosti kao i njene uloge. Početkom devedesetih, započela je vezu sa meksičkim glumcem Euhenijom Derbezom. Njihova ljubav bila je veoma medijski propraćena, a iz te veze rođen je njihov sin Hose Eduardo Derbez. Njihov odnos, međutim, nije potrajao. Nakon nekoliko godina zajedničkog života, usledio je raskid, a između bivših partnera kasnije je nastao dug period ozbiljne netrpeljivosti.

Viktorija je potom pronašla stabilnost uz meksičkog političara Omara Fajada. Venčali su se 9. marta 2001. godine, a 2004. su dobili blizance – sina Anuara i ćerku Viktorije.

Uz profesionalni uspeh, Viktorija je u jednom periodu bila povezana i sa političkim životom svog supruga. Dok je Omar Fajad obavljao javne funkcije, ona je imala ulogu prve dame Pačuke, ali je istovremeno nastavila da prihvata glumačke angažmane.

Posle dosta godina, njena porodica dobila je još jednog člana koji će promeniti odnos između Viktorije i njenog bivšeg partnera. Njen sin Hose Eduardo postao je otac devojčice Tese, a upravo je rođenje unuke dovelo do susreta Viktorije Rufo i Euhenija Derbeza nakon čak 18 godina bez kontakta. Njih dvoje sreli su se u bolnici nakon rođenja Tese u junu 2024. godine, a nekadašnji sukob tada je makar privremeno ostavljen po strani.

Derbez je kasnije opisao susret kao svojevrsni novi početak:

"Zagrlili smo se, čestitala mi je, a ja sam čestitao njoj. Mislim da je od ovog trenutka pred nama novo poglavlje, čist početak i novi list."

Pored svega što se događalo iza kulisa, Viktorija je ostala veoma prisutna i u javnosti. Na društvenim mrežama, posebno na Instagramu i TikToku, pokazuje vedriju i opušteniju stranu ličnosti nego što je publika decenijama imala priliku da vidi kroz njene telenovele.

Problem sa koleginicom

Njena karijera, međutim, nije prošla bez kontroverzi. Jedna od priča koja je privukla pažnju javnosti odnosila se na koleginicu Danu Garsiju, poznatu po ulozi Norme u seriji "Pasión de gavilanes" ("Skrivene strasti"). Viktorija i Dana zajedno su radile na telenoveli "Amazonke", rimejku serije "Las malqueridas" ("Moje voljene"), a tokom snimanja pojavile su se priče o navodnoj netrpeljivosti između njih dve.

Dok su obe tokom rada na projektu uglavnom ostavljale utisak da je njihov odnos korektan, nakon završetka snimanja, Dana je javno govorila o neprijatnoj situaciji koja je, prema njenim rečima, postojala među njima.

"Bila sam vrlo emotivna zato što je Viktorija igrala sa mnom u seriji. Međutim, Viktorija mi nikada nije uzvratila pozdrav na snimanjima kada bismo se srele. Ovo je istina. A ja sam je pozdravljala svakog dana, odmalena sam bila njen fan i uvek mi je bila u srcu kao jedna od naših najvećih glumica", rekla je Dana svojevremeno.

Uprkos takvim pričama, Viktorijina reputacija jedne od najvažnijih glumica svog žanra nikada nije ozbiljno poljuljana. Njeno ime ostalo je sinonim za velike ženske likove, snažne emocije i junakinje koje se bore sa životnim iskušenjima.

Posebne počasti i nagrade

Njena popularnost odavno je prešla granice Meksika. Tokom vrhunca slave dobijala je dočeke kakvi su bili rezervisani za najveće međunarodne zvezde. Posebnu pažnju privukao je njen boravak u Rusiji 1994. godine, gde je dočekana uz najviše državne počasti, dok je u Kini bila članica žirija na prestižnom festivalu u Šangaju. Godine 2017, našla se i na listi koju je objavila publikacija Hollywood Buzznet, a koja ju je svrstala među trideset najlepših žena na svetu.

Viktorija Rufo je tokom karijere osvojila i niz profesionalnih priznanja. Pored već pomenute nagrade za seriju "La fiera", dobila je i nagradu TVyNovelas za najbolju glavnu glumicu zahvaljujući ulozi u "Corona de lágrimas", dok je za seriju "La madrastra" osvojila i priznanje Bravo za najbolju glumicu.