Partizan dobio nešto vrednije od tri pobede - priča o karakteru, Karliku, "kradljivcima" i akciji koja objašnjava sve

Problematičan prelazni rok, problemi sa povredama, nekompletiran roster i sveopšta skepsa pratile su crno-bele uoči starta sezone, ali se posle neverovatne pobede u Minhenu sve okrenulo naglavačke, pa je početni pesimizam zamenila sveopšta euforija.

Ako je i bilo opreznih posle sjajne pobede nad Armanijem u "Beogradskoj areni", nakon dve pobede na strani – u Parizu i Minhenu – izabranici Đoana Penjaroje napravili su možda i veći posao od samih trijumfa: stekli su poverenje koje pre početka sezone nisu imali i sada u dalje bitke ulaze sa apsolutnom podrškom navijača i javnosti.

A obe pobede ove nedelje imale su isti potpis i jedna reč je oba puta bila dominantna u javnosti – karakter.

Ponekad previše apstraktno i otrcano zvuči, ali je ovoga puta to sjajan opis za Partizan nakon ovog duplog kola.

Ako je Partizan protiv Armanija od prvog do poslednjeg minuta kontrolisao stvari na terenu i na kraju dodavanjem gasa zgromio rivala, u Parizu i Minhenu to nije bio slučaj.

U oba meča su izabranici Đoana Penjaroje upadali u probleme, loše periode i delovali rezultatski i igrački izgubljeno u većoj ili manjoj meri, ali ni u jednom trenutku predaja nije bila opcija niti je postojala panika među igračima na terenu, koji su do kraja verovali i borili se jedni za druge.

Upravo su sjajna hemija i kohezija – gde svako zna svoju ulogu, što je ogromna pohvala za samog Penjaroju – bili veliki faktori u dve gostujuće pobede.

Nije se odustajalo od ustaljenih principa igre ni kada sve nije funkcionisalo perfektno, jer je ovaj tim svoj trenutni identitet izgradio na nekoliko stvari. Upravo ta vera u ono što rade bila je ključna i za ove dve pobede, a tu se posebno izdvaja nekoliko momenata i pojedinaca, iako je na kraju dana ovo timski poduhvat.

General Karlik i sjajna nedelja Tonjea Džekirija

MVP prvog kola i vrlo verovatno septembra, jer u prva dva kola niko nije imao veći indeks korisnosti od njega, pokazao je ove sezone da Partizan sa njim ili bez njega nije isti tim. Karlik Džons je nakon savršene partije protiv Armanija i u meču sa Parizom, a naročito sa Bajernom, imao problema sa agresivnim odbranama, ali je uvek pronalazio put kada je bilo najvažnije.

Lider u svakom smislu te reči, Džons je uvek preuzimao odgovornost kada bi sve drugo stalo i svojim arsenalom oružja pronalazio rešenja. Bilo da je u pitanju prodor, završnica uz kontakt, šut sa poludistance ili asistencija – što je segment koji je ove sezone dodatno unapredio – uvek bi bio taj faktor koji pokrene mašinu kada krene da trokira.

U pobedi protiv Bajerna u Minhenu to je bilo najupečatljivije. Mučio se da dođe do koša i poena, sjajno je bio čuvan, a poluvreme je završio sa negativnim indeksom korisnosti.

A onda je došla završnica i Partizanov juriš kada je krenuo u stizanje Bajernovih +13. Na kraju je serijom od 13 poena vratio crno-bele u egal, doneo prednost, a čak je i igrom u odbrani doprineo da se bavarski tim na kraju slomi i dođe do velikog trijumfa.

Kada pričamo o partijama pojedinaca, duplo kolo je sjajnim igrama obeležio i Tonje Džekiri. Iako je projektovan za drugog centra, problemi sa faulovima su u drugi plan bacili Kevarijusa Hejsa, ali se to u igri Partizana nije osetilo. Ono što je bilo očigledno – Džekiri je značajno doprineo svojom igrom u napadu: šutevi sa poludistance, poeni na obruču, dodavanja iz šort-rola i ofanzivni skok bili su samo deo repertoara, a mnogi koševi, poput onog uz faul u Minhenu, dolazili su u ključnim trenucima meča. Ništa manje nije briljirao ni u odbrani, gde je sjajno čitao igru, preuzimao, branio jedan na jedan, a uspevao čak i da ukrade lopte. Kontrola skoka bila je sjajna, a njegovo veteransko prisustvo i mirnoća olakšavali su posao ostatku ekipe.

Kradljivci kakve nismo videli do sad

Ipak, koliko god sjajni bili i Džons i Džekiri, jedan segment igre svima je upao u oči. Partizan je tim koji suludo krade lopte u prva tri kola Evrolige. Crno-beli su timski lideri sa 13 ukradenih lopti u proseku, a koliko su ispred konkurencije govori podatak da je sledeći na toj listi Panatinaikos sa 8,3, a potom Efes sa 7,7 ukradenih lopti. Ako pogledamo prethodne četiri sezone, gde najbolji timovi u tom segmentu nisu uspevali da dobace do osam ukradenih lopti po utakmici, onda je jasno o kakvom se epskom učinku radi. Naravno, takve sulude brojke nisu održive na duge staze, ali je način na koji igra Partizan doprineo da im u tome nema ravnih u Evropi u ovom trenutku.

Ovim brojkama treba dodati još dva podatka. Partizan je na deobi prvog mesta sa 22,7 asistencija po meču (koliko ima i Baskonija), dok je na trećem mestu po najmanjem broju izgubljenih lopti po meču.

To znači da je Partizan u prva tri kola imao zbirno 107 ukradenih lopti i asistencija, a samo 30 izgubljenih, što je plus od 77 i ozbiljan pokazatelj kvaliteta i stabilnosti igre.

Crno-beli su po naprednim statistikama šesti napad po ofanzivnom rejtingu i peta najbolja odbrana po defanzivnom rejtingu, što ih čini ukupno četvrtim najboljim timom po net-rejtingu (razlici između ofanzivnog i defanzivnog rejtinga).

Poslednja odbrana je Partizanov DNK

Partizan je meč protiv Bajerna rešio nakon što je uspeo da odbrani poslednji napad koji je završio Dvejn Vašington.

Ipak, pre samog tog šuta, videli smo toliko toga što je možda i suština ovog Partizana. Dok će se pričati o ukradenim loptama, agresivnosti u odbrani i pojedinačnim potezima, sekvenca na samom kraju meča možda je još upečatljiviji primer.

Bajern je imao nešto preko devet sekundi da izvede šut i jasno je bilo da će kao prvu opciju tražiti najboljeg šutera Endija Obsta, koji je u stanju da pogodi i sa deset metara. Tu odbrana stupa na delo. Plan je bio preuzimanje na svakom bloku, i čim je Obst krenuo iz kornera na suprotnoj strani od one na kojoj se izvodi lopta, krenula je čitava sekvenca.

Primarni čuvar na Obstu bio je Pajola, ali je odmah dobio blok Timana, kada ga je istog sekunda preuzeo Arijan Lakić, a odmah potom i blok Vajlija, kada ga je preuzeo Kevarijus Hejs. Takozvani "steger" nije prošao jer Obst nije uspeo da se oslobodi, a u tom momentu lopta još nije bila ubačena. Obst je potom nastavio svoju kretnju ka košu u pratnji Hejsa koji je bio na njemu kao senka, a potom ponovo krenuo da se penje na liniju za tri poena praveći čitav krug. Lopta je u tom trenutku bila u rukama Dvejna Vašingtona, a Obst je nakon izlaska na liniju za tri poena pokušao da se oslobodi tako što je pokušao da postavi blok u "jedan-dva" pikenrolu i da se otvori u "pop" za šut, ali ga je tu momentalno preuzeo Lakić, čime se zatvorio čitav krug.

Hejs je ostao na Vašingtonu i tu je usledilo novo remek-delo. Amerikanac je sjajan dribler, pogotovo u menjanju pravca kretanja, ali je Hejs svaki njegov dribling sjajno ispratio i vraćao se na njega, pa je Vašington morao da uzme šut sa korakom unazad. Čak je i to Hejs maestralno ispratio i bez greške i kontakta isparirao tom šutu, koji je na kraju jedva završio na prvom obruču.

Ta preciznost u rotaciji i komunikaciji postala je simbol ovog Partizana. Broj ukradenih lopti će pasti kada ekipe pronađu način da tu agresivnost pretvore u svoje oružje i prednost, ali rotacije i komunikacija ne mogu da nestanu, a ova akcija je pokazatelj da je Partizanov defanzivni plafon izuzetno visok.