Kalinjingrad postaje novo žarište Rusije i NATO-a: Jedna greška mogla bi da izazove direktan sukob

Ruski predsednik Vladimir Putin ponovio je nedavno u govoru na skupu Valdaj da Moskva nema nameru da napadne evropske zemlje, ali je upozorio da će na eventualnu agresiju odgovoriti svim oružjem koje ima na raspolaganju. Njegova poruka usledila je nakon upozorenja Moskve da bi Rusija mogla da upotrebi i nuklearno oružje ukoliko bi članice NATO-a pokušale da odseku Kalinjingrad od ostatka zemlje.

Ruska teritorija usred NATO-a

Kalinjingradska oblast prostire se na oko 15.000 kvadratnih kilometara i ima približno milion stanovnika. Oko polovine živi u istoimenom glavnom gradu.

Ova teritorija nekada je bila deo nemačke Istočne Pruske, a njen glavni grad bio je Kenigsberg. Nakon Drugog svetskog rata severni deo Istočne Pruske pripao je Sovjetskom Savezu, dok je grad 1946. dobio ime Kalinjingrad.

Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine oblast je ostala deo Rusije, ali je fizički odvojena od ostatka zemlje. Danas se nalazi između Poljske i Litvanije, dok kopnena veza sa ostatkom Rusije vodi preko teritorija drugih država.

Zašto je Kalinjingrad toliko važan Moskvi

Njegov značaj nije samo geografski. Kalinjingrad je jedna od ključnih ruskih vojnih tačaka na Baltiku i u njemu se nalazi važna vojna infrastruktura, uključujući pomorske snage, protivvazdušnu odbranu i raketne sisteme.

Tu je stacionirana ruska Baltička flota, a oblast raspolaže raketnim sistemima koji mogu da nose konvencionalne ili nuklearne bojeve glave. Zbog položaja Kalinjingrada, veliki deo Evrope nalazi se u dometu ruskih sistema raspoređenih u toj oblasti. Kalinjingrad takođe ima važnu luku na Baltičkom moru koja ostaje nezaleđena tokom cele godine.

Međutim, ono što ovu oblast čini strateški važnom istovremeno predstavlja njenu najveću slabost. Okružena je članicama NATO-a i odvojena od ostatka Rusije, zbog čega bi snabdevanje i slanje pojačanja u slučaju većeg sukoba predstavljali ozbiljan problem za Moskvu.

Tenzije rastu od početka rata u Ukrajini

Odnosi oko Kalinjingrada dodatno su zaoštreni nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. NATO je od tada povećao vojno prisustvo na svom istočnom krilu, ojačao protivvazdušnu i protivraketnu odbranu i povećao broj borbeno spremnih snaga i aktivnosti na Baltičkom moru.

Alijansa je pokrenula i misiju „Baltic Sentry“, čiji je cilj zaštita kritične podvodne infrastrukture, uključujući energetske i komunikacione veze.

Moskva, međutim, smatra da NATO vodi sve agresivniju vojnu politiku na Baltiku. Rusija je u maju ove godine kritikovala izjave litvanskog ministra spoljnih poslova o sposobnosti NATO-a da probije ono što je opisao kao rusku „malu tvrđavu“ u Kalinjingradu.

Prema ranijem izveštaju Rojtersa, desetine aviona država članica NATO-a učestvovale su sredinom avgusta u nenajavljenoj operaciji u vazdušnom prostoru oko Kalinjingrada. Cilj je bio demonstriranje sposobnosti da se, u slučaju sukoba sa Rusijom, poremete radio i radarske veze enklave, kao i njena protivvazdušna odbrana.

NATO saveznici poslednjih meseci održavaju i vojne vežbe širom regiona Baltičkog mora.

Moskva pominje i nuklearno oružje

U takvoj atmosferi Rusija je 30. septembra NATO-u poslala diplomatsku poruku u kojoj je upozorila da je spremna da upotrebi „čitav arsenal“, uključujući nuklearno oružje, ukoliko bi zemlje Alijanse pokušale da izoluju Kalinjingrad od ostatka Rusije.

NATO je odgovorio pozivom Moskvi da prekine sa, kako je navedeno, „sve neodgovornijim ponašanjem“ i „neodgovornom nuklearnom retorikom“. Alijansa tvrdi da su njene aktivnosti na Baltiku odbrambene i da ne predstavljaju pretnju Kalinjingradu.

Upravo spoj ogromnog vojnog značaja i geografske ranjivosti čini Kalinjingrad potencijalnim žarištem. Za Rusiju je to isturena vojna baza duboko u prostoru NATO-a, dok je za Alijansu reč o snažno naoružanoj ruskoj teritoriji između dve njene članice.

Zbog toga bezbednosni analitičari upozoravaju da bi pogrešna procena ili incident u tom području mogao da preraste u direktnu konfrontaciju Rusije i NATO-a, čime bi Kalinjingrad postao jedna od najopasnijih tačaka na evropskoj bezbednosnoj mapi.