Poznata pevačica preko 20 godina sama živi u dvorcu, društvo joj pravi 12 mačaka, a bogatstvo joj je procenjuje na 150 miliona dolara

U tom dvorcu, okruženom najvišim merama bezbednosti, živi sama sa svojim mačkama, kojih navodno ima 12. Njeno ime nose čak jedan asteroid i jedna vrsta ribe iz reke Orinoko – što dovoljno govori o njenom uticaju. Ipak, Enja je za mnoge ostala zagonetka.

Prodala je više od 75 miliona albuma, ali nikada nije krenula putem tipične pop zvezde – ne ide na turneje, ne daje često intervjue, nije se udavala niti se razmeće svojim bogatstvom. Retko se pojavljuje u medijima i gotovo uopšte nije deo sveta poznatih ličnosti.

Jedna od njenih retkih izjava u javnosti bila je za britanski „San“ 2016. godine, kada je priznala: „Obožavam emisiju Strictly Come Dancing. Ne znam da li bih ikada mogla da učestvujem, ali bih volela da naučim argentinski tango.“

Osim takvih sitnih nagoveštaja običnog života, Enja neguje mističnu atmosferu oko sebe. Živi usamljeničkim životom, uz društvo mačaka, u staroj viktorijanskoj vili blizu Dablina – ne tako daleko od kuće Bona iz grupe U2.

Rođena kao Eitne Ní Bhraonáin, potiče iz muzičke porodice iz Gvidora u okrugu Donegal. Odrasla je okružena tradicionalnom irskom muzikom i porodičnoim mirom. Kratko je bila član porodične grupe "Clannad", ali je želela svoj put. Udružila se sa producentom Nikijem Rajanom i njegovom suprugom Romom, s kojima je godinama stvarala muziku u potpunoj umetničkoj izolaciji.

Njihovo stvaranje bilo je jedinstveno – slojeviti vokali, nekada i po stotinu glasova, pevanje na engleskom, galskom, latinskom, francuskom, izmišljenim jezicima iz Tolkinovih romana, pa čak i na jeziku koji je sama osmislila – loxian.

Pravu slavu stekla je 1988. kada je objavila album "Watermark", sa hitom "Orinoco Flow", koji je postao svetski fenomen i prodat u više od 11 miliona primeraka.

Početkom 2000-ih, pesma "Only Time" postala je svojevrsna himna tuge tokom izveštavanja o terorističkom napadu 11. septembra, nakon čega je reizdana u humanitarne svrhe i dodatno učvrstila njeno mesto u srcima publike, naročito u Americi.

Međutim, Enja nikada nije išla na turneju. Umesto toga, 1997. kupila je zamak Manderli za 2,5 miliona funti, pretvorila ga u svoj lični svet i povukla se. Meštani kažu da često ni ne znate da tamo neko živi.

Romantične veze nikada joj nisu bile prioritet. Sama priznaje: „Posle lošeg dana u studiju mogu biti teška osoba. Treba mi samoća. Kakav bi muškarac mogao to da prihvati?“ Svoju sreću, kaže, nalazi u stvaranju: „Moje ljubavi su melodije, reči i lepi zvuci. Ljudi misle da je to tužno, ali verujte mi – srećna sam. Ja jesam – muzika.“

Njena zatvorenost nije bez razloga. Doživela je i neprijatnosti sa opsesivnim fanovima – jedan Italijan ju je pratio više od godinu dana i pojavio se u pabu njenih roditelja sa njenom slikom oko vrata; kad su ga izbacili, povredio je sebe. Godine 2005. nepoznati muškarac upao je u njen zamak, vezao služavku u pokušaju da je pronađe – Enja se tada zaključala u sigurnosnu sobu. Od tada izbegava kontakte s fanovima i javna pojavljivanja.

Njen svet danas dele isključivo mačke i prijatelji iz muzičkog tima. Retko koga prima u svoj dom. Čak i njen stric kaže: „Živi kao kraljica. Povučena je.“

Uprkos svemu, njena muzika živi i dalje – osvojila je četiri Gremija, nominovana je za Oskara za muziku iz Gospodara prstenova, a njeni hitovi koriste se u savremenim pesmama, od Fugees-a (Ready or Not) do Creepin’ Metro Boomina i The Weeknda, koji uključuje melodiju iz njene pesme Boadicea iz 1987.

Čak i ljudi iz muzičke industrije priznaju da znaju malo o njoj, a događaji povodom njenih albuma prilagođavaju se njenim željama – ona, recimo, više voli velike skupove nego intervjue jedan-na-jedan.

„Ne volim tuđa mišljenja“, rekla je jednom. „Nije zločin ne voleti izlaske. Zar više niko ne poštuje pravo na izbor?“