"Mislila sam da njenu smrt neću preživeti": Naša pevačica o trenutku kada su joj javili da joj je majka umrla

Pevačica Jovana Tipšin važi za jednu od retkih koja može da se pohvali time da iza sebe nema skandale, a sledeće godine će proslaviti 30 godina svoje karijere.Ona je u našoj emisiji "Ispovest" ispričala detalje svog života, ljubavnih odnosa, početka karijere i situacije na estradi devedesetih.Jovana se prisetila i jednog od najbolnijih trenutaka u svom životu.

"U koroni sam bila sa majkom, čuvala sam je do poslednjeg dana. Mislila sam da njenu smrt neću preživeti, tata kada mi je umro, tu je bila majka, sestre, braća, posao, ali kada se desilo... Ja sam nju spasavala, pritisak merila, nabavljala lekove, počela je odjednom da se guši, tu scenu nikada neću zaboraviti. Šta se tu desilo, ne znam, odvezli su je na VMA, moj kum me zove sutradan da pita kako je, njegov prijatelj je bio anesteziolog mojoj mami, mi smo zvali da pitali kako je ona, celu noć ne spavamo, on mi je rekao da je sada bolje, da je doručkovala. Čula sam joj glas, imala je poremećaj srčanog ritma. Taj dečko se zamonašio, više nije anesteziolog, on me je pozvao da mogu da je vidim poslednji put, imam snimak. Ona mi govori da je vodim kući, pričala sam joj da joj podignem energiju. Bila je svesna do poslednje dana."

"Vladala je korona, imala sam dve maske, nisam mogla da se približavam. Ja sam kasnije od patnje, tuge, boli, nespavanja dobila koronu. Išla sam po manastirima, jedna monahinja Zlata mi je rekla par lepih reči. Ja sam tada sve prepustila Bogu. Posle par dana sam se razbolela, bila sam u kolima sa sestrom, skinula sam masku, ona je bila u prevozu pre toga i kupila nam je nešto u pekari. Obe smo dobila pad imuniteta, u međuvremenu je mama izašla iz bolnice, ja sam sve obezbedila da se steriliše auto, svi su imali vizir i maske. Zahvalna sam Bogu što sam imala priliku da poslednji put popričamo. Ona je posle upala u tešku komu, ne znam šta se desilo. Mislim da je dobila bakteriju u bolnici, među lekovima su bili aktibiotik, svašta je tu bilo. Ja sam joj rekla da sam bili na Avali pa smo se razboleli, nije bila ista žena kada se vratila iz bolnice. Ja sam pričala, ona je slušala, kaže mi sestra da je pre nego što je pala u komu tražila telefon da pozove nekoga, šećer joj je bio nizak, pala je u komu."

"Mi smo onda išli da je vidimo, da sam mogla samo da uđem da joj noge poljubim, da joj osetim miris kože. Onda sam rekla sestri da idemo pod Ostrog. Zvala sam prijatelja da rezerivše karte, bila je korona, policijski čas u Crnoj Gori od 21h, mi sa aerodroma pravo na taksi i na Ostrog. Ponela sam njenu potkošulju, molile smo se i ja sam pre molitve snimala sebe, čule su se ptičice, to je bio 25. februar. Ušle smo kod Svetog Vasilija, molile se, i posle molitve u 6:45 je preminula tog dana, ona je inače krštena u crkvi Sveti Vasilije Ostroški na Banjici. Ja sam mislila da neću preživeti, kada izgubite roditelja onda ste ničije dete. Pre neko veče sam se toliko isplakala. Znam da su oni tu negde, fizički nisu, ali jednog dana ćemo se sresti", ispričala nam je Jovana Tipšin, a šta je još dodala na ovu temu pogledajte u videu iznad teksta.BONUS VIDEO: ISPOVEST „Mama dođe sa posla, u bolovima je, ja joj izmasiram noge“: Jovana Tipšin po prvi put o odrastanju u radničkoj porodici sa sedmoro braće i sestara