ISPOVEST "Imao sam građevinsku firmu i kafić": Bojan Bjelić posle 12 godina života u Kanadi otkriva sve o čemu je ćutao - evo koliko para je zaradio preko okeana

Završna epizoda donosi ekskluzivni intervju sa Bojan Bjelićem, pevačem koji se nakon 12 godina povučenosti vraća na scenu. Bjelić u razgovoru otkriva kako je proveo vreme van medija, kako je izgledala popularnost u njegovim danima vrhunca, ali i pravila koja su tada vladala na estradi.

Odakle potreba da se vratiš posle 12 godina?

"Iskreno da ti kažem, nisam ni mislio da ću se ikad vratiti muzici. Mislio sam da je to vreme prošlo i da je taj deo mog života i veliki deo moje karijere ostao u 2000-im godinama. Okrenuo sam novi list i krenuo da se bavim potpuno drugim stvarima i, na kraju krajeva, nisam ni živeo u zemlji. Prošle godine dobijem poziv za festival 'Dragi Bravo' da učestvujem na njemu. Nažalost, to se nije desilo, ali taj poziv mi je možda otvorio oči i pokazao koliko postoje ljudi koji i dalje znaju te pesme, koji ih i dalje slušaju i koji su odrasli uz tu muziku i dalje vole da je slušaju. Mislim da sam bio dužan sebi, a možda i publici, da pokušam još jednom i da vidim kako će me ljudi prihvatiti posle toliko vremena, i sa starim pesmama i sa onim novim koje spremam."

Jesi li dolazio u Srbiju tokom perioda medijske ilegale?

"Dolazio sam ja redovno. Tu mi je porodica, prijatelji. Često sam dolazio, ali na kraći vremenski period i odlazio više puta godišnje. Svakako sam planirao da dođem u avgustu ili septembru prošle godine i to se poklopilo sa festivalom. Imao ogromnu tremu, kao da prvi put u životu trebao da izađem na binu, s obzirom na to da 12 godina nisam uhvatio mikrofon u ruku, nisam se uopšte pojavljivao ispred kamera, čak ni na društvenim mrežama nisam bio aktivan. I plašio sam se te reakcije posle toliko vremena, kako ću se snaći i kako će me publika prihvatiti, jer uživo pevanje i nastup i baš sam se ozbiljno spremao za to. Jako mi je žao što se na kraju 'Dragi Bravo' nije desio."

Čime si se bavio poslednjih 12 godina i zašto si otišao u Kanadu?

"Otišao sam da pevam. Bila je organizovana turneja, nekih šest nastupa, pretežno u Ontariju. Otišao sam prvi put tamo, to je prošlo sjajno, ljudi su me baš super prihvatili i odmah sam shvatio da je naša dijaspora koja tamo živi potpuno drugačija od evropske dijaspore."

Šta to znači?

"S obzirom na to da je Kanada velika, pa je veliki napor da se svi okupe na jednom mestu i dođu na moj koncert ili nastup, morali su da ulože ozbiljan trud i dugo vože. Svi smo raštrkani tamo na razne strane i ne možemo logistički da se okupimo, a s druge strane, čini mi se da su ljudi mnogo više povezani zato što su toliko udaljeni od Srbije. Neki nemaju priliku da se vrate svake godine na odmor, neki dolaze jednom u dve-tri godine da obiđu svoju porodicu, familiju i ostalo. Čini mi se da su više željni stvari koje dolaze iz matice."

Je l’ to znači da onih šest nastupa nisu bili uspešni?

"Ne, jesu, bili su uspešni. Hoću da kažem da sam baš cenio to što su se ljudi okupili, jer je Kanada prilično rigorozna kada su radne vize u pitanju i nema mnogo pevača priliku da ode baš tamo da gostuje. Amerika je neka druga priča, ali Kanada je malo teža što se tiče viznog režima."

Kako si onda ostao tamo? Jesi li se vraćao posle te turneje?

"Jesam, vratio sam se. Upoznao sam dosta naših ljudi koji se bave raznim poslovima i slušao sam ih kako su se snašli kada su se doselili u Kanadu i kako je njima tekao život i početak u novoj zemlji. Dopalo mi se iz njihove priče to što je Kanada zemlja sa jasnim zakonima, gde se znaju pravila, gde svako ima licencu da bi radio u određenoj sferi posla. Počeo sam da razmišljam, prva ideja je bila da otvorim zajedno sa nekim tamo lokalnim čovekom možda klub ili restoran sa našom muzikom i našom hranom, i da budem neka spona što se tiče tog entertainmenta, da pokušam da svoje kolege i neke dobre bendove dovedem tamo i da, kada je naša muzika u pitanju, malo oplemenim noćni život ljudima kojima to nedostaje. Tako da sam krenuo da se raspitujem, aplicirao prvo za radnu vizu, pa onda za trajni boravak. Vrlo brzo sam shvatio da je tržište nekretnina tamo potpuno drugačije nego kod nas i generalno u Evropi i da ima ozbiljnu perspektivu. Uložiti u nekretninu, prodati je posle određenog vremena ili adaptacije, donosilo je zaradu koju ovde ljudi koji se bave nekretninama mogu samo da sanjaju. Njihov prosečan rast cena nekretnina na godišnjem nivou bio je tada oko 11 odsto, što je neverovatno."

Koliko novca treba da se kupi nekretnina tamo?

"Sve zavisi."

Ti si se bavio tim nekretninama? Kupovao si, je l’ tako, stanove?

"Ne stanove, kuće. Tamo su generalno pretežno kuće. Stanovi su toliko skupi da ti se više isplati da kupiš kuću. Stanovi su uglavnom za ljude koji su vezani za kancelarijski posao, pa im je to jednostavnije, i to je uglavnom dok ne dobiješ porodicu, jer ti onda definitivno treba veći prostor."

Koliko para treba da se kupi kuća?

"Sve zavisi. Moram da se ogradim, sve pričam za period pre korone. Korona je mnogo promenila situaciju u Kanadi."

Ti si mnogo pre korone otišao tamo.

"Otišao sam 2014. godine. Kada pričam o tržištu nekretnina, sve to pričam za period pre korone, jer je korona potpuno izmestila sva tržišta nekretnina u svetu. Može to da košta od 150.000 kanadskih dolara pa naviše, sve zavisi od lokacije, stanja kuće i koliko je novca potrebno da se ona adaptira i ponovo stavi na tržište. To sve zavisi od slučaja do slučaja. Upravo je različitost tržišta nekretnina u Kanadi u tome da jedna nekretnina, recimo tamo gde ja živim, košta toliko i ja sam je prodao za cenu za koju sam je i stavio, a komšija do mene može da ima potpuno drugačiju cenu za istu takvu kuću. Neki segmenti potražnje za tu lokaciju diktiraju cenu drugačije nego kod nas, gde recimo kažeš da je na Banovom brdu cena kvadrata tolika. Tamo cene mogu mnogo više da variraju bez obzira na lokaciju."

Dobro, a odakle ti početni kapital? Koliki je zapravo bio budžet kada si krenuo u tu priču?

"Ljudi možda i ne znaju, svi pričaju o tome koliko sam ja investirao, koliko košta moj spot, koliko košta album od početka moje karijere, ali malo ljudi zna da sam ja zaista vredno radio. To možda nije bilo toliko vidljivo, s obzirom na to da su svi moji nastupi maltene bili van granica naše zemlje. Tada je bila aktuelna dijaspora i ja sam zaista puno radio. Uvek sam novac koji zaradim od nastupa gledao kako pametno da investiram u sledeći projekat. Tada, kada sam se bavio muzikom, sledeći projekat je uvek bio album. Albumi su se tada radili na godinu i po, dve. Rad na jednom albumu zahtevao je ozbiljan trud, vreme i novac. Način na koji si želeo da se ispromovišeš, da izabereš diskografsku kuću koja će te finansirati..."

To je bio tvoj jedini prihod?

"Tako je. U to vreme, da."

Počeo si karijeru nastupom na festivalu „Sunčane skale“?

"Prvi put 2003. godine sa pesmom 'Ženske laži' koju su ugradili Žika i Jelena iz grupe Zana. To je bio period pre svih muzičkih takmičenja koja su kasnije krenula kod nas. Tada su se pevači prvi put pojavljivali na muzičkim festivalima – Budvanski, Hercegnovski, internacionalni festivali u regionu, u Makedoniji Ohrid fest, Štipski festival... To festivalsko iskustvo me je oduvek privlačilo, jer me je asociralo na Evroviziju i na taj takmičarski duh – ko će imati bolji nastup, ko bolju pesmu, ko će bolje otpevati, ko je u žiriju, kako će velika muzička imena glasati za tebe, za nekoga ko se tek pojavio. Taj početak na festivalima je ozbiljno iskustvo i svakako jedini način u to vreme da opipaš teren i vidiš da li je taj posao za tebe ili ne."

I da se čuje za tebe.

"Veliku medijsku pažnju je pre svega svaki festival okupljao. Mediji su putovali na te festivale i to je bila jedinstvena prilika da mnogo zvučnih muzičkih imena, regionalnih zvezda, sretnu jedni druge na takvim dešavanjima."

Bio si u Makedoniji na jednom festivalu, pa si imao i turneju po Makedoniji sa čitavom ekipom, imao si svoj bend, je l’ tako?

"Tako je, imao sam bend."

I prateće vokale, ako se ne varam.

"Da, vodio sam sa sobom i pevačicu, prvenstveno zbog dueta sa Indi kasnije, a početak moje karijere u Makedoniji bila je saradnja sa kompozitorom Grigorom Koprovim. On je i direktor festivala 'Ohridski trubaduri', odnosno Ohrid festa. Moje pojavljivanje, mislim da je to bila 2005. godina, sa pesmom 'To nije ljubav', gde ta pesma odnosi pobedu i publike i žirija, bilo mi je posebno drago. Koncept festivala je bio zanimljiv – pored žirija, i gledaoci u publici su na ulaznicama glasali i ubacivali to u glasačku kutiju. Od te pesme je krenulo i moje medijsko pojavljivanje u makedonskim medijima, na lokalnim televizijama, kako skopskim, tako i ostalim. Moje kolege su tada ritualno radile Crnu Goru, a moja leta su bila u Makedoniji i Bosni."

U to vreme si izdao i prvi album za City Records. Jesi imao razgovor sa Željkom Mitrovićem?

"Prvi album je bio 2004. godine za City Records. Tada nisam upoznao ni Željka ni Milicu. Moj kontakt je bio sa Boškom Jakovljevićem. On je vodio emisiju City i on je otprilike objasnio i pomogao da taj album ugleda svetlo dana."

Je l’ se sećaš tih tiraža?

"Ne sećam se tog prvog tiraža uopšte, ali mislim da su se diskovi radili u tiražu od 1.000 komada. To je bio prvi inicijalni tiraž, pa onda vide kako ide prodaja, pa se dokupljuje. Inače, te 2004. godine moj album je izašao i na CD-u, ali i na kaseti. To je bila poslednja godina kada se štampala kaseta."

Nakon toga si počeo da izdaješ za Grand produkciju, imao si duet sa Indy, pa 'Čipka crvena' i tako dalje. Ko se pojavi na Grandu, u onom njihovom velikom glamuroznom studiju, on je zvezda preko noći.

"Jeste, bukvalno. Dovoljno ti je bilo jedno pojavljivanje u 'Grand šouu' subotom uveče, u prajm tajmu. Ta gledanost koju je Grand imao u tom trenutku bila je potpuno nenadmašiva, bar što se tiče muzičke scene. Ja sam doživljavao da kompletnu muzičku i medijsku sliku drže oni i zaista je sve ostalo bilo minorno u odnosu na Grand. Moja odluka je bila da jednog dana dođem kod Jelene i Žike, koji su mi radili prvi album, i kada smo krenuli da razmišljamo o drugom albumu, i samo sam rekao: ‘Ja želim u Grand.’ Oni su me pogledali potpuno začuđeno – kako Grand, kad sam do tada pevao klasičan pop – ali ja sam mislio da mogu da plivam i u tom pop-folku koji je u tom trenutku bio jako popularan. Sećam se da mi je Žika rekao: ‘Ajde otpevaj neki narodnjak.’ Tada je bio hit Šaka Polumente ‘Ej, kad bi ti’, i ja sam to otpevao njima. Oni su se pogledali i rekli: ‘Pa on može ovo da radi, super.’ Od tada je krenula ta transformacija da posle jednog klasičnog pop tinejdž albuma nastane i prvi album za Grand ‘Ekspresno’ za Grand."

"Mislim da je ta odluka bila apsolutno ispravna, jer mi je Grand doneo toliko nastupa, toliko medijske popularnosti, a promocija tih pesama bila je na regionalnom nivou. Mislim da nisam napravio tu odluku, pitanje je da li bih imao uspeh koji sam imao da nije bilo Saše Popovića. Došao sam kod njega u kancelariju, čak sa ocem, jer tada ide roditelj s tobom pošto imaš 18 godina. On je zaista svakog izvođača koji dođe sa novim projektom preslušavao u kancelariji, svaku pesmu, i davao neku svoju viziju – govorio šta može da bude hit, šta treba da pevaš u Grandu, šta će da prođe. Kad je čuo duet sa Indi, koja se te godine i pojavila na Grandovom festivalu sa ‘Bato bre’, njemu je to odmah bilo jako interesantno – da jedan klasičan pop pevač koji je prešao u Grand i jedna njihova pevačica imaju duet koji je zaista hit. Vrlo brzo posle naše premijere u ‘Grand šouu’ tu pesmu su svi pevali i zbog teksta i zbog svega. U roku od par meseci doživela je ogroman bum. Drago mi je što se i posle toliko vremena ta pesma i dalje sluša i što smo ja i ona i dalje prepoznatljivi po njoj."

Šta je podrazumevala kompenzacija sa Grandom? 

"O pravnom delu, tada su se potpisivali tipski ugovori koji su bili isti za svakoga. Sa svakim albumom dobijao si šest emisija ‘Grand šoua’, šest emisija ‘Grand parade’ i još šest emisija još jedne emisije. To je bio paket koji su dobijali svi, možda je neko dobijao i više, ali to je bio osnovni paket i više nego dovoljan za promociju jednog albuma."

Šta oni tebi daju, a šta ti njima daješ?

"Ja njima dam pesme koje su..."

U vlasništvu njihovom?

"Nisu u njihovom vlasništvu, jer su autorska prava autora neotuđiva dela. Pesme se daju na korišćenje meni kao pevaču ili diskografskoj kući da se izdaju, a autori su dali prava da Grand može da objavi i prodaje diskove. Tada su bili popularni ring tonovi, pa su oni imali prava i na prikupljanje tantijema od tih ring tonova."

Kako su pravila igre danas?

"Evo, pravo da ti kažem, pokušavam i ja da shvatim. Nisam siguran. Moja velika mana je što svih ovih 12 godina, koliko nisam bio u medijima i ovom poslu, mnogo stvari se promenilo. Trebalo mi je sigurno par meseci da čujem od ljudi kako danas stvari funkcionišu. Počev od monetizacije Jutjub kanala, autorskih prava za pesme koje su tvoje, snimanja sadržaja, šta možeš da plasiraš na društvene mreže, šta možeš na Jutjub, na digitalne platforme, kakvi su danas odnosi i ugovori sa diskografskim kućama... Medijska scena je potpuno drugačija. Podcast kao koncept tada nije postojao. Danas je sve preko interneta i, pored toga što je nova medijska scena, došli su i novi ljudi. Mnogo ljudi iz tog vremena koji su se bavili PR-om, vodili emisije ili bili urednici, danas se ili ne bave tim poslom ili su na drugim pozicijama."

"Trebalo mi je dosta vremena da upoznam sve te ljude i da shvatim kako da se vratim na muzičku scenu, na koji način i šta je pre svega potrebno da uradim. Moja ideja je bila da sredim te digitalije i da legitimizujem sve te pesme koje su moje i koje sam snimio, jer sam od trenutka kada sam se povukao sa estrade sve ostavio kako jeste i ništa više nisam pipnuo. Pravila su se u međuvremenu promenila, pa sam krenuo da sređujem Jutjub kanal, da kačim pesme koje nikada nisu bile na internetu, da to pravno regulišem i da svoju prethodnu karijeru postavim na standarde koji su danas aktuelni."

Jesi li tamo mogao da pevaš?

"Mogao sam, ali mogao sam da budem, recimo, lokalni pevač. Tu se gubi ta ekskluzivnost, jer kada odeš i odradiš jedan nastup ili koncert, to je već druga priča. Ovako, kada si svima stalno dostupan, to je drugačije. Pevao sam, naravno, ali to nije bilo zbog novca, nego više zbog provoda, izlaska i ostalog."

Jesi bio oženjen u Kanadi? 

"Nemam dete, nisam bio oženjen, nisam ni danas. Brak kao brak meni nikada nije predstavljao nešto što treba da se štiklira samo da bi se desilo. Mislim da su mnogo bitniji odnos između dvoje ljudi i način na koji ćete doživeti jedno drugo nego taj papir. Nisam neko ko ispunjava klišee i očekivanja porodice, roditelja, familije ili javnosti."

Jesi li tamo kupio neku kuću za sebe, imaš li danas nešto u Kanadi?

"Kupio sam, međutim to sam prodao pre možda par godina, u trenutku kada sam odlučio da se vratim. Nije samo taj festival bio povod. Korona je zaista mnogo uticala na mene i sve ono što me je privlačilo u toj zemlji, na kraju se ispostavilo da oni teško podnose takva turbulentna vremena. Mi smo se kao narod navikli na razne stvari i preživeli dosta toga i mislim da smo mnogo prilagodljiviji. Tamo su se i ekonomija i tržište nekretnina potpuno promenili preko noći. U ovom životnom periodu želeo sam da se vratim, da budem sa porodicom, prijateljima i dragim ljudima koje dugo nisam video i da pokrenem nešto. Ideja je bila da možda opet vidim nešto sa nekretninama ovde u Srbiji, iako je to potpuno drugačije. Međutim, desio se preokret u tom smislu da možda i dalje ima mesta za mene na ovom estradnom nebu."

Pravio si marketing u smislu veze sa Indi. Je l’ to bila ideja Saše Popovića ili kako se to desilo? Jeste li bili stvarno u vezi ili je to bila marketinška priča da bi se promovisala pesma?

"Bilo je nešto potpuno neozbiljno. U medijima je to predstavljeno možda mnogo ozbiljnije nego što je zapravo bilo."

Da li bi danas igrao na tu kartu?

"Ne. Mislim da nema potrebe za tim. Ako te mediji ne žele sa pričom koju ti zaista imaš da plasiraš, bićeš samo izveštačen ako budeš pokušavao da se uklopiš u neki fazon, kliše ili trend samo da bi privukao pažnju. Nisam pobornik toga. Sve je u redu dok mediji prenose moje reči onakve kakve jesu. Ja kažem – ne postoji pogrešno pitanje, samo je pitanje kako ćeš ti da odgovoriš i da li će se to preneti onako kako je rečeno."

Pripremaš li novu pesmu?

"Voleo bih da mogu da planiram tačne datume kada će šta da izađe, međutim odlučio sam da sebe ne opterećujem tajmingom. Mislim da mnogi pevači greše kada jure da na svakih mesec i po dana izbace nešto novo samo da bi bili u trendingu i da bi bili aktuelni. Mislim da moram mnogo da vodim računa, posle ovoliko godina, koja će biti ta prva nova pesma. Uveliko radim na pesmama, par njih je u opticaju, ali još ću videti kako će se koja završiti, pa ću tako dobiti odgovor i na pitanje kada će izaći. Moj plan je da to bude nešto pre leta. Da li će tako biti, videćemo, ali potrudiću se."