INTERVJU Haris Džinović: Život mi je postao oskudan

Kralj meraka, Haris Džinović, ne može da dočeka da se uhvati mikrofona i zapeva, ali i da zasedne sa društvom u kafani, budući da je veliki hedonista. Pevač je usled prinudne poslovne pauze slobodno vreme posvetio porodici, tenisu, ali i majstorima, s obzirom na to da gradi kuću na Senjaku. Džinović je početkom 2017. godine kupio plac u Beogradu i započeo izgradnju velelepne vile u koju će se uskoro useliti sa porodicom. Radovi su pri kraju, a njegova želja da promeni adresu stanovanja je sve veća.U razgovoru za Nova.rs Džinović je istakao koliko mu nedostaje druženje s prijateljima, ali i to koliko je potresen smrću velikog prijatelja i kolege Predraga Živkovića Tozovca, kao i brojnih kolega koje su preminule poslednjih godina - od Šabana Šaulića, Đorđa Balaševića, Sinana Sakića i mnogih drugih. On smatra da muzička scena bez njih više nije ista, ali da dolaze mlađe generacije koje su aktuelnost današnjice.Kako ste reagovali nakon saznanja da je Tozovac preminuo, s obzirom na to da ste bili bliski i veoma ste se poštovali?- Danas se cela planeta nalazi u jednoj, kako bih rekao, zoni smrti, kao da je treći svetski rat. Poznati i nepoznati ljudi odlaze. Ljudski životi su najvredniji, bez obzira na to kako se oni zvali. Međutim, kad ode neko ko ti je drag, ko ti je poznat i ko ti je prijatelj, imaš malo više sentimenta, što je i logično. Šta ja da kažem o Tozovcu? Privatna stvar je što je on mene uvek favorizovao, a to je razlog više da ga volim. Toliko ga cenim! Bio je vrstan umetnik. Molim te, šta reći o njemu?! Bilo ko šta da kaže o Tozovcu, reći će malo. Ne bih da upotrevljavam onu otrcanu reč "legenda". Kad sam prvi put davne '70. počeo da pevam u kafani, udarna pesma je bila “Te oči jedne žene”, tako da sam i od njega mnogo naučio... Mnogo sam ga voleo i cenio...

Muzička scena ostala je bez velikana poput Šaulića, Sakića, Balaševića, Dragojevića, Ramadanovskog, Gojkovića...- Mnogo ljudi nas je napustilo. U poslednje dve, tri godine iz naše branše otišlo ih je dosta, a da ne pominjem druge sfere. Zaista sam potresen zbog kompletne belosvetske situacije.Kako vam izgleda današnja estradna scena sa brojnim novim izvođačima, pogotovo u vreme kada je zastupljen autotjun?- Estradna scena, kao život i revolucija, ide dalje - gaziš svojim koracima i dolaze drugi i mlađi. Da li će neko napraviti neku karijeru kao što su napravili predsednici, da li će imati uspeha... Postavljaju se razna pitanja, ali odgovor je jednostavan - ništa više neće biti kao što je nekad bilo. Ne treba komparirati bilo šta sa prošlim vremenima. To je bilo u jednom vremenu i prostoru i toga više nema. Sad će doći nešto novo.

Postoji li neka nada da je ipak ostalo pevača koji će naslediti poznata muzička imena u narodnoj i folk muzici?- Pa ne znam. Ako se to sviđa mladim ljudima, onda je to njihovo i njihov trend. Ne bih zalazio u to i ne bih sudio šta je to u nivou kvaliteta i da li simpatišem to ili ne. Vrlo se malo pitam ako se to dopada našim omladincima. Bilo bi neprimereno da ja kažem: "E, znaš šta? Ovo što smo mi snimali ranije bilo je bolje nego ovo što vi danas pravite, producirate, reprodukujete, pevate...". Međutim, ipak ima nekog našeg nasleđa. Čini mi se da se mladi ljudi ipak naslanjaju na ove pevače kojih, nažalost, više nema i na neke od nas koji smo živi. Dopada im se stara interpretacija, koja je zaista bila preemotivna, gde su srca pucala od ljubavi i tako dalje. Neće to izbledeti. Rekao bih da je dosta ljudi koji forsiraju to, pa su i karijere napravili na takav način. Nisam skeptik, mislim da će dosta toga ostati.Kako provodite dane u polukarantinu? Da li i vi živite "na pola"?- Ne znam kako provodim dane, ako mi veruješ. Majke mi moje, ne znam.Hoćete li moći da se naviknete na život koji smo imali pre korone kad se sve vrati na staro?- Ako se vrati u normalu, videćemo. Svi su ljudi, da ne psujem sad gde. Svi živi su otišli u aut. Ovo je svakog izbacilo iz koloseka. Kako je izbacilo jednog, tako je i drugog. Prema tome, možeš da se žališ koliko god hoćeš. Da sad ideš da tražiš neku pomoć, ni to nije rešenje.

Treba li Vama pomoć?- Meni pomoć nije ni bila potrebna, da ne govorim sad ispred sebe, ali ljudi su se našli u nebranom grožđu. Imamo dosta slučajeva koji ne mogu da se snađu, koji nisu ostavili neki dinar sa strane, niti su zaradili prethodno, pa da mogu da preživljavaju nekako.Živite li normalno ili preživljavate s obzirom na to da više od godinu dana niste održali nijedan koncert?- Zaista, ja preživljavam. Nisam oskudan ni u hrani, ni u piću, ni u svim dnevnim troškovima, ni u bilo čemu. Međutim, oskudan sam u životu. Ova situacija s koronom uskratila mi je ono što najviše volim, a to je druženje, kao i ono što sam najviše upražnjavao u životu, a to je taj hedonistički život koji ne možeš provoditi sam. E, sad je došlo do tih nekakvih razdvajanja radi ovoga ili onoga.

Da li ste za pooštravanje ili popuštanje mera predostrožnosti usled koronavirusa?- Šta da radimo, poštujemo sve. Hvala lepo, poštujemo. Vi znate bolje. Vi dajete injekcije, a ja vama mikrofon, koji poštujete. Prema tome, jednostavno, mora se. Ako na taj način možemo da preživimo i napravimo sebi boljitak, pa hajde da nam godina ili dve budu crne, ali zelena grana mora biti na horizontu. Ne može biti stalno tunjavo.Završavate kuću na Senjaku. Kada planirate da se uselite?- Još uvek nije sve gotovo, ali pri kraju je. Nadam se uskoro. Biće prilike da dođete i ugostim vas, samo da sve bude kako treba.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.