6
Glumac Marko Marković u seriji "Sablja" tumači lik Vladimira Bebe Popovića, jednog od najbližih saradnika pokojnog premijera.
Kako je reč o jednom od najmračnijih događaja srpske istorije, serija je odmah zabeležila veliku gledanost, a Marko priznaje da je glumačke ekipa osećala veliku odgovornost prema ovom zadatku.
PROČITAJTE JOŠ:
„Pogledao samo dve epizode serije. Scena sa štakama i samo ubistvo Zorana Đinđića su mi najpotresniji. Kolege koje igraju članove zemunskog klana su strašne. Strah me da ih ljudi ne poistovećuju s njima.“
Tog 12. marta 2003. godine, kada je ubije Zoran Đinđić, Marko je bio student glume i dobro pamti ovaj događaj.
„Veliki sam tremaroš. Serija me je vratila u to teško vreme. Mislio sam da se to neće desiti. Iznova me potresla ova priča. Vlada Tagić i Goran Stanković su sve fakte ispoštovali i sjajno uvezali s fiktivnim likovima. Svako od nas u ekipi imao je odgovornost prema liku i delu Zorana Đinđića. Evo i danas, posle toliko godina, kad prođem tom ulicom u kojoj je ubijen, ne mogu a da ne pomislim na taj strašan trenutak. To je poput engleske vrste tragedije. I baš zbog svega toga i odgovornosti prema tom čoveku, ne samo da smo morali da snimimo seriju već smo u nju verovali svim srcem“, rekao je on za Kurir, pa dodao:
„Imao sam 22 godine. Desilo se tokom časa na akademiji. Novim Sadom je posle zavladala tišina. Prvo što sam video bili su ljudi iz Demokratske stranke koji nose crni barjak. Tu sliku nikad neću zaboraviti.“
Uloga Vladimira Bebe Popovića bila mu je izazovna, ali je od početka verovao u to da može da dočara njegov lik.
„Gledao sam sve njegove intervjue, koji su veoma provokativni, jaki i puni neke surove istine. Bila mi je važna ta istina. Rođen sam u Kragujevcu, a Beba je Jagodinac. Smatram da mi je on i mentalitetski blizak. Mislim da takvu ekipu kakvu je imao Zoran teško da će iko ponoviti. Beba je govorio Zoranu: „Pazi se!“ Svi su znali da se to sprema, ali nisu verovali da će i da se dogodi. Država je bila nemoćna da pomogne prvom čoveku.“
Snimanje serije pamti i po jednoj anegdoti.
„Ima jedna anegdota. Polomio sam čašicu na kolenu usred snimanja „Sablje“. Mislio sam da ću ostati bez uloge, međutim, nisu me zamenili. Krio sam nogu ispod stola. Ništa se ne vidi na ekranu.“
Na kraju, Marko se osvrnuo na ubistvo premijera, kao i na ono što je usledilo.
„Moju generaciju je obeležilo ubistvo Zorana Đinđića. Svaka ima neku svoju tragediju. Mi nemamo više takvog čoveka. Ništa nismo naučili.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
