Koje sve zemlje EU žele da zabrane društvene mreže maloletnicima

Početkom nedelje španski premijer Pedro Sančez predstavio je na Svetskom samitu vlada u Dubaiju plan za zaštitu španske dece od, kako je rekao, „digitalnog Divljeg zapada“.

Prema tom predlogu, Španija bi zabranila korišćenje društvenih mreža mlađima od 16 godina.

„Danas su naša deca izložena prostoru u koji nikada nisu smela da uđu sama, prostoru punom zavisnosti, zlostavljanja, pornografije, manipulacije i nasilja“, poručio je Sančez.

Talas inicijativa širom Evrope

Španija nije usamljena u tom pristupu. Sve veći broj evropskih vlada smatra da je potrebno reagovati na, kako ocenjuju, nekontrolisanu upotrebu društvenih mreža među maloletnicima.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podržala je ideju uvođenja minimalne starosne granice na nivou cele EU, po uzoru na australijski model, prema kojem će od decembra 2025. godine za pristup društvenim mrežama biti potreban dokaz da korisnik ima najmanje 16 godina.

Evropski parlament je u novembru otišao i korak dalje, poslanici su podržali potpunu zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 13 godina, dok bi tinejdžeri od 13 do 16 godina platforme mogli da koriste samo uz saglasnost roditelja.

Francuska vlada predložila je zabranu za mlađe od 15 godina, a nacrt zakona već je prošao donji dom parlamenta i nalazi se pred Senatom. Slične inicijative postoje i u Danskoj, Italiji, Grčkoj i Portugaliji, Slovenija razmatra ograničenja, dok se o toj temi raspravlja i u Austriji i Velikoj Britaniji.

Zdravstveni rizici i razvoj mladih

Stručnjaci upozoravaju da su maloletnici posebno ranjivi jer su u fazi razvoja.

„Kod njih postoji povećan rizik od dugoročnih posledica, s obzirom na to da se kognitivno još razvijaju“, objašnjava Paul O. Rihter iz briselskog istraživačkog centra Brojgel. On navodi da brojna istraživanja ukazuju na snažnu povezanost između intenzivne upotrebe društvenih mreža i psihičkih problema, uključujući anksioznost i depresiju.

Rizici, međutim, ne proističu samo iz štetnog sadržaja, već i iz samog načina na koji su platforme dizajnirane, algoritmi podstiču zavisnost i produženo zadržavanje korisnika na mrežama.

Kako proveriti uzrast?

Jedan od najvećih izazova jeste sprovođenje zabrana u praksi. U Briselu se razmatra uvođenje digitalnog identiteta na nivou EU, koji bi omogućio anonimnu proveru starosti bez otkrivanja ličnih podataka poput imena, adrese ili tačnog datuma rođenja.

Rihter smatra da bi takav sistem mogao da olakša primenu starosnih ograničenja. Međutim, Mark Dami, profesor informatike i portparol organizacije „ctrl+alt+reclaim“, upozorava da još nije jasno kako bi takve aplikacije funkcionisale niti koliko bi podaci bili bezbedni.

„Slažemo se da postoji problem, društvene mreže utiču na mentalno zdravlje. Ali dosadašnji predlozi više liče na simboličnu politiku nego na stvarno rešenje“, kaže Dami. On dodaje da zabrane mogu imati i kontraefekat i podseća: „Zavisnost ne nestaje sa 15 ili 16 godina".

Uloga EU i otpor tehnoloških kompanija

Evropska unija podržava uvođenje minimalne starosti, ali istovremeno upozorava da nacionalni zakoni moraju biti u skladu sa Aktom o digitalnim uslugama (DSA). Taj propis obavezuje velike tehnološke kompanije da smanje rizike koje njihovi algoritmi predstavljaju za maloletnike.

„Evropska komisija je jedina koja može velikim platformama da nametne dodatne obaveze“, kaže portparol Komisije za tehnologiju Tomas Regnir.

Ipak, pojedine države članice izražavaju nezadovoljstvo, smatrajući da EU nedovoljno efikasno sprovodi postojeća pravila prema velikim, uglavnom američkim tehnološkim kompanijama.

Tehnološka industrija, s druge strane, oštro kritikuje najavljene mere. Vlasnik platforme Iks Ilon Mask nazvao je španskog premijera „tiraninom“, dok su i Mask i direktor Mete Mark Zakerberg ranije tvrdili da evropski propisi predstavljaju pokušaj ograničavanja slobode govora.

Dami, međutim, smatra da bi EU trebalo da ulaže u razvoj sopstvenih digitalnih platformi kako bi smanjila zavisnost od američkih kompanija. „Naš digitalni život gotovo je nemoguć bez njih“, kaže on i zaključuje: „Postali smo taoci velikih američkih tehnoloških firmi“.