"Sve se svodi na pare. Ako ćeš Paćina da platiš dva puta više nego mene, to je u redu, ali pet puta - Ma daj": Odlazak velikog glumca Roberta Duvala

Samo mesec i nešto dana nakon što je proslavio 95. rođendan Robert Duval preminuo je u svom domu u Midlburgu, u Virdžiniji. Američki oskarovac, najpoznatiji po rolama u filmovima "Kum" ili "Apokalipsa danas“, preminuo je 15. februara u 95. godini, saopštila je tek dva dana kasnije glumčeva supruga Lusijana.

"Za svet, on je bio glumac, reditelj, pripovedač. Meni je bio - sve“, navela je Lusijana u saopštenju, dodavši kako je gajio veliku strast prema svom "zanatu":

"U svakoj od mnogih svojih uloga, Bob je dao sve svojim likovima i istini ljudskog duha koju su predstavljali. Time nam je ostavio nešto trajno i nezaboravno", poručila je Duvalova supruga.

Od starta profesionalne karijere 1962. godine čak sedam puta bio je nominovan za Oskara, a osvojio je jednog za ulogu propalog kantri pevača u filmu "Nežna milosrđa", za koju je ovenčan i Zlatnim globusom, priznanjem koje mu je pripalo još tri puta.

Važio je za izvrsnog karakternog glumca, a reditelji, iako nije baš voleo da ih sluša niti da se povinuje svim njihovim zamislima, angažovali su ga, uglavnom, za sporedne role.

- Neko je jednom rekao da najbolji život ima epizodista. Putuješ, plaćen si, a verovatno imaš i bolju ulogu od one glavne. I ne moraš da nosiš teret čitavog filma na svojim plećima - kazao je Duval svojevremeno za "Njujork tajms", dodajući da je uvek uživao u tome da ne bude "glavni lik" u filmu.

Umesto vojske, gluma

Robert Selden Duval rođen je 5. januara 1931. godine u San Dijegu, u Kaliforniji. Otac Vilijam bio je vojnik, provevši radni vek u mornarici Sjedinjenih Američkih Država, gde je dogurao do čina admirala, dok je majka Mildred bila amaterska glumica i u rodbinskoj vezi sa slavnim američkim generalom i vojskovođom Robertom Lijem kog će mnogo decenija kasnije glumac dočarati u filmu "Bogovi i generali". Očeva vojnička karijera podrazumevala je da se porodica često selila.

Otac je Roberta spremao za mornaricu. Nakon samo dve godine u vojsci, upisao je koledž "Prinsipal" u Ilinoisu, malu, liberalnu umetničku školu, kako ju je jednom nazvao. Bila je to svesna odluka da se posveti umetnosti s obzirom da je shvatio da je "očajan u svemu ostalom". I seli se u Njujork da bi studirao glumu. Uporedo s časovima u njujorškoj školi "Neighborhood Playhouse School of Theatre", radi kao poštanski službenik na Menhetnu kako bi sastavio kraj s krajem. Zanimljivo je da je još od tada drugovao s Dastinom Hofmanom i Džinom Hekmanom. Obojica su mu, još u školi, pričao je, postali prijatelji za ceo život:

- Prijatelj je neko ko vam je pre mnogo godina ponudio svojih poslednjih 300 dolara kada ste slomili karlicu. Prijatelj je Džin Hekman.

Robert Duval je karijeru započeo u pozorištu. U letnjem pozorištu na Long Ajlendu - Gejtvej Plejhaus odigrao je prve role i to u komadima Artura Milera, Tenesija Vilijamsa… Duvalovo umeće u jednočinki Hortona Futa "Ponoćni pozivač“ ponukalo je dramskog pisca da ga preporuči za ulogu Bua Redlija u filmskoj adaptaciji klasika Harper Li "Ubiti pticu rugalicu". Iako je do tada već imao i televizijsko iskustvo, uloga u filmu iz 1962. godine, koji je doživeo ogroman uspeh u bioskopima, ali je naišao i na izvrsne ocene kritike, i dobio tri Oskara, bio je njegov debi na velikom platnu.

Usledile su role u filmovima "Potera bez milosti“, "Poručnik Bulit" i "Čovek zvani hrabrost". Daleke 1969. godine prvi put je sarađivao s rediteljem Frensisom Fordom Kopolom u filmu "Kišni ljudi". Biće to početak plodne saradnje koju su obeležili klasici "Kum", "Kum 2" i "Apokalipsa danas".

U to vreme igrao je i u drugim značajnim ostvarenjima. Tumačio je majora Frenka Bernsa u filmu Roberta Altmana "M*A*S*H" i u debitantskom filmu Džordža Lukasa "THX 1138".

Za Oskara je prvi put nominovan 1973. za izvrsnu rolu mafijaškog konsiljerea Toma Hejgena u "Kumu", u kom je igrao uz Marlona Branda i Ala Paćina. Rolu je ponovio u drugom delu "Kuma", a osim sa Kopolom radio je u to vreme opet i s Futom u ekranizaciji komada "Sutra". Radio je i sa Sindijem Lametom u ostvarenju "TV mreža", igrao je uz Majkla Kejna u filmu "Orao je sleteo", Lorensom Olivijeom u naslovu "Betsi" i Muhamedom Alijem u biografskom ostvarenju o bokseru - "Najveći".

Nikada nije dozvolio sebi da ga uloga koju igra opseda:

- Nikada ne postajem karakter kog igram. To sam još uvek ja, Robert, samo malo izmenjen - pričao je.

Konačno Oskar

"Volim miris napalma ujutru", replika je koju izgovara Duval u jednoj od svojih najpamtljivijih uloga, onoj potpukovnika Kilgora u Kopolinom epu o Vijetnamskom ratu iz 1979. "Apokalipsa danas" u kom je ponovo delio platno s Brandom.

Često je pričao da su mu razni ljudi prilazili i "recitovali" tu repliku kao da je to "neka mala tajna koju dele s njim".

Iste godine igra frustriranog pilota koji maltretira svoju decu tinejdžere u filmu "Veliki Santini". Za obe role bio je nominovan za Oskara, dok mu je prva donela priznanje BAFTA i prvu od četiri nagrade Zlatni globus.

Oskara i to za glavnu rolu je konačno dobio za ulogu Meka Sledža, nekada slavnog kantri pevača i kantautora ogrezlog u alkoholu u filmu "Nežno milosrđe", koji je režirao Brus Beresford a u kom su igrali i Majkl Kejn i Albert Fini.

Duval je nominacije za Oskara zavredeo i za uloge u filmovima "Apostol", "Građanska tužba", a poslednju za odličnu rolu u drami Dejvida Dobkina iz 2014. godine "Sudija".

U filmu "Apostol", za koji je Duval napisao scenario i režirao ga, glumac je igrao evangelističkog propovednika koji započinje novi život u Luizijani nakon što je počinio zločin.

U privatnom životu, Duval je redovno posećivao crkvu tokom detinjstva, ali je nerado govorio o svojoj veri. Samo je više puta kazao da je "oduvek bio vernik".

Nakon tog filma dobio je pismo od Marlona Branda, otkrio je u jednom intervjuu:

- To divno Brandovo pismo čuvam na zidu. Mislim da mi je draže od nagrade Oskar.

I dok će mnogi pamtiti prevashodno po ulogama u prva dva nastavka "Kuma", filmovima za koje je rekao da ih je "Kopola tako divno napravio", nije želeo da igra u trećem nastavku iz 1990. godine, što je ovako za magazin "Eskvajer" objasnio:

- Sve se svodi na novac. Ako ćeš Paćina da platiš dvostruko više nego mene, to je u redu. Ali pet puta više? Ma daj. Pa stvarno...

Iako su u Holivudu preovlađivali politički liberali Robert Duval bio je istinski konzervativac. Bio je, naime, jedan od najzagriženijih republikanaca u Holivudu. Svim kandidatima Republikanske partije pružao je čvrstu podršku, bio je gost na inauguraciji predsednika Džordža Buša 2001, koji mu je četiri godine kasnije uručio Nacionalnu medalju za umetnost. No, sve se promenilo s prvim dolaskom Donalda Trampa u predsedničku fotelju. Tada je Duvalova podrška utihnula.

Vestern je naš

Igrao je i u filmovima "Boje nasilja", "Duboki udar" i "Dani groma" zajedno s Tomom Kruzom, s kojim je ponovo igrao u ostvarenju "Džek Ričer". Voleo je, kako je jednom priznao, vestern kao filmski ali i TV žanr.

- Mislim da nas vestern na neki način definiše. Englezi imaju Šekspira; Francuzi Molijera; Rusi imaju Čehova. Ali vestern je naš!

Prisetio se jednom kako se uzdržavao od poroka koji se obično vezuju za svet umetnosti, naročito glume:

- Jedan mladi glumac me je jednom pitao: "Šta radiš između poslova?" Odgovorio sam mu: "Hobiji, hobiji i još hobija". To te drži podalje od poroka i droge.

Držao se podalje i od života u Holivudu. Poslednjih decenija bilo je to na ranču u Virdžiniji na kom je i skončao.

Nije gajio strast samo spram glume. Obožavao je i fudbal:

- Možda je fudbal nekom dosadan, ali ja ga tako volim. Kada Škotska igra protiv Brazila jedan tim misli da je najbolji na svetu, ali ona druga reprezentacija zna da je najbolja na planeti!

Ali, možda je malo više od fudbala voleo tango... Pokušavajući da utoli ogromnu strast spram tanga otišao je u Argentinu pre nekoliko decenija. I za argentinsku prestonicu Buenos Ajres vezivalo ga je mnogo toga. Govorio je da je to grad kog voli "više od bilo kog drugog mesta", a o dobrom tangu je ovako za "Gardijan" pričao:

- Nije to neka meditativna stvar, već tiho zadovoljstvo. Ljudi misle da je tango neki najstrastveniji ples gde treba da skačeš okolo. Ne, pusti da muzika diktira šta treba da radiš.

Robert Duval se ženio četiri puta. A upravo je u Buenos Ajresu 1990. upoznao svoju četvrtu suprugu, argentinsku glumicu Lusijanu Pedrazu koja je od njega bila mlađa četiri decenije.

- Moja supruga mi stalno govori kako su dobar obrok i dobar tango dovoljni da te učine srećnim. I u pravu je!

Robert Dival nije imao dece. Davne 2003. godine samo je rekao da to "nikada nije uspelo".