Domaći horor film toliko je uznemirujući da je zabranjen u 40 zemalja – jedna osoba je uhapšena zbog njegovog prikazivanja, gledaoci u suzama mole da ga nikada ne pogledate

Kada je reč o hororu, postoje filmovi koji vas nateraju da se naježite – i oni toliko uznemirujući da završe zabranjeni u više od 40 zemalja.

Reč je o filmu pod nazivom „Srpski film”, domaće ostvarenje iz 2010. godine koje je ostalo upamćeno kao jedno od najkontroverznijih ikada snimljenih.

Radnja prati Miloša, bivšu porno-zvezdu, koji prihvata još jedan „posao iz snova”, ne znajući da ulazi u smrtonosni svet snuff industrije. Na platnu se odmotava spirala seksualnog nasilja, ubistava i perverzija, toliko ekstremnih da ih je teško i opisati.

Reakcije su usledile odmah po prvim projekcijama. U Australiji je film povučen dan pre planirane projekcije na Melbourne Underground Film Festivalu. Tadašnji državni tužilac Džon Rau obrazložio je zabranu rečima da je film „gnusan na više nivoa”, uz posebno naglašene scene seksualnog nasilja i „eksploatacije” koje, kako je rekao, nijedna „razumna osoba ne bi smatrala prihvatljivim”.

Ipak, festival je pokušao da održi projekciju skraćene verzije. Direktor festivala Ričard Vustenkroft izjavio je: „Protivim se zabrani bilo kog filma, sve dok niko stvarno nije povređen. Čak i kada sam se i sam pitao koliko daleko ide, ovaj film nije ilegalan, pa ne vidim razlog da se ne prikaže.”

Zabrane su usledile i širom sveta – u Španiji, Maleziji, Brazilu, kao i u mnogim drugim državama. U SAD i Velikoj Britaniji film je mogao da izađe samo u skraćenim verzijama – Amerikanci su uklonili jedan minut materijala, dok su Britanci izrezali čak 11 scena i time skratili film za gotovo četiri minuta.

Najdalje je otišla Španija, gde je 2011. godine direktor filmskog festivala Anhel Sala uhapšen nakon projekcije, pod optužbom da je „prikazivao dečju pornografiju”. Pretila mu je kazna od godinu dana zatvora, ali su optužbe kasnije odbačene.

Režiser Srđan Spasojević više puta je isticao da film nije samo šok radi šoka, već brutalna politička metafora. U razgovoru za IndieWire rekao je: „Hteli smo da izrazimo svoja najdublja i najiskrenija osećanja prema našem regionu i svetu uopšte – svetu koji je na površini ušećeren političkom korektnošću, a zapravo truo ispod te fasade.”

Neki kritičari brane film kao surovu alegoriju na istoriju Srbije i stanje društva, dok ga drugi potpuno odbacuju kao neodbranjiv.

Uprkos svemu, strani mediji i dalje pišu o „Srpskom filmu” sa posebnom dozom fascinacije i jeze – kao o delu koje je obeležilo kraj jedne ere horora i pokazalo do koje mere film može da šokira, ali i provocira raspravu.

Na IMDb-u najčitanija recenzija glasi:
„Čuo sam za ovaj film na YouTube-u, neko je govorio da ga ne gledam jer je napravljen samo da vas uznemiri. Nisam poslušao. Sada mi je muka, povraća mi se, plačem dok ovo pišem – molim vas nemojte ga gledati.”

Možda je upravo to najbolja opomena, prenosi UNILAD.