Šta je zaista rekao kralj Aleksandar Karađorđević na samrti

Podeli:
Foto: Arhiva

Serija "Aleksandar od Jugoslavije", koja se emituje na TV Nova S i na portalu Nova.rs, prati život kralja Aleksandra I Karađorđevića od oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu, novembra 1918. godine, do atentata u Marselju 1934. godine. Ovaj istorijski događaj biće prikazan i u seriji, a do tada valja se podsetiti detalja ovog događaja koji je umnogome uticao na ono što je usledilo na našim prostorima.

Serija, koja će imati 15 epizoda, snimljena je u United Media. Svi gledaoci imaju prilike da preko EON-a gledaju celu seriju. Popularno “bindžovanje” dostupno je odmah preko EON TV i putem bilo kog interneta u Srbiji putem EON mobilne ili EON smart aplikacije.

POGLEDAJTE SERIJU ALEKSANDAR OD JUGOSLAVIJE

Vest o smrti kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju, 9. oktobra 1934. godine, šokirala je Evropu. Čovek koji je toga dana pucao na vladara Jugoslavije i francuskog ministra Luja Bartua promenio je tok istorije svih država na Balkanu.

Tog sudbonosnog 9. oktobra 1934. godine bio je utorak. Kralj „Ujedinitelj“, Aleksandar I Karađorđević, posle puta preko Cetinja i Dubrovnika, konačno je stigao u Marselj, u kome je trebalo da otpočne svoju zvaničnu posetu Francuskoj.

Kralj Aleksandar i Karađorđević, Foto: SKILL historical / Profimedia

Tačno u 16 časova kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača kojim je stigao do Francuske. Predviđeno je da glavni doček bude u Parizu, pa ga je u Marselju dočekao samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.

Kralj Aleksandar je u pratnji ovih zvaničnika seo u otvoren automobil, iako je bilo predviđeno da se vozi blindiranim vozilom. Zbog konjice koja je išla ispred, povorka se kretala veoma sporo, a kralj je pozdravljao i mahao okupljenom narodu.

Foto: Arhiva

PROČITAJTE JOŠ

A onda, oko 16 i 20 časova začuli su se pucnji koji su zauvek promenili istoriju Jugoslavije. Vlado Georgijev Černozemski upisao se u anale kao čovek koji je u Marseju ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića i ranio francuskog ministra unutrašnjih poslova Žan Luj Bartu, koji je kasnije preminuo od rana.

U gužvi koja je usledila, Černozemskog je mačem oborio francuski policajac, a zatim su ga pogođenog sa više metaka u telo na smrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro, prema zvaničnim izveštajima, ne izgovorivši nijednu reč.

Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde mu je pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine. Nekoliko minuta posle 17 časova, kralj Aleksandar I Karađorđević od Jugoslavije izdahnuo je ne dolazeći svesti.

Černozemski je bio član Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO), koja je imala za cilj stvaranje nezavisne države Makedonije. Umesto toga, organizacija je kasnije postala instrument bugarske politike na Balkanu.

Zaverenici koji su stajali iza Černozemskog imali su za cilj rušenje Jugoslavije koju su smatrali “tamnicom naroda” koji žive pod srpskom dominacijom. Zbog ovoga je verovatno nastala i legenda po kojoj je kralj Aleksandar pre nego što je umro rekao čuveno: “Čuvajte mi Jugoslaviju”.

Danas se smatra da je kralj odmah umro i da je reč o mitu.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Komentari

Vaš komentar