Čitaoci Nova.rs imaju ekskluzivnu priliku da na našem sajtu svakog petka od 12 sati pretpremijerno gledaju epizode serije "Aleksandar od Jugoslavije", nastale po istoimenom romanu Vuka Draškovića, u produkciji United grupe. Televizijska publika će od 15. marta moći da prati seriju na kanalu Nova S, svakog ponedeljka od 21 sat.
Serija, koja će imati 15 epizoda, snimljena je u United Media. Svi gledaoci od danas imaju prilike da preko EON-a gledaju celu seriju. Popularno “bindžovanje” dostupno je odmah preko EON TV i putem bilo kog interneta u Srbiji putem EON mobilne ili EON smart aplikacije.
Ukoliko posmatramo istoriju i ono što se dešavalo u kraljevskoj porodici, očekuje nas mnogo epizoda uzbudljivih obrta i otkrivanja mračnih tajni kraljevske porodice. Nije zvanično potvrđeno da će neki od istorijskih momenata koje ćete pročitati u nastavku teksta zaista biti i prikazani u seriji, ali je sasvim u redu podsetiti se “druge strane istorije”, koja je često i uzbudljivija od zvaničnih, šturih informacija koje možemo pročitati u školskim udžbenicima.
Seriju „Aleksandar od Jugoslavije“ možete odmah bindžovati preko EON TV, putem bilo kog interneta u Srbiji na EON mobilnoj i EON smart aplikaciji.
PROČITAJTE JOŠ
Šta kaže istorija?
Kralj Aleksandar I Karađorđević poginuo je u atentatu izvedenom u Marselju 9. oktobar 1934. Zbog ovog tragičnog kraja u senci je ostao jedan drugi pokušaj ubistva kralja, i to usred Beograda.
Tog 28. juna 1921. usvojen je Vidovdanski ustav kojim je Kraljevina SHS proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević na čelu. Neposredno nakon toga u Beogradu se dogodio pokušaj atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine, navodi „Istorijski zabavnik“.
Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice, molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj.
Moler koji je zamalo ubio kralja
Spasoje Stejić Baćo rođen je 1904. godine u Adi u Vojvodini i ljubav prema domovini i ono što je smatrao patriotizmom u velikoj meri su odredili čitav njegov život. Kao dečak od deset godina prijavio se dobrovoljno u vojsku, 1914. godine. Učestvujući sa jedinicama u borbama u Dobrudži bio je teško ranjen.
PROČITAJTE JOŠ
Spasoje je potom prešao u Rusiju, gde je uključen u Jugoslovenski dobrovoljački korpus, ali upravo tu je došao u kontakt sa jednim, za njega, potpuno novim ideolozima – Lenjinom i njegovim komunistima.
Nije mnogo prošlo, a Spasoje je i sam počeo da veruje u boljševičke ideale. Zato je sa nekolicinom boraca istupio iz korpusa i priključio se crvenim borcima. Tokom 1918. godine boravio je u Samari, gde je radio kao ilegalni partijski radnik.
Decembra 1918. godine Partija ga je uputila u Jugoslaviju da u njoj širi komunističku ideju i, nakon ostivanja KPJ 1919. godine Spasoje postaje jedan od njenih prvih članova.
Nema zapisa o tome da je Spasoje pre decembra 1920. naročito mrzeo regenta Aleksandra. Njegova netrpeljivost odnosila se na celu dinastiju Karađorđević i monarhiju kao režim koji je po njegovom mišljenju kao u tamnici držao radnike i seljake i zbog toga ga je trebalo rušiti. Ipak, nakon Obznane, sve se promenilo.
Atentat koji je mogao da uspe
Decembra 1920. godine državni vrh Kraljevine SHS doneo je proglas kojim se zabranjuje rad Komunističke partije Jugoslavije. Spasoju je to naročito teško palo, a bes je preusmerio na, po njegovom mišljenju, najodgovornijeg pojedinca za tu odluku – regenta Aleksandra Karađorđevića.
Već tada Spasoje se odlučio za individualni teror. Ostalo je samo da čeka…
Prilika mu se ukazala nekih šest meseci kasnije i tada se odigrao događaj opisan na početku ovog teksta. Kralj je ostao nepovređen, ali je ranjeno desetak slučajnih prolaznika.
Plan je bio dobar, ali sreća tog dana nije bila na Spasojevoj strani. Mladić je odmah uhapšen i brutalno pretučen. Pred Sudom je izavio da je atentat njegovo delo i da nema saučesnika. Tužilaštvo je smatralo da je Stejić imao pomagače među poslanicima.
Na “Vidovdanskom procesu“, 23. februara 1922. godine, Spasoje Stejić Baćo osuđen je na smrt.
Ali, ovo nije kraj priče.
Novi rat i konačni beg
Kazna Spasoja Stejića preinačena je na dugogodišnju robiju koju je izdržavao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Ima podataka da je mladić tokom služenja kazne, kao atentator na kralja, bio žrtva policijske torture i da mu je i zdravlje popustilo.
„Tamo se nalazio Spasoje Stejić, atentator na kralja Aleksandra. On je već preko osam godina bio u samici. Na nogama je neprekidno nosio teške lance“, bilo je svedočenje jednog od zatvorenika.
Robijao je punih 19 godina. A onda je došao april 1941. i novi rat.
Spasoje je bio jedan od učesnika bega 32 robijaša-komunista iz Sremskomitrovačkog zatvora, izvedenog 22. avgusta 1941. godine. Posle bega se priključio partizanima.
Poginuo je tokom borbi na Sutjesci. Ubila ga je avionska bomba na brdu Ozren povrh Tjentišta 9. juna 1943. Bilo mu je 39 godina.
Serija, koja će imati 15 epizoda, snimljena je u United Media originalnoj produkciji i emitovaće se svakog ponedeljka u 21h na NOVA S. Za one koji su nestrpljivi i ovog puta će biti dostupno popularno “bindžovanje”, odnosno mogućnost da već od 12. marta odgledaju celu sezonu odjednom i to preko EON, D3 ili Total TV platformi, preko bilo kog interneta u Srbiji putem EON mobilne ili EON Smart TV aplikacije i na eon.tv, zemljama regiona, a u inostranstvu preko NetTV Plus platforme.
Više od 130 glumaca učestvovalo je u ovom velikom projektu koji je sniman tokom prošle godine. Kralja Aleksandra tumači Ljubomir Bulajić, a kraljicu Mariju Tamara Aleksić. U glumačkoj ekipi su i Irfan Mensur, Petar Strugar, Branislav Lečić, Žarko Laušević, Voja Brajović, Nikola Kojo, Goran Šušljik, Sloboda Mićalović, Nada Macanković, Nataša Ninković, Nela Mihailović, Danica Maksimović, Anica Dobra, Zoran Cvijanović, Vojin Ćetković, Jelica Sretenović…
Gledaoci NOVU S mogu pratiti preko SBB mreže, Total TV-a, D3i ali i EON platforme.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar