Novinska ekipa BBC-ja uradila je reportažu o životu u Marijupolju pod ruskom okupacijom. Novinar na početku tekst ističe da pronaći ljude koji su spremni da razgovaraju iz Marijupolja nikada neće biti lako. Posle 10 meseci ruske okupacije, strah i nepoverenje su dva najčešća odgovora na koja se nailazi kada se traži neko ko bi mogao da kaže kako stvari zaista stoje u Marijupolju, na jugoistoku Ukrajine.
„Mislim da ste ruski novinar. Neće vam se svideti ono što imam da kažem. Ljudi poput vas ubijaju ako im kažete istinu“, rekao je jedan korisnik društvenih mreža koji je tvrdio da je iz lučkog grada.
Ruske snage su sprovele stanovnike Marijupolja kroz užasnu višemesečnu opsadu, pre nego što su ga konačno zauzele prošlog maja.
Novinar BBC-ja ističe da je na kraju našao tri stanovnika koji su bili voljni da razgovaraju: lokalnog gradskog zvaničnika, penzionera i inženjera. Svi su govorili pod uslovom anonimnosti, plašeći se odmazde lokalnih vlasti koje je postavila Rusija (koje zapadnim novinarima blokiraju pristup okupiranoj Ukrajini).
Oni oslikavaju izuzetno skupu kampanju koju je sprovela Rusija da pridobije srca i umove ljudi u Marijupolju i obnovi grad koji su ruske trupe oštetile do neprepoznatljivosti.
Svrha ove kampanje je da se Marijupolj asimiluje i postane ruski. Njihovi navodi potvrđuju jedni druge, a potvrđuju i objave na društvenim mrežama o nedavnim dešavanjima u Marijupolju.
Before this war began about half a million people lived in Mariupol. @UN estimates that 90% of residential buildings were damaged or destroyed, & 350,000 people were forced to leave after Russia attacked it in Feb 2022
— Mikhail Khodorkovsky (English) (@mbk_center) March 13, 2023
This is what people told @VitalyBBC https://t.co/EvHjAoSNZU
Pre početka ovog rata u gradu je živelo oko pola miliona ljudi. Prema procenama UN, 90 odsto stambenih zgrada je oštećeno ili uništeno, a 350.000 ljudi bilo je prinuđeno da napusti nakon napada Rusije u februaru 2022. godine, prenosi BBC.
Teško je proceniti tačan broj ljudi koji su poginuli u nemilosrdnom granatiranju Marijupolja, ali ukrajinske vlasti kažu da je tamo poginulo više od 20.000 ljudi.
Vlasti u Marijupolju koje je postavila Rusija kažu da tamo sada živi oko 300.000 ljudi.
Ljudi koji su govorili iz Marijupolja rekli su da je njihov grad bio preplavljen radnicima iz cele Rusije, kao i iz centralne Azije.
Oleg Morgun, „gradonačelnik“ Marijupolja koji je postavila Rusija, kaže da su oko 70.000 onih koji su trenutno u gradu građevinski radnici i pripadnici ruske vojske.
Obnova grada
Pojavile su se nove zgrade, a mnoge zgrade oštećene tokom bombardovanja su nestale.
Na primer, ruska vojska je izgradila potpuno novi kvart koji se sastoji od desetak stambenih blokova u zapadnom delu Marijupolja. Zove se Nevski, po reci Nevi, na kojoj se nalazi rodni grad predsednika Vladimira Putina, Sankt Peterburg. Kako prenose ruski državni mediji, Sankt Peterburg je glavni sponzor rekonstrukcije Marijupolja.
„U autobusu piše: Sankt Peterburg i Marijupolj su pobratimljeni gradovi. Svuda su slogani koji nam govore da smo sada deo Rusije“, rekla mi je penzionerka Marija (njeno ime je izmenjeno zbog bezbednosti).
„Sviđale su mi se stvari kakve su bile. Sada živimo u strahu. Nemamo pojma šta da očekujemo“, navela je.
U kućama koje su posle meseci žestokih borbi ostale relativno neoštećene, Rusi menjaju prozore, radijatore, a ponekad i cevi za grejanje i kanalizaciju.
Snabdevanje grejanjem, tekućom vodom i strujom je u velikoj meri obnovljeno. Autobusi ponovo voze i puni su putnika, iako mreža električnih trolejbusa i tramvaja i dalje ne radi.
Ponovo su otvorene i mnoge škole, bolnice i prodavnice, iako brojni trgovci prodaju svoju robu direktno sa trotoara.
Marija je bila posebno impresionirana jednom školom obnovljenom pod ruskom vlašću: „Tako je lepa, prekrivena raznobojnim kvadratima“. Prema njenim rečima, broj dece u Marijupolju sada je veći nego što škole trenutno mogu da prime, pa imaju nastavu u dve smene: jednu pre podne, a drugu popodne.
Rusija je nametnula sopstveni nastavni plan i program na ruskom jeziku u okupiranim oblastima – otežavajući napore da se deca vrate u školu.
Brza obnova Marijupolja izazvala je zavist u Donjecku, regionalnoj prestonici koju su od 2014. godine okupirale proruske snage, a koji je u poređenju sa njima zanemaren.
Šef takozvane Donjecke Narodne Republike, koji je postavila Rusija, Denis Pušilin, čak je morao da demantuje glasine da će prestonica biti premeštena u Marijupolj.
Asimilacija
Postoje i drugi važni načini na koje Rusija stavlja svoj pečat na Marijupolj. Na primer, lokalni stanovnici su pod pritiskom da dobiju ruske pasoše.
Ivan, gradski odbornik Marijupolja, rekao je da su meštani često formirali „ogromne redove“ pokušavajući da dobiju ruske pasoše.
Oni su bili potrebni ako želite da pronađete formalno zaposlenje, posebno u državnim agencijama ili u javnom sektoru, objasnio je on.
Takođe, omogućili su putovanje u Rusiju bez dodatnih strogih provera poznatih kao „filtracija“, dodao je on.
„Tako da su namerno stvorili situaciju da imate probleme ako imate ukrajinske papire, morate da se nosite sa birokratijom, morate da čekate. S druge strane, ako dobijete ruski pasoš, tu se vaši problemi završavaju: Sada si jedan od nas. Stvari postaju jednostavnije ako dobiješ ruski pasoš“, rekao je Ivan.
Marijupolj takođe postaje deo ruskog finansijskog sistema. Ukrajinska valuta, grivna, je ukinuta, a sada je ruska rublja jedina valuta koja se prihvata u prodavnicama.
Rusija usmerava ogromne količine novca u isplate penzija za stanovnike Marijupolja, povećavajući ih u mnogim slučajevima u poređenju sa onim što su dobijali od ukrajinskih vlasti pre rata. Dakle, stanovnici Marijupolja mogu da izvuku dve penzije – jednu iz Rusije, drugu iz Ukrajine. Naravno, to je situacija sa kojom su zadovoljni mnogi lokalni penzioneri.
Ruske penzije su još jedan razlog zašto stariji stanovnici čekaju u redovima da dobiju ruske pasoše – mnogi penzioneri veruju da će ti dokumenti biti potrebni u budućnosti da bi nastavili da primaju uplate iz Rusije.
Mediji koji trenutno rade u Marijupolju takođe vredno rade na promociji jednoobrazne proruske agende.
PROČITAJTE JOŠ:
Prorusko raspoloženje
Mnogi sadašnji stanovnici Marijupolja su tamo jer nisu mogli da napuste grad kada su Rusi napali, zbog bolesti ili starosti, ili zato što pozdravljaju prisustvo Rusije.
„Dovoljno smo patili pod Ukrajinom. Sada možemo ponovo da dišemo“, rekao je jedan korisnik društvenih mreža za BBC.
Brza kampanja rekonstrukcije i rezultirajući osećaj povratka normalnosti, velikodušne isplate penzija i intenzivna medijska kampanja usmerena na stanovnike Marijupolja, sve to stimuliše širenje proruskog raspoloženja u gradu.
„Muka mi je od sve te propagande u novinama. Počeli su to da objavljuju od prvog dana, govoreći nam kako stvari idu dobro“, rekao je Jurij, inženjer. „Sada se osećam neprikladno u svom gradu. Ljudi su drugačiji, moj grad se sada oseća drugačije.“
Gradski zvaničnik Ivan je rekao: „Postalo mi je teško da govorim proukrajinske stvari svojim biračima. Teško je biti proukrajinski u proruskom okruženju. Nažalost, Ukrajina gubi srca i umove ljudi u Marijupolju“.
Oni koji su još uvek u Marijupolju možda će biti srećni što vide da se u njihov grad vraća normalnost, ali ima onih koji sumnjaju da Rusija sledi skrivene namere.
Popularni ukrajinski novinar Denis Kazanski tvrdi da Rusija koristi nove kuće koje je gradila u Marijupolju da odvrati pažnju od svih razaranja koje je izazvala u gradu i drugde u njegovom rodnom regionu Donjecka.
„Ako su uništili 10 bolnica, a zatim obnovili jednu – ovo nije rekonstrukcija. To nije nešto za šta im se može zahvaliti“, rekao je on.
„Možete da budete srećni koliko god želite zbog obnavljanja škole, ali šta radite sa hiljadama ljudi koje je Rusija ubila?“ rekao je.
„Ne možete ih obnoviti. Ne možete ih vratiti“, dodao je.
BONUS VIDEO: Bajden došao u Kijev
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar