Zašto Rusi uvek gađaju ukrajinske gradove rano ujutru? Odgovor je samo jedan i pokazuje koliko je Putin osvetoljubiv

Naime, u četvrtak ujutru su čitavu teritoriju Ukrajine zasule rakete. Kako je saopštio Kijev, ovog puta korišćene su neke od najrazornijih raketa koje poseduje Rusija - Kh-22 i Kh-47 ili Kinžal. Oružane snage Ukrajine nemaju sredstva koja bi bila sposobna da ih unište.

Da se radi o napadu čiji je cilj bio da pokaže do kog nivoa brutalnosti su Rusi spremni da idu, potvrdilo je saopštenje ruskog ministarstva odbrane, koje je izdato svega nekoliko sati nakon napada. Kao i svakog puta prethodno - cilj je bila osveta.„Ruske oružane snage pokrenule su masivan uzvratni raketni napad na vojnu infrastrukturu Ukrajine kao odgovor na teroristički napad u Brjanskoj oblasti. Pogođeni su ključni elementi ukrajinske vojne infrastrukture, preduzeća vojno-industrijskog kompleksa, kao i energetske objekte koji ih obezbeđuju“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Dakle, paralisanje energetskih sistema u Kijevu, Odesi, Harkovu i mnogim drugim ukrajinskim gradovima predstavlja, bio je Putinov odgovor na nekoliko napada koji su se 2. marta dogodili u Brjanskoj oblasti.Prvo je, kako tvrdi Moskva, grupa ukrajinskih diverzanta se probila na tu teritoriju i izvela napad u kom je stradala jedna osoba, dok je jedan maloletnik lakše povređen. Takođe, ruski zvaničnici tvrde da su Oružane snage Ukrajine istovremeno izvršile još nekoliko napada na Klimovski okrug.Prvi je napad bespilotne letelice kojim je zapaljena kuća u selu Sušani. Zatim, kako tvrde, iz minobacača je napadnuto selo Lomakovka u Starodubskom opštinskom okrugu. U napadu nije bilo žrtava, a oštećena su dva domaćinstva. Navodno se u Brjanskoj oblasti u selu Ljubečane odigrala i talačka kriza – nekoliko ljudi bilo je zarobljeno u lokalnoj prodavnici.

Mnogo puta preslikan scenario

Ovo nije bio privi put da Putinove bombe probude ukrajisnske građane iz sna. Naime, sve "osvete" Rusije povezuje ista, dobro uigrana šema.Bombe dolaze onda kada ih niko ne očekuje - ranom zorom ili nešto pre devet časova ujutru, što je vreme kada većina stanovništva izlazi iz svojih kuća i kreće na posao, vrtić ili školu.Sličnu "osvetu" Putin je priredio i u oktobru prošle godine. Tada su snage Kijeva napale Belgorod, ruski grad koji se nalazi na samoj granici sa Ukrajinom. Samo dan kasnije, Ukrajinu su zasuli iranski dronovi kamikaze. I tada je rusko ministarstvo odbrane priznalo da je sprovelo „masovan“ napad na vojne ciljeve i energetsku infrastrukturu u Ukrajini oružjem visoke preciznosti.Slučajno, ili ne na jednom od dronova pisalo je „Za Belgorod“, što je referenca na ruski grad severno od Ukrajine koji je bio prethodna meta ukrajinskih napada.Trebalo bi istaći da su i napadi na Belgorod bili jedna vrsta ukrajinske osvete na ranije izvedeno rusko granatiranje Kijeva - najbrutalnije od početka rata. I taj napad na prestonicu bio je deo ruske osvete - za eksploziju na Krimskom mostu, kog još nazivaju i "Putinov ponos".

Naime, ruske snage koje su tada bile pod komandom generala Sergeja Surovikina, izvršile su masovne napade na više ukrajinskih gradova uključujući i Kijev. Ovaj čin predstavljao je jasnu osvetu Putina za eksploziju na Krimskom mostu, za koju Ukrajina nikada nije preuzela odgovornost, ali je ruski FSB direktno optužio Kirila Budanova, šefa ukrajinske obaveštajne službe (SBU) za organizovanje akcije. Rusija je tada napala Ukrajinu u jutarnjim satima kad velik broj ljudi ide na posao.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=osvetazakrimskimostruskavojskanapalazaporojeutrisataujutruimamrtvih-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4287292"]

Dolazak zvaničnika - granatiranje železnica

Ipak, Putin se ne sveti samo za napade na svoju teritoriju. Ukrajina je civilnim žrtvama "platila" i dolaske stranih zvaničnika na svoju teritoriju.Na primer, krajem avgusta prošle godine u Ukrajinu je došao tadašnji premijer Velike Britanija Boris Džonson. Istog dana Rusija je raketirala železničku stanicu u Dnjepropetrovskom regionu u centralnoj Ukrajini. U raketnim udarima je bilo i poginulih i povređenih i ne zna se konačan broj žrtava ruskih dejstava u Dnjepropetrovskom regionu.Gotovo identičan napad dogodio se u aprilu, kada su u Ukrajinu došli američki državni sekretar Entoni Blinken i američki ministar odbrane Lojd. Tog dana su ruske snage gađale čak pet železničkih stanica na teritoriji Ukrajine, u roku od sat vremena. To je totalno poremetilo železnicu - jedino moguće prevozno sredstvo kojim je moguće doći ili otići iz Ukrajine, i koje su shodno tome koristili i amerićki zvaničnici.