Zelenski objavio svoj plan primirja: Uverava Trampa da je Ukrajina spremna na mir - ovo su detalji

„Naš sastanak u Vašingtonu, u Beloj kući u petak, nije protekao onako kako je trebalo“, napisao je Zelenski na mreži X.

„Žalosno je što je došlo do toga. Vreme je da ispravimo stvari“.

On se osvrnuo na buran sastanak u Beloj kući prošle nedelje, tokom kojeg je predsednik Tramp kritikovao Zelenskog i nazvao ga nezahvalnim. Tramp je potom u ponedeljak objavio da obustavlja svu američku vojnu pomoć Ukrajini.

Zelenski je rekao da je spreman da oslobodi ruske ratne zarobljenike, prekine napade dronovima i raketama dugog dometa na ciljeve u Rusiji i odmah proglasi primirje na moru – potezi koji bi, prema njegovim rečima, pomogli da se otvori put ka miru.

Međutim, dodao je, to bi bilo moguće „samo ako i Rusija učini isto“.

Njegov predlog očigledno ima za cilj da teret odgovornosti za završetak rata prebaci na Moskvu, koja je pre tri godine započela invaziju. Bela kuća je ranije tvrdila da je upravo Zelenski glavna prepreka miru.

U svojoj objavi, ukrajinski predsednik je pohvalio američku podršku, posebno ističući „trenutak kada su se stvari promenile, kada je predsednik Tramp Ukrajini isporučio 'džavelin' rakete“.

„Zahvalni smo na tome“, napisao je.

„Ukrajina je spremna da sedne za pregovarački sto što je pre moguće kako bi se trajni mir približio. Moj tim i ja smo spremni da radimo pod snažnim liderstvom predsednika Trampa kako bismo postigli dugoročan mir“.

Kremlj za sada ćuti, ali Putin ne pokazuje spremnost na ustupke

Za sada nije bilo zvanične reakcije iz Kremlja na predlog Zelenskog. I pored žestokih borbi, predsednik Vladimir Putin je ranije pokazivao spremnost na parcijalne dogovore s Ukrajinom. Dve zemlje su sprovele brojne razmene ratnih zarobljenika, a u avgustu prošle godine trebalo je da učestvuju u pregovorima u Kataru o obustavi napada na energetsku infrastrukturu. Međutim, Moskva se povukla iz razgovora nakon što su ukrajinske snage izvršile upad u rusku Kursku oblast.

U poslednjim nedeljama, međutim, Putin nije pokazao nikakvu nameru da smanji intenzitet rata bez značajnih ustupaka Zapada i Ukrajine – poput garancija da Kijev nikada neće postati članica NATO-a, smanjenja vojnog prisustva Alijanse u Evropi, ograničenja ukrajinske vojske i omogućavanja Rusiji da ima politički uticaj u Ukrajini.

„Nema dokaza da bi Rusija bila spremna da prihvati dogovor, a kamoli kakav bi taj dogovor bio“, rekao je Malkolm Čalmers, zamenik direktora Kraljevskog instituta za odbrambene studije u Londonu. Dodao je da će odluka SAD da obustave vojnu pomoć samo ohrabriti Putina da traži još više – uključujući demilitarizaciju i neutralnost Ukrajine.

Zelenski balansira 

Svestan Trampove želje da što pre postigne dogovor, Zelenski je u svojoj izjavi naglasio da je Ukrajina „spremna da radi brzo na okončanju rata“, prenosi Njujork Tajms.

Istovremeno, predložio je postepeni proces, nalik onome što je ranije predlagala Francuska, a koji bi mogao da počne odmah.

„Spremni smo da brzo radimo na okončanju rata, a prvi koraci mogli bi biti oslobađanje zarobljenika i primirje u vazduhu – zabrana korišćenja raketa, dronova dugog dometa i bombi na energetsku i drugu civilnu infrastrukturu – kao i trenutno primirje na moru, ako Rusija učini isto“, napisao je. „Zatim želimo da brzo napredujemo kroz sve sledeće faze i da sa SAD postignemo snažan konačni dogovor“.

Kijev u šoku zbog suspenzije američke pomoći

Njegova izjava dolazi u trenutku kada lideri u Kijevu analiziraju političke i vojne posledice odluke Trampove administracije da suspenduje pomoć, dok vojni zvaničnici procenjuju koliko dugo će ukrajinske zalihe potrajati pre nego što nastanu ozbiljne praznine na frontu.

U ukrajinskom parlamentu u utorak je održan hitan sastanak kako bi se procenili efekti poslednjeg pritiska iz Vašingtona. U međuvremenu, vojnici na prvim linijama fronta probudili su se uz vest da bi ionako iscrpljujući rat mogao postati još teži i brutalniji.

Iako Zelenski nije direktno komentarisao suspenziju pomoći, sazvao je hitan sastanak najviših civilnih i vojnih lidera kako bi razgovarali o „posebnim pitanjima nacionalne otpornosti“.

U Kijevu su u utorak mnogi izražavali osećaj izdaje zbog američke odluke. Ukrajinci su na društvenim mrežama delili stare govore američkih predsednika koji su obećavali da će stajati uz njihovu zemlju, uključujući i garancije iz Klintonove administracije nakon što se Ukrajina odrekla nuklearnog oružja.

Ali više od besa, preovladavali su tuga i neverica.

„Prva stvar koja mi je pala na pamet kad sam čuo vest bila je rečenica predsednika Ruzvelta: ‘Ovaj dan će ostati upamćen kao dan sramote’“, rekao je Oleksandar Merežko, predsednik Odbora za spoljne poslove u ukrajinskom parlamentu. „Za nas je to bio politički Perl Harbor.“

„Sve je još bolnije“, dodao je, „jer ovo ne dolazi od neprijatelja, već od onih koje smo smatrali prijateljima.“

Evropa ubrzava planove za sopstvenu odbranu

Evropski lideri, koji će se u četvrtak sastati u Briselu kako bi razgovarali o podršci Kijevu i jačanju sopstvenih vojnih kapaciteta, brzo su pritekli Ukrajini u pomoć.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: „Ovo je trenutak Evrope i moramo mu dorasti“.

Govoreći u Briselu, predložila je novi program kojim bi se državama članicama Evropske unije omogućili krediti u vrednosti od 150 milijardi evra za ulaganje u odbranu.