Zbližavanje Trampa i Putina alarmiralo Evropu: Makron povukao prvi potez, Nemačka "još čvršće" uz Ukrajinu

Suočen sa spektakularnim zbližavanjem SAD Donalda Trampa (Trump) i Rusije Vladimira Putina, predsednik FRancuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je ponovo pokrenuo debatu o veoma osetljivoj ideji "evropskog nuklearnog kišobrana" koji deli političku klasu i koji ekstremna desnica već osporava.

Predsednik Francuske ;koja je s Velikom Britanijom jedna od dve nuklearne sile u Evropi, izrazio je spremnost da pokrene diskusiju o evropskom nuklearnom odvraćanju posle svađe predsednika SAD i Ukrajine, Donalda Trampa (Trump) i Volodimira Zelenskog u petak u Vašingtonu.

Ta rasprava je izazvala strahove od ukidanja američke pomoći Ukrajini i istorijskog raskida saveza SAD sa evropskim zemljama.

Makron je odgovario budućem nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu (Friedrich Merz), koji smatra da je neophodno da se Evropa pripremi za "najgori scenario" - NATO bez američke garancije bezbednosti, uključujući nuklearnu.

Međutim, liderka francuske ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine) ocenila je da Vašington ipak ostaje saveznik Francuske u NATO-u, vojnom savezu evropskih zemalja, SAD i Kanade.

"Da li izlazimo iz NATO-a? Ne, naravno da ne", rekla je Marin Le Pen i dodala da nisu "razumni oni koji to misle".

Francusko nuklearno sredstvo odvraćanja mora da ostane "francusko" i "ne smemo da ga delimo", rekla je ona danas na marginama Sajma poljoprivrede, umanjujući značaj veoma napete rasprave američkog predsednika i njegovog ukrajinskog kolege u Ovalnom kabinetu.

"To je sasvim normalno jer je put do mira težak", dodala je liderka ekstremne desnice.

Francuski ministar oružanih snaga Sebastijen Lekorni (Sebastien Lecornu) rekao je da će nuklearno odvraćanje "ostati francusko od projektovanja i proizvodnje naoružanja, do njihove primene odlukom predsednika Republike", ali je dodao da vitalni interesi Francuske obuhvataju i evropsku dimenziju.

Ne komentarišući direktno odvraćanje, lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon) je u svom blogu ocenio da je neophodno "suprotstaviti se evropskoj odbrani".

Melanšon smatra da su Evropljani svađom Tramp-Zelenski dobili ono što su zaslužili.

"Prekoatlantska servilnost (Evropljana) plaćena je prezirom koji ih ostavlja zamrznutim od straha", ocenio je Melanšon.

Nije iznenađujuće da ideju zajedničkog odvraćanja podržava politička klasa u Francuskoj koja je najviše orijentisana ka Evropskoj uniji, među kojima su centristi.

Međutim, scenario evropskog nuklearnog odvraćanja suočava se sa brojnim preprekama, uključujući autonomiju u donošenju odluka na koju Francuska pretenduje u toj oblasti.

Od svog nastanka 1960-ih, francusko nuklearno odvraćanje koje je želeo general Šarl de Gol (Charles de Gaulle, 1890-1970) bilo je potpuno nezavisno i zasnovano na proceni jednog čoveka, predsednika Republike, o pretnji vitalnim interesima zemlje.

Makron je u februaru 2020. godine istakao "autentičnu evropsku dimenziju" vitalnih francuskih interesa, ali je to izazvalo rasprave.

Ideja o evropskom nuklearnom odvraćanju takođe postavlja pitanje kredibiliteta francusko-britanskog kišobrana.

Prema institutu SIPRI, Francuska ima 290 nuklearnih bojevih glava, Velika Britanija 225, a SAD 3.708.

Nemačka: "Počela nova era sramote"

Ministarka spoljnih poslova Nemačke ;Analena Berbok (Annalena Baerbock) pozvala je danas Evropljane da se čvršće nego ikada angažuju za Ukrajinu, ocenivši da je sinoćna žestoka rasprava predsednika SAD i Ukrajine, Donalda Trampa (Trump) i Volodimira Zelenskog dokaz "nove ere sramote".

"Sinoć smo to dobro razumeli, počela je nova era sramote. Era sramote u kojoj moramo više nego ikada da branimo međunarodni poredak zasnovan na pravilima i snagu zakona protiv zakona najjačih", rekla je nemačka ministarka u izjavi za televiziju.

Rasprava u petak u Beloj kući tokom koje je Tramp vikao na Zelenskog delovala je kao "loš san", ocenila je Analena Berbok.

"Mnogi od vas verovatno nisu dobro spavali pošto su videli šokantne snimke iz Bele kuće", rekla je ministarka i dodala da nije ni ona.

Berbok je tražila "hitno jačanje" finansijske podrške Ukrajini na nacionalnom i evropskom nivouda bi ta zemlja "nastavila da se odupire ruskoj agresiji, čak i bez najavljenog ili mogućeg povlačenja američke podrške".

"Pozivam sve demokratske stranke zastupljene u Bundestagu da odobre tri milijarde evra pomoći Ukrajini", rekla je Analena Berbok o finansijskom paketu koji je izazvao oštre političke podele u Nemačkoj tokom nedavne predizborne kampanje.

Na sastanku lidera Evropske unije (EU) u četvrtak u Briselu "moraće da se donesu odluke o opštem evropskom finansijskom paketu u korist Ukrajine", rekla je ministarka odlazeće vlade kancelara Olafa Šolca (Scholz), čija je Socijaldemokratska partija doživela izborni poraz na nedavnim parlamentarnim izborima, na kojima je bila tek treća po broj glasova, iza konzervativnog bloka i ekstremne desnice.