Zašto u Rumuniji jača desnica i kakve veze sa ovim ima Drakula?

Rumunija u vrtlogu kriza

Od pada režima Nikolaea Čaušeskua 1989. godine, Rumunija je prolazila kroz brojne političke krize. Od „Minerijada“ 1990-91, kada su rudari nasilno ugušili demokratske proteste, preko političkih sukoba 2012. između korumpiranih političara i tadašnjeg predsednika Trajana Baseskua, do danas – zemlja nikada nije bila potpuno stabilna.

Međutim, trenutna kriza, koja je kulminirala poništenim predsedničkim izborima iz novembra 2024, razlikuje se od prethodnih. Nikada do sada desničarske, antizapadne i proruske snage nisu imale toliku podršku. Nikada rumunsko društvo nije delovalo tako razočarano i obeshrabreno.

Odraz tog nezadovoljstva bili su nasilni protesti prošle nedelje u Bukureštu, kada su pristalice desničarskih stranaka demolirale prodavnice, kafiće i sukobile se s policijom. Iako su u neredima učestvovale tek stotine demonstranata, brutalne scene na ulicama ukazuju na moguću eskalaciju sukoba u budućnosti.

Povod: Isključenje Đorđeskua iz izbora

Glavni okidač za nemire bila je odluka rumunske Centralne izborne komisije (BEC) da isključi Kalina Đorđeskua iz ponovljenih predsedničkih izbora zakazanih za maj. Komisija je obrazložila da je Đorđesku prekršio obavezu predsedničkog kandidata da štiti Ustav i demokratiju, zbog čega mu je zabranjeno da učestvuje u trci.

Ustavni sud Rumunije jednoglasno je podržao tu odluku, odbacujući žalbu Đorđeskua, koji je krajem novembra 2024. pobedio u prvom krugu izbora. Iako su izbori u početku proglašeni validnim, kasnije su poništeni kada je otkriveno da je Đorđesku svoju kampanju finansirao ilegalno, dok su digitalni tragovi ukazivali na mogući ruski pokušaj mešanja u izbore. Dok je finansijska zloupotreba dokazana, ruska intervencija još uvek nije u potpunosti potvrđena.

Međunarodne reakcije

Slučaj Đorđesku odjeknuo je i van Rumunije. Američki potpredsednik Džej Di Vens ga je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji iskoristio kao primer „nedemokratskih procesa u Evropi“, dok je Ilon Mask njegovu diskvalifikaciju nazvao „ludošću“ na platformi X.

Sam Đorđesku tvrdi da je isključenje iz izbora „udarac u srce svetske demokratije“, nazivajući Evropsku uniju „diktaturom“, a rumunsku vlast „tiranijom“.

Istrage protiv zaverenika

Međutim, Đorđesku nije jedini faktor koji potresa Rumuniju. Specijalna državna tužiteljka za organizovani kriminal i terorizam (DIICOT) prošle nedelje je pokrenula istragu protiv grupe od šest osoba i jednog 101-godišnjeg generala u penziji zbog navodnog pokušaja rušenja državnog poretka.

Još ranije izdat je nalog za hapšenje vođe paravojnih jedinica Horatija Potre, ali njegovo trenutno boravište nije poznato.

Ko su „Vlad Nabijač na kolac“?

I Đorđesku i osumnjičeni pučisti deluju kao groteskne figure, ali njihova retorika i ciljevi zabrinjavaju. Đorđesku se predstavlja kao mesijanski lider koji „ukida sistem“ i tvrdi da se kroz njega ceo narod kandiduje za predsednika. Zalaže se za podelu Ukrajine između Rumunije, Rusije, Mađarske i Poljske.

Još bizarniji su pučisti, koji sebe nazivaju „Zapovedništvo Vlad Nabijač na kolac“ – po vlaškom vojvodi Vladu Cepešu, istorijskom uzoru za lik Drakule. Oni zagovaraju stvaranje nove države pod nazivom „Getia“, kojom bi upravljali vojni lideri, „energetsko-informaciono rukovodstvo“ i „Savet mudraca“.

Pravi uzroci krize

Međutim, ova politička nestabilnost ne proističe samo iz radikalnih ideja i teorija zavere. Koreni krize leže u hroničnom nedostatku političke volje za reformama i transparentnom upravljanju.

Iako se Rumunija poslednjih decenija ekonomski razvila, mnogi ruralni krajevi su zapostavljeni, dok su korupcija, nepotizam i politički pritisci na pravosuđe i dalje prisutni. Infrastruktura se gradi bez jasnog plana, a obrazovni sistem stagnira, omogućavajući širenje dezinformacija i teorija zavere.

U tom kontekstu, desničarski ekstremisti poput Đorđeskua uspevaju da pridobiju podršku obećavajući „revoluciju“ i „povratak nacionalnog ponosa“.

Sporni potezi vlasti

Zabrinuta rastućim uticajem desnice, rumunska politička elita povukla je mere koje su dovele do optužbi da se protiv antidemokratskog kandidata Đorđeskua bori – antidemokratskim sredstvima.

Na primer, istraga protiv Đorđeskua zbog veličanja fašističkog legionarskog pokreta traje još od 2022, ali mu to nije smetalo da se kandiduje na izborima 2024. Takođe, planovi puča grupe „Vlad Nabijač na kolac“ godinama su dostupni na internetu, ali su vlasti reagovale tek sada.

Šta sledi?

Publicistkinja Joana Ene Dogoju sa portala Spotmedia upozorava:

„Nalazimo se u dubokoj krizi – s oslabljenom demokratijom, polarizovanim društvom i ogromnim nepoverenjem birača prema političkoj eliti. Đorđesku je samo iskoristio priliku. Ako se ti problemi ne reše, pitanje je vremena kada će se pojaviti novi populista koji će ih iskoristiti.“

Rumunija se nalazi na prekretnici: ili će konačno sprovesti ključne reforme i zaustaviti rast desnog ekstremizma, ili će se suočiti s još većom političkom nestabilnošću u godinama koje dolaze.