Srbija je dužna skoro 40 milijardi evra: Kome sve dugujemo

Ukupan javni dug Srbije je, na dan 31. decembar 2025. iznosio 39,34 milijarde evra, što je 44,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuju podaci Uprave za javni dug, piše N1.

Kada se na ovaj iznos direktnih i indikretnih obaveza države doda još i negarantovani dug lokalne vlasti, ovaj iznos raste na 39,64 milijarde evra.

Najveći je, i dalje, dug prema vlasnicima evroobveznica koje je emitovala Republika Srbija. On je poslednjeg dana 2025. godine iznosio 10,32 milijarde evra i nepromenjen je u odnosu na kraj 2024.

Sledi dug od 7,28 milijardi evra po osnovu dugoročnih dinarskih državnih hartija od vrednosti (godinu pre ovaj dug iznosio je 7,32 milijarde evra).

Na trećem mestu je dug po kreditima poslovnih banaka u iznosu 4,7 milijardi evra.

Ovi krediti beleže rast za godinu dana za oko 800 miliona evra - prema izveštaju Uprave za javni dug, na kraju 2024. godine, dug prema stranim poslovnim bankama iznosio je 3,89 milijardi evra.

Na četvrtom mestu najvećih poverilaca Srbije je kineska Eksport-import banka (2,8 milijardi evra), pa dug po kreditima stranih vlada (2,66 milijardi evra). Potom MMF kojem dugujemo 2,3 milijarde evra, pa Međunarodna banka za obnovu i razvoj (2,3 milijarde evra).

Sledi Evropska investiciona banka (1,9 milijardi evra), pa investitori u dugoročne državne hartije u evrima (1,8 milijardi evra).

Svim ostalim poveriocima Srbija duguje, pojedinačno gledano - manje od po milijardu evra. Na listi su Banka za razvoj Saveta Evrope, EBRD, Nemačka razvojna banka, ali i dug po osnovu stare devizne štednje, restitucije...

Valutna struktura duga

"Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju decembra 2025. godine iznosi 77,5 odsto", navela je Uprava za javni dug.

Najveći je udeo duga u - evrima, i iznosi 59,5 odsto.

Sledi dug u američkim dolarima 11,9 odsto, u specijalnim pravima vučenja (posebnoj valutnoj jedinici MMF-a ) 5,8 odsto i u ostalim stranim valutama 0,2 procenta (japanski jen, valuta Ujedinjenih Arapskih Emirata - dirham, potom kuvajtski dinar i kineski juan).

Učešće javnog duga u dinarima iznosi tek nešto više od petine ukupnog duga - 22,5 odsto.

Novo zaduživanje

U 2026. godini, tokom januara i februara, održane su tri aukcije državnih hartija od vrednosti: 8. i 27. januara, kao i 3. februara. Reč je o dinarskim obveznicama od kojih dve emisije imaju petogodišnji rok dospeća, a jedna 10,5 godina.

Na aukciji 3. februara prodate su petogodišnje državne obveznice u vrednosti od 15,97 milijardi dinara.

Na aukciji 27. januara ove godine prodate su dinarske obveznice koje dospevaju za 10,5 godina u iznosu 11,58 milijardi dinara.

Na aukciji 8. januara prodate su petogodišnje državne obveznice u vrednosti od 51,6 milijardi dinara.

U najavi je nova aukcija, zakazana za 12. februar. Reč je o petogodišnjim obveznicama u evrima, u planiranom iznosu od 200 miliona evra.