Rumunija između dve vatre: Kako je politička kriza postala deo bitke Trampa i Putina protiv Evrope

Kako je došlo do krize?

U novembru prošle godine, Đorđesku je neočekivano pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora, izazvavši šok među rumunskim proevropskim političarima i partnerima iz EU i NATO-a. Međutim, ubrzo su otkrivene nepravilnosti u njegovoj kampanji, uključujući navodne finansijske malverzacije i rusko mešanje putem masovnih TikTok kampanja.

Zbog sumnje da je Moskva uticala na izbore, Ustavni sud Rumunije je poništio ceo izborni proces nekoliko dana pre planiranog drugog kruga. To je izazvalo ogorčenje među Đorđeskovim pristalicama, koje su tvrdile da je reč o politički motivisanoj odluci kojom se guši volja naroda.

Zabrana kandidature i eskalacija protesta

Kada su izbori zakazani za maj 2025, Đorđesku je ponovo podneo kandidaturu. Međutim, Centralna izborna komisija ju je odbila, navodeći da on „ne ispunjava zakonske uslove“ i da je „prekršio samu obavezu zaštite demokratije“. Odluka je doneta glasanjem 10 prema 4, uz obrazloženje da kandidat koji je prethodno diskvalifikovan ne može ponovo učestvovati na istom izbornom procesu.

Ova odluka izazvala je trenutne proteste u Bukureštu. Stotine Đorđeskovih pristalica okupilo se ispred sedišta izborne komisije, uzvikujući slogane poput „Sloboda!“ i „Izdajnici!“. Situacija je brzo eskalirala – demonstranti su bacali kamenje, prevrtali vozila i palili kontejnere, dok je policija koristila suzavac kako bi ih rasterala. Četiri osobe su uhapšene, a nasilje se nastavilo do kasno u noć.

Međunarodna dimenzija krize: SAD, EU i Rusija

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da se ova kriza pretvorila u međunarodni konflikt između pristalica Donalda Trampa i proevropskih političara.

Dok Evropska unija i rumunske vlasti ističu da je reč o legitimnoj zaštiti demokratije od stranog uticaja, Trampova administracija optužuje evropske lidere za gušenje političke opozicije. Američki potpredsednik Džej Di Vens osudio je poništenje izbora kao „manipulaciju bez čvrstih dokaza“, dok je milijarder Ilon Mask otvoreno podržao Đorđeskua na društvenoj mreži X, nazivajući zabranu kandidature „ludilom“.

S druge strane, rumunski ministar spoljnih poslova Emil Hurezeanu optužio je Maska za „mešanje u rumunske izbore“, dok su evropski zvaničnici upozorili da bi ovakve izjave mogle dodatno destabilizovati region.

Istovremeno, ruska propaganda koristi situaciju kako bi dodatno produbila podelu između Rumunije i njenih zapadnih saveznika. Analitičari ističu da je Kremlj uspeo da iskoristi nezadovoljstvo građana i poveže Đorđeskov narativ o „borbi protiv diktature EU“ s porukama koje dolaze od Trampa i njegovih ljudi. 

Ko je Kalin Đorđesku?

Đorđesku, 62-godišnji nezavisni kandidat, izgradio je političku popularnost obećanjima da će „povratiti rumunski suverenitet“ i prekinuti zavisnost od međunarodnih organizacija poput NATO-a i EU. Otvoreno je govorio o svojoj naklonosti prema Putinu, kritikovao LGBTQ+ prava i protivio se podršci Ukrajini.

Njegova kampanja bila je zasnovana na populističkoj retorici i masovnom prisustvu na društvenim mrežama, posebno TikToku, gde su ga pratioci često prikazivali kao lidera koji jaše konja u tradicionalnoj rumunskoj nošnji ili trenira na trkačkoj stazi.

Međutim, pored političkih kontroverzi, Đorđesku se suočava i s ozbiljnim pravnim problemima. Protiv njega je pokrenuta krivična istraga u šest tačaka, uključujući optužbe za članstvo u fašističkoj organizaciji i lažno predstavljanje izvora finansiranja kampanje. On negira sve optužbe, nazivajući ih „političkim progonom“.

Šta dalje?

Iako je Đorđesku dobio priliku da podnese žalbu Ustavnom sudu, analitičari smatraju da su male šanse da će ona biti usvojena. U međuvremenu, Rumunija ostaje duboko podeljena između proevropskih i nacionalističkih snaga, dok politička scena postaje sve napetija pred ponovljene izbore u maju.

Ostaje pitanje kako će se ova kriza odraziti na odnose između SAD i EU, ali i kako će rumunsko društvo reagovati na sve veću političku nestabilnost. Ako se sukobi na ulicama nastave i ako Đorđeskove pristalice budu osećale da im je „ukradena demokratija“, Rumunija bi mogla ući u još dublju političku i institucionalnu krizu.