Zašto su Ukrajinci toliko pobesneli na Zelenskog: Uhapsio čoveka kog nije smeo, da li je ovime upravo legalizovao korupciju?

Hitno usvajanje bez javne rasprave

Zakon je prošao kroz ukrajinski parlament u neverovatnoj brzini. Predlog je iznet rano ujutru, 22. jula, na vanrednoj sednici parlamentarnog odbora, bez prisustva predsednika odbora i većine članova. Već istog dana, do popodneva, zakon je poslat predsedniku na potpis.

Za zakon je glasalo 263 poslanika, dok se samo 13 usudilo da glasa protiv. Ova brzina i netransparentnost izazvali su sumnju da se radi o unapred planiranom potezu s ciljem da se oslabi kontrola nad vlašću i uguši nezavisna borba protiv korupcije u zemlji.

Talasi političkih udara protiv nezavisnih glasova

Usvajanje zakona dolazi u kontekstu niza zabrinjavajućih događaja koji ukazuju na sve oštrije suzbijanje unutrašnjih protivnika režima. Početkom jula, vlada je blokirala imenovanje uglednog istražitelja Oleksandra Civinskog na mesto direktora Biroa za ekonomsku bezbednost, bez obrazloženja.

Nedugo zatim, uhapšen je Vitalij Šabunin – jedan od najistaknutijih antikorupcijskih aktivista u Ukrajini, čije je hapšenje mnogima izgledalo politički motivisano. U isto vreme izvršena je rekonstrukcija vlade, kojom su unapređeni isključivo lojalni ljudi iz predsednikovog okruženja, uključujući postavljanje novog premijera.

Vrhunac je usledio 21. jula, kada su domaća bezbednosna služba i tužilaštvo sproveli racije u prostorijama NABU-a i SAPO-a, institucija koje su nastale uz podršku i nadzor Zapada. Zaposleni su optuženi za korupciju i navodne veze sa Rusijom. Iako su istrage u toku i ne može se sa sigurnošću reći da su optužbe neosnovane, način na koji su sprovedene racije, bez transparentnosti, izazvao je duboku zabrinutost.

Zakon koji je potresao čak i najbliže Zelenskom

Izvori iz same vlade priznaju da su bili šokirani brzinom i odlučnošću kojom je zakon usvojen. Jedan zvaničnik je čak uporedio situaciju sa ozloglašenim zakonima iz januara 2014. godine, kojima je tadašnji predsednik Viktor Janukovič pokušao da uguši proteste – potez koji je ubrzao njegov pad s vlasti.

Drugi izvor iz predsedničkog kabineta naveo je da se zakonodavna ofanziva dogodila u trenutku kada se osećala nekažnjivost i politička sigurnost, posebno jer je delovalo da je bivši američki predsednik Donald Tramp, koji ponovo stiče uticaj, pokazao simpatije prema ukrajinskom predsedniku nakon razočaranja u Vladimira Putina. “Fokus je sada preusmeren na unutrašnje neprijatelje,” izjavio je jedan zvaničnik iz predsedničkog kruga.

Narodni poslanik Jaroslav Železnjak, koji je prisustvovao glasanju, sumirao je situaciju rečima:

„Danas je 263 vesnika legalizovalo korupciju. Poruka je jasna: možete uzimati šta god želite – dok god ste lojalni“.

Zabrinutost iz Evrope: EU i G7 upozoravaju, bez stvarnog uticaja

Evropska unija, jedan od ključnih saveznika i finansijera Ukrajine, reagovala je uznemireno. Komesarka za proširenje EU, Marta Kos, apelovala je na Zelenskog da ne potpisuje zakon i upozorila da bi taj potez mogao ozbiljno da naruši pregovore o članstvu Ukrajine u EU.

„Nezavisne institucije poput NABU i SAPO ključne su za evropski put Ukrajine“, navela je Kos.

I ambasadori zemalja G7 u Kijevu izdali su zajedničko saopštenje u kojem su izrazili "ozbiljnu zabrinutost". Međutim, kako stvari stoje, međunarodni pritisci nisu imali efekta. U nedostatku jasne i odlučne podrške reformama, ukrajinski vlastodršci su, kako kaže Železnjak, prepoznali slabost Zapada:

„To je protumačeno kao slabost. A naši ljudi su u tome videli svoju priliku“.

Ukrajina na prekretnici

Usvajanjem Zakona 12414, ukrajinska vlast je poslala jasan signal da je spremna da žrtvuje ključne demokratske vrednosti i reforme zarad političke kontrole. U trenutku kada se zemlja nalazi usred rata, suočena sa ruskom agresijom i potrebom za međunarodnom podrškom, ovakav potez može imati dalekosežne posledice.

Ukoliko se ovakav kurs nastavi, pitanje nije samo da li će Ukrajina ući u Evropsku uniju – već da li će uopšte ostati na demokratskom putu.