Vučiću je trebalo 10 sekundi da na pitanje novinara o Tajvanu da odgovor koji će nas skupo koštati na Zapadu

Šta je Vučić objasnio za 10 sekundi

"Tajvan je Kina, a na vama je šta, kada, kako ćete ti učiniti, tačka. Sami donosite odluke. I uvek ćete dobiti podršku iz Srbije", rekao je Vučić za Informativni kanal državne Kineske globalne televizijske mreže. Prethodno je novinaru rekao da mu ne treba više od 10 sekundi da obrazloži svoj stav po ovom pitanju.

Malo je reći da su Vučićeve reči izazvale buru u međunarodnoj zajednici, imajući u vidu da Kina konstantno preti Tajvanu vojnom intervencijom. Pred toga, on je najavio i dolazak "velikog srpskog prijatelja" u Beograd. Reč je, logično, o Si Đinpingu, čoveku koji polaže pravo na susedni Tajvan.

"I želim sada pred svima da i javno kažem da sam dobio potvrdu u razgovoru sa velikim kineskim direktorom i ministrom spoljnih poslova Vangijem, ali ne mogu još o datumima da govorim, da će ove godine našu zemlju, dakle u godini drvenog zmaja, posetiti naš iskreni prijatelj i veliki lider, ne samo Narodne Republike Kine, već rekao bih jedan od najznačajnijih svetskih lidera, naš iskreni prijatelj kojeg želimo da dočekamo u najboljoj atmosferi i na najlepši mogući način Si Đinping", rekao je Vučić.

Kako Kina sve češće ističe je pitanje dana kada će se Peking i Tajvan ujediniti, mnoge analitičare je ovo podstaklo da uporede izjave i želje kineskog predsednika Si Đinpinga i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina. Jedan polaže pravo na Tajvan, a drugi na Ukrajinu i već je započeo rat.

Zastrašujuće želje

Jotaka ocenjuje da su Putinova invazija na Ukrajinu i Sijeva retorika oko Tajvana zastrašujuće.

"Glupost ili ne, Putinova brutalna invazija na Ukrajinu sada je ušla u treću godinu, koštajući desetine hiljada života i stotine milijardi dolara – i sve više", kazao je on za CNN.

Putin je u intervjuu Takeru Karlsonu pravdao svoju vojnu agresiju na Ukrajinu, delimično pozivajući se na istorijske pritužbe i nacionalizam. Njegovo obrazloženje odražava i narativ kineskog lidera Si Đinpinga.

"Ono što vidimo je da Kina i Rusija postaju sve bliže i bliže. Dakle, naravno, ako predsednik Putin pobedi u Ukrajini, to nije izazov samo za Ukrajince, to šalje poruku ne samo Putinu, već i Siju da kada koriste vojnu silu, dobijaju ono što žele. Ono što se danas dešava u Ukrajini može se desiti sutra na Tajvanu", smatra on.

Kineska vladajuća Komunistička partija kaže da je samoupravna demokratija Tajvana deo njene teritorije, uprkos tome što je nikada nije kontrolisala, i obećala je da će zauzeti ostrvo, ako bude potrebno i silom. Kina je odustala od poređenja Tajvana i Ukrajine, ističući da samo nekoliko zemalja priznaje suverenitet ostrva.

Ali, zabrinutost oko potencijalnih paralela između Tajvana i Ukrajine pojačana je akcijama Kine i odgovorom Sija. Naime, Peking je odbio da osudi invaziju na Ukrajinu, uprkos tome što je tvrdio da podržava teritorijalni integritet zemalja prema međunarodnim normama. Kina je takođe tvrdila da je nepristrasna u sukobu, ali je nastavila da jača svoje ekonomske, strateške i diplomatske veze sa Rusijom, postavši ključna slamka spasa za ekonomiju pogođenu sankcijama.

Zajedinštvo Putina i Sija 

Analitičari smatraju da je javno mnjenje manje važno liderima poput Putina i Sija, koji su uspeli da konsoliduju skoro apsolutnu moć suzbijanjem neslaganja, kontrolom protoka informacija i suzbijanjem potencijalnih pretnji.

Za Putina, istorijske veze Ukrajine sa Rusijom su duboko ukorenjene u vekovima zajedničke istorije, kulturnih razmena i političkih saveza – dovoljno da opravda njeno uključivanje u rusku sferu uticaja. Ukrajina, iako je nekada bila deo Sovjetskog Saveza, ima dugu i složenu istoriju koja uključuje periode nezavisnosti i strane vladavine.

Slično, Si je povezao „ponovno ujedinjenje“ sa Tajvanom u svoju sveobuhvatnu strategiju za „nacionalno podmlađivanje Kine“.

Tajvan i njegove želje

Tajvan, koji je hiljadama godina bio naseljen domorodačkim stanovništvom, anektirala je 1683. dinastija Ćing, koja je vladala ostrvom više od 200 godina – a da ga nije u potpunosti kontrolisala – pre nego što ga je ustupila carskom Japanu 1895. godine.

Ostrvo je ostalo japanska kolonija pola veka sve do kraja Drugog svetskog rata, kada je došlo pod kontrolu kineske vladajuće nacionalističke vlade.

Nakon poraza od komunista u kineskom krvavom građanskom ratu 1949. godine, general Čang Kaj Šek i njegove nacionalističke snage pobegli su na Tajvan, premestivši sedište vlade Republike Kine na ostrvo.

Tajvan ima značajnu međunarodnu podršku, uključujući i Vašington, što komplikuje svaki pokušaj Pekinga da nasilno pripoji ostrvo. Pored toga, posvećenost SAD da snabde Tajvan sredstvima za odbranu u skladu sa Zakonom o odnosima sa Tajvanom, što se razlikuje od situacije u Ukrajini.

Međutim, kako se ostatak sveta ponaša prema Putinu i znacima Sijeve agresije oko Tajvana i u širem regionu moglo bi da utiče na Sijevu računicu, smatraju stručnjaci.

Mnogi na Tajvanu strahuju da je samo pitanje vremena kada će Si, poput Putina, svoje reči sprovesti u delo.

BONUS VIDEO 7 na N1: Moral u naprednjaka – kad im Vučić naredi šta moraju da kažu