Bataljon Azov, koji je od strane Rusije ocenjen kao nacistički, a od strane Ukrajine kao herojski, mesecima je branio lučki grad Marijupolj koji je na kraju pao pod kontrolu snaga Kremlja. Pripadnici Azova tada su nedelje proveli zatočeni u fabrici Azovstal, u kojoj su se naposletku i predali. Sada, bataljon Azov regrutuje nove pripadnike i sprema se da odigra važnu ulogu u sledećem velikom napadu Ukrajine.
Bataljon se nada da će regrutovati 6.500 novih boraca koji će obezbediti novu borbenu snagu.
„Spremni smo da oslobodimo našu teritoriju“, rekao je u intervjuu za Vašington post major Bogdan „Tavr“ Krotevič, koji je privremeni komandant brigade i koji predvodi napore za obnovu nakon što je pušten iz ruskog zarobljeništva.
Ukrajinska vlada označila je Azov, koji je nedavno apsorbovao druge elemente Nacionalne garde zemlje, kao jednu od šest „ofanzivnih brigada“ koje će pomoći u pokušaju Ukrajine da ponovo zauzme područja pod ruskom okupacijom.
Posle uglavnom statičnih par meseci na frontu, prolećne borbe biće ključne jer Ukrajina ima za cilj da dokaže da može pokrene kontraofanzivu protiv Rusije i da je i dalje vredna podrške saveznika koji su u borbu uložili oružje vredno milijarde dolara, prenosi Vašington post.
Lideri brigada takođe nastoje da prevaziđu kontroverzu oko krajnje desničarskih korena Azova, što je dovelo do toga da je jedinici zabranjeno primanje zapadnog oružja, što potencijalno smanjuje njene sposobnosti.
Najnovije regrute privlače u Azov ne zbog ultranacionalističke ideologije, već zbog dokazane borbene veštine, kažu vođe brigada.
„To je ime koje je zahvaljujući odbrani Marijupolja postalo poznato svetu“, rekao je 28-godišnji glavni komandant koji nije želeo da bude imenovan.
Azov je postao poznat nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin nezakonito anektirao Krim 2014. godine, dok se loše opremljena ukrajinska vojska borila da uzvrati separatistima koje podržava Rusija u istočnom regionu Donbasa. Azov, tada dobrovoljačka formacija, imao je ključnu ulogu u odbrani strateškog grada Marijupolja. Jedinica je kasnije te godine uključena u Nacionalnu gardu Ukrajine.
Nakon ruske invazije u februaru 2022. godine, stotine boraca iz Azova izdržale su nedeljama ispod marijupoljske čeličane Azovstal, zajedno sa civilima. Oni su opstajali bez adekvatne hrane i lekova usred masovnog ruskog bombardovanja.
U maju je evakuisano stotine ranjenih vojnika, a nekoliko dana kasnije, vojni komandanti naredili su preostalim trupama Azova da se predaju, čime je opsada prekinuta.
Krotevič, koji je bio među oko 900 zarobljenih boraca Azova, proveo je prve dane kao ratni zarobljenik u Olenivki, centru za filtriranje u Donjeckoj oblasti pod ruskom kontrolom, gde je nekoliko meseci kasnije desetine boraca Azova ubijeno u napadu za koji su Rusija i Ukrajina okrivile jedna drugu.
Krotevič je proveo naredna četiri meseca u samici u blizini Moskve, sve dok nije pušten u septembru u okviru velike razmene zatvorenika koju su posredovale Turska i Saudijska Arabija. Prema tom sporazumu, 215 Ukrajinaca, uključujući više od 100 boraca bataljona Azov, i grupa stranih državljana oslobođeni su u zamenu za Viktora Medvedčuka, prokremljskog ukrajinskog opozicionog političara, kao i ruske borce.
Dve nedelje nakon povratka u Ukrajinu, Krotevič se vratio u jedinicu.
Dok se većina oslobođenih zarobljenika vratila u jedinicu, preko 1.000 pripadnika Azova, uključujući borce apsorbovane iz druge brigade, i dalje je zatvoreno u Rusiji. Oni predstavljaju oko petinu od otprilike 6.000 Ukrajinaca koji se sada tamo drže kao zarobljenici, rekao je Krotevič.
Krotevič je rekao da ta jedinica nema političke ambicije i da vodi istrage o svim slučajevima krajnje desničarskog ekstremizma koje identifikuje.
„Kao vojna jedinica, delimo stav države i vlade“, rekao je on. Krotevič je istakao da je Rusija sve one koji su uzeli oružje u odbranu Ukrajine označila kao opasne „nacionaliste“.
Ipak, Azov se i dalje nalazi na svojevrsnoj „crnoj listi“ Amerike i zapadnih saveznika upravo zbog nacističkih korena, zbog čega je i onemogućena isporuka oružja za ovaj bataljon.
Majkl Kolborn, koji je napisao knjigu o bataljonu Azov, rekao je da se čini da se fokus jedinice vremenom pomerio sa ideologije na vojnu efikasnost.
On je rekao da će svi preostali krajnje desničarski elementi unutar Azova verovatno nastaviti da se „razvodnjavaju“ kako jedinica raste i da je to pitanje postalo manje važno jer se Ukrajina suočava sa egzistencijalnom pretnjom.
„U Ukrajini, termin nacionalista ili patriota trenutno opisuje mnogo ljudi“, rekao je Kolborn. Ranije ove godine, Meta, matična kompanija za Fejsbuk, uklonila je Azov sa liste opasnih pojedinaca i organizacija, navodeći razliku između vojne grupe i političkog pokreta.
Vođe jedinica sada kažu da regrutacija ide dobro, ali su odbili da otkriju precizne brojeve. Potpuno postizanje ovih ciljeva može biti teško posle više od godinu dana borbe, nakon što je ukrajinska vojska pretrpela velike gubitke.
PROČITAJTE JOŠ:
„Većina bi pretpostavila da će se rat brzo završiti ili će ga neko drugi dobiti umesto nas. To se nije dogodilo. Dakle, pokušavamo da objasnimo civilnom stanovništvu zemlje da su nam potrebni da nam pomognu da oslobodimo teritorije“, rekao je Krotevič.
On je rekao da će se Azov u budućim borbama oslanjati na iskustva iz 2022. godine.
„Naše iskustvo u Azovstalu nam govori da ne postoje situacije bez izlaza“, rekao je on.
BONUS VIDEO: Ruska vojska u akciji čiščenja Azovstala
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare