1
Postoji američki san. To je kada dođeš u Ameriku bez novca, bez faksa, sa slovenskim naglaskom, ali i glavom punom ideja, te ti Amerika omogući da promeniš svet, kako je uradio Nikola Tesla. Postoji i meksički san, puno je jednostavniji - sastoji se u tome da pređeš granicu i ostvariš američki. No postoji i hrvatski san.
Hrvatski san je da dođeš iz Amerike u Hrvatsku sa 22 godine, usred rata, i zaposliš se na elitnom mestu – Ministarstvu spoljnih poslova. Onda radiš hrpu drugih poslova vezano za diplomatiju i NATO, a posle si i poseban savetnik levo orijentisanog predsednika Ive Josipovića. Na kraju uđeš u politiku, uđeš u sabor, uvališ se u kredite, a onda ti sa 54 godine majka daje lovu da platiš račune, hleb i mleko. Pogađate, hrvatski san je ostvario Stjepo Bartulica. Lik koji je toliko zinuo na nekretnine da se sa 54 godine doveo u kredite do nivoa da sa palton u parlamentu ne može platiti ni hleb, ni mleko, a kamoli reračune ije. On i porodica su, naime, kada poplaćaju rate kredita, ispod granice apsolutnog siromaštva, one svetske, puno niže od naše, piše Index.
Kada ga je javnost opravdano pitala kako živi od 38 evra koliko mu ostane od kredita, Bartulica je danima ćutao. Kada je priča postala glavna vest po medijima i sam Bartulica predmet sprdnje po društvenim mrežama, uvaženi zastupnik i kandidat za Evropski parlament medijima se obratio preko advokatice (političar se medijima obraća preko advokatice!) i objasnio kako izdržava majka.
Citiramo njegovu advokaticu: „Te svakodnevne životne troškove zastupnik Bartulica podmiruje sredstvima koje mu je darovala njegova majka, zajedničkom porodičnom odlukom.“
Ukratko, neko ko je u Hrvatskoj preko 30 godina, svo to vreme prima finu platu kao visoko rangirani službenik, pa fakultetski nastavnik, a zadnjih godina i državni zvaničnik, toliko je loš u upravljanju novcem da mu sa 54 godine majka mora plaćati račune jer bez nje ne bi imao ni za račune i hranu.
A vodio bi državu, poslanik je vladajuće koalicije. Glasa o državnom budžetu ove zemlje. Sada bi još i predstavljao Hrvatsku u Evropskom parlamentu, jako se angažovao oko Evropskih izbora. Možda se i najviše trudi od svih kandidata. Sada znamo i zašto – plata evropskog poslanika bi mu omogućila da se ne mora baš toliko zezati kreditima.
Kupio je čovek stan, pa je digao ogroman kredit za vikendicu, pomamio se eto za kvadratima kao i mnogi, i to do nivoa da je postao zavistan o drugim ljudima – pa čitamo o pozajmicama prijatelja jer kredit nije pokrio kupovinu kuće na Prviću, pa se pitamo kako je uopšte mogao dobiti tolike kredite, jer mnogi smo imali posla s bankama, ne daju nama običnima tolike novce.
U zapadnom svetu da biste se bavili politikom birači traže od vas da pokažete da ste se iskazali u životu, morate rešiti neke egzistencijalne stvari. Morate se pokazati u poslu, koji god da je, rešiti sebi kuću, auto i ostalo što spada u neki normalni život više srednje klase razvijene zemlje sveta.
Valjda je samo u Hrvatskoj moguće da već drugi mandat uđete u nacionalni parlament, skupštinu, a da stenjete pod kreditima do nivoa da vam majka plaća režračune ije i mleko. Pri tome krijete do zadnjeg finansijske pozajmice i ortačenja moćnih i uticajnih prijatelja, a imovinske kartice upravo služe kako bi se znalo je li vam neko pozajmio neke novce ili ste mu na neki način dužni.
Uz jedan ogroman kredit uđete u drugi ogroman kredit jer ste zinuli za nekretnine koje drugačije ne možete priuštiti i onda ste opterećeni kreditima do nakon 70. godine života. Opterećeni u iznosu praktično cele plate, dakle iznosu na koji teško da iko od vas koji ovo čitate možete dobiti kredit (ako ne verujete, nazovite svog bankara i pitajte kredit od 95 odsto plate koji ćete vraćati do iza 70.).
Dodatno, nekretnina koju je kupio na moru, po izjavi njegove advokatice, „nije održavana“, nije to dakle objekat za najam koji će već ove godine vraćati uloženo nego u njega još treba ulagati. Na kraju mu je i stranka nabavila auto za kampanju (pa se okomio na fotografa koji ga je išao snimiti u tom finom skromnom Audiju od 80.000 evra). Ne može skromni katolik u kampanju Škodom?
Kako piše Index.hr, Bartulica ima rešenje. Prvo napasti novinare. Preko advokata, objaviti fotografiju fotoreportera koji snima preskupi auto s javne površine. A onda, nakon sto pitanja o tome kako se živi sa 38 evra, objasniti kako mu majka plaća račune. I naravno, pokušati se svim silama ugurati u Evropski parlament kako bi platica ipak pokrivala narasle troškove.
PROČITAJTE JOŠ:
1
2
0
Naravno, Bartulica će celu priču pokušati da opravda nekakvim ideološkim napadima na njega, no stvari su vrlo jednostavne. Čokeku treba Evropski parlament kako bi malo popravio standard, mogao daposloži stan, obnovi vikendicu, kupi hranu koja nije robna marka i barem koji sladoled kada ide u šetnju.
On je možda najbolji primer u 34 godine ove zemlje zašto se ide u politiku – da se ne biste kao običan puk morali previše godina opterećivati s kreditima. Čovek je iskazao sve stereotipe hrvatskog političara, od sumnjive imovinske kartice do toga da mu je najteža bitka ona s hrvatskim jezikom. Na kraju je dodao i neke nove elemente u stereotip. Kako je davno rekao Arsen Dedić: „Niže ne može, samo dublje.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare