Verica je bila direktorka najvećeg vinograda u Evropi. Verica je zbog korone naredila smanjenje plata svima, pa i sebi. Verica tuži svoju bivšu firmu i traži 300.000 evra jer joj je smanjena plata

U tužbi koja je podneta početkom januara, Maraš smatra da joj je nezakonito umanjena zarada kao izvršnoj direktorki “Plantaža” odlukom Odbora direktora kompanije kojom su prihvatili zaključak Vlade da se zbog tadašnje ekonomske krize smanje zarade u državnim firmama. Posebne odluke o smanjenju zarada za sve zaposlene, pa i za sebe, potpisala je upravo Maraš.

Po istom osnovu već je veliki broj radnika “Plantaža” podneo tužbe protiv kompanije. To je ranije uradila i bivša direktorka Sektora za pravne i opšte poslove Stojanka Asanović, koja je tražila 140 hiljada evra, ali je taj slučaj  prevostepenom presudom okončan u korist “Plantaža”.

Vlada je tada zbog ekonomske krize zatražila od državnih kompanija da smanje naročito visoke naknade menadžmenta i razne dodatke na zarade, po kojima su “Plantaže” bile poznate. Međutim, menadžment “Plantaža”, odnosno izvršna direktorka Maraš, donosi odluku kojom smanjuje zarade, bez izmena opštih akata, odnosno smanjenja koeficijenta i izmena ugovora o radu, što je bio jedini način da se ta odluka zakonski sprovede.

Za zakonito izvršavanje odluka Odbora direktora, po funkciji su upravo bile nadležne Verica Maraš i Asanović.

Specijalno državno tužilaštvo (SDT) je 3. marta prošle godine podiglo optužnicu protiv Verice Maraš i pet članova bivšeg odbora direktora zbo, odnosno dag postojanja osnovane sumnje da su učinili krivično delo zloupotreba položaja u privrednom poslovanju su prihvatanjem oduke o poravnanju u slučaju fabrike briketa naneli višemilionsku štetu “Plantažama”. Ovaj sudski postupak je u toku.

Prema podacima koji su ranije objavljivani, Maraš je u periodu od 2008. do 2020. godine, za vreme dok je obavljala funkciju izvršnog direktora, prihodovala ukupno 1.235.379 evra, od čega je neto zarada iznosila 800.000 evra, isplaćeni minuli rad 74.000 evra, isplaćeni godišnji odmori oko 50.000 evra, dok joj je dodeljeno fiksno 300.000 evra po osnovu bespovratnog stambenog kredita.

Umesto da se izvrši izmena ugovora o radu za sve zaposlene u “Plantažama” zaključenjem aneksa, Verica Maraš kao izvršna direktorka, donosi odluku kojom se umanjuje određeni fiksni iznosi zarade za zaposlene, uključujući menadžment, u zavisnosti od koeficijenta složenosti radnih mesta. Primenom njene odluke vršio se obračun zarada u spornom periodu.

Odnosno, Maraš je pokrenula sudski postupak za naknadu štete koja je prouzrokovana nezakonitim aktom koju je sama donela. Prema svim podnetim tužbama zbog spornih odluka o smanjenju zarada, “Plantaže” bi mogle imati višemilionske gubitke.

Nakon njene ostavke u oktobru 2020. godine i dolaska nove uprave početkom 2021. godine, revizori su otkrili dubioze u bilansima kompanije i ukupne gubitke od preko 40 miliona evra.

Iz “Plantaža” je nezvanično potvrđeno “Vijestima” da su Osnovnom sudu poslali odgovor na tužbu. Oni smatraju da je tužbeni zahtev u celosti neosnovan.

“Ne može kompanija snositi bilo kakvu odgovornost za štetu koju je navodno pretrpeo bivši izvršni direktor zbog radnje koju je štetnik - bivši izvršni direktor, kao zakonski zastupnik, lično preduzeo. Naime, ona je, kao izvršni direktor, kontolisala, odobravala obračun zarade svih zaposlenih u kompaniji, dok se njena zarada svakomesečno u spornom periodu obračunavala po njenim pisanim uputima”, kazao je izvor “Vijesti”.

Prema izveštajima o prihodima, Maraš je pre smanjenja iz 2012. godine imala osnovnu zaradu od 7.372 evra, a prethodno je bila i 9.560 evra.

Spornom odlukom je sebi osnovnu zaradu, nakon zaključka Vlade i Odbora direktora, smanjila na 930 evra. Međutim, kao što su “Vijesti ranije pisale za nju i deo menadžmenta u narednom periodu je uvedeno pravilo o “korekciji zarada”. Rekordni iznos ove naknade bio je u 2018. godini, 6.500 evra.

Sama pristala da se zarada usklađuje sa odlukom Vlade

U “Plantažama” kao svoj adut vide i sam menadžerski ugovor koji je Maraš potpisala sa Odborom direktora u aprilu 2013. godine, u kojem je navedeno da njena zarada u tekućoj godini određuje na osnovu rezultata postignutih u prethodnoj godini, da “po pravilu ne može biti manja od šest prosečnih zarada u kompaniji”, kao i da će prilikom određivanja zarade voditi računa o preporukama i zaključcima Vlade koji se odnose na državne kompanije.

Maraš zatim u junu iste godine donosi odluku o smanjenju zarada u kompaniji, na osnovu zaključaka Vlade i sebi određuje zaradu od 930 evra bez naknade za minuli rad.

Novi manadžerski ugovor Maraš je sa odborom direktora potpisala 2018. godine, nakon čega prestaje obračun po spornoj odluci iz 2013. godine.

U “Plantažama” zbog toga smatraju da se tužbeni zahtev teoretski može odnositi samo na period od 2013. do 2018. godine, a ne na period od 2012. do 2020. kako je navedeno u tužbi. U narednoj godini njena zarada raste na 7.300 evra.

Preduzeće može tužiti člana uprave koji je naneo štetu

U Crnoj Gori do sada nije poznat slučaj da je neka državna kompanija, štetu koju je pretrpela zbog odluka svog rukovodstva naplatila od donosilaca odluka, iako takva mogućnost postoji u Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o privrednim društvima.

Onaj čijom je odlukom pričenjena šteta se u Zakonu o obligacionim odnosima naziva “štetnik”.

“Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom. Pri ocenjivanju da li je lice koje je štetu prouzrokovalo krivo, sud vodi računa o redovnom toku stvari i o tome šta se od razumnog i pažljivog čoveka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima”, navedeno je u ovom Zakonu.

Zakon definiše i šta ako štetnik traži naknadu štete: “Ko na svoju štetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne može od njega zahtevati naknadu štete prouzrokovane tom radnjom”.

U zakonu o privrednim društvima piše da su izvršni direktor i drugi članovi uprave u obavezi da postupaju savesno, sa pažnjom dobrog privrednika i u interesu preduzeća, kao i da u slučaju da direktor i članovi uprave svojim postupanjem naprave štetu preduzeću ono može podneti tužbu za naknadu šteteTeoretski, ukoliko bi sud prihvatio tužbe da je zarada Verici Maraš i ostalim zaposlenima smanjena nezakonitom odlukom direktorke Maraš, “Plantaže” bi mogle tužiti Maraš za naknadu štete.