Devet od 10 ljudi u 70 siromašnih država neće dobiti vakcinu protiv koronavirusa iduće godine, jer su ih zapadne zemlje razgrabile.
Dok su prve vakcinacije protiv korone već krenule u Velikoj Britaniji, Alijansa za narodne vakcine upozorava da će zbog dogovora koje su bogate zemlje postigle sa proizvođačima vakcina, siromašni biti ostavljeni na milost i nemilost koronavirusu. Bogate zemlje gde živi 14 odsto svetske populacije obezbedile su 53 odsto vakcina, koje se smatraju najefikasnijim.
Kanada je kupila više doza po glavi stanovnika od bilo koje druge zemlje, dovoljno da se svaki Kanađanin vakciniše pet puta, navodi Alijansa koja uključuje i Amnesti internešonel, Frontlajn AIDS, Global džastis nau i Oskfarm.
Pročitajte još:
„Nikome ne sme da bude blokiran pristup vakcini zbog zemlje u kojoj živi ili količine novca koju imaju“, rekla je Gardijanu Ana Mariot, menadžerska Oskfarma. „Ali, ako se nešto drastično ne promeni, milijarde ljudi u svetu neće godinama imati pristup bezbednoj i efikasnoj vakcini protiv kovida-19„, dodala je ona.
Zalihe Fajzerove vakcine, koja je prošle sedmice odobrena u Britaniji, gotovo će u potpunosti otići u ruke bogatih zemalja – Zapad je već kupio 96 odsto svih doza. Modernina vakcina koja koristi sličnu tehnologiju i efikasna je 95 odsto, ide isključivo bogatim zemljama. Cene obe vakcine su visoke i dodatni problem siromašnim zemljama predstavljaju ultra niske temperature na kojima se ove vakcine čuvaju.
Nasuprot njima, Oksfordova vakcina koja je efikasna 70 odsto, može da se čuva u normalnim frižiderima i cena joj je mnogo niža. Proizvođači navode da će 64 odsto doza biti prosleđeno zemljama u razvoju, ali vakcina jedne kompanije neće biti dovoljna da snabde ceo svet. Vakcina Oksforda i Astra Zeneke može da pokrije 18 odsto populacije iduće godine.
Činjenice govore suprotno od lepih reči koje su se čule o pokretanju globalne platforme Kovaks (Covax) gde je, pod vođstvom Svetske zdravstvene organizacije (SZO), okupljeno 186 država koje bi trebalo da učestvuju u pravednoj raspodeli vakcina.
„Zajedno obezbeđujemo milione doza za siromašne zemlje“, rekla je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Evropska unija je za sistem Kovaks donirala 800 miliona evra. Pa ipak, do kraja godine će ovaj sistem obezbediti doze vakcine dovoljne za imunizaciju svega 200 miliona ljudi širom sveta.
Alijansa je, proučavajući podatke naučnika i analitičarskih kompanija, analizirala globalne dogovore koje su vlade sklopile sa osam vodećih proizvođača vakcina i došla do zaključka da će 67 odsto siromašnih zemalja ostati bez vakcine. Pet od tih 67 zemalja – Kenija, Mjanmar, Nigerija, Pakistan i Ukrajina – imaju prijavljeno gotovo 1,5 miliona slučajeva koronavirusa.
Evropska unija je već do kraja iduće godine obezbedila dve milijarde doza, što je dovoljno za imunizaciju milijardu ljudi – a EU će, bez Velike Britanije, imati oko 450 miliona stanovnika.
Aktivisti pozivaju proizvođače vakcina da razmene informacije i tehnologiju preko Svetske zdravstvene organizacije kako bi vakcina bila dostupna siromašnim zemljama. Astra Zeneka/Oksford, Moderna i Fajzer/Biontek su dobili više od 5 milijardi dolara javnih sredstava za razvoj svojih vakcina što znači da imaju obavezu da delaju u interesu globalne javnosti, navode iz Alijanse.
„Bogate zemlje imaju dovoljno doza da vakcinišu svakog stanovnika gotovo tri puta, dok siromašne nemaju dovoljno ni za zdravstvene radnike i ugružene grupe“, rekao je dr Moga Kamal Jani iz Alijanse za narodnu vakcinu.
„Postojeći sistem gde farmaceutske kompanije koriste državna sredstva za istraživanje, zadržavaju ekskluzivna prava i kriju svoju tehnologiju kako bi podigli profit, mogao bi da nas košta mnogih života“, dodao je on.
Iz sveta i regiona pročitajte i:
“Pravo na zdravlje kod nasušno neophodnih vakcina ima takvu težinu, da bi vakcine mogle da se proglase globalnim javnim dobrom“, smatra Karina Tojrer iz Evropskog centra za ustavna i ljudska prava. Ona podseća da sporazum o intelektualnoj svojini (TRIPS) omogućava državama da ograniče prava firmi na patent u slučaju zdravstvene krize.
U prevodu, države bi mogle da obavežu proizvođače vakcina da podele licence za proizvodnju. No za tim mehanizmom se retko poseže jer se države plaše tužbi firmi za odštete koje mogu da koštaju milijarde.
Stiv Kokburn iz Amnesti internešonela dodaje da „gomilanje vakcina podriva globalne napore da svi svuda budu zaštićeni od kovida 19“.
„Bogate zemlje imaju obavezu ne samo da se suzdrže od akcija koje će štetiti naporima da vakcina svuda stigne, već moraju da sarađuju i pomažu zemljama kojima je to potrebno“, dodao je on.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar