Upozorenja na luksuznim stanovima koja su se pretvorila u prah, građani i pre katastrofe strahovili od potresa: "Na rukama im je krv ljudi koji su ovde umrli"

Ovde su već devet dana i noći, ali njihovi najmiliji nisu pronađeni.Ova lična tuga se odigrava u ruševinama jedne od najpoželjnijih ulica koje se ovde mogu kupiti novcem.„Ovo je jedno od najluksuznijih stambenih zona u Gazijantepu“, kaže muzičar Junus Emre, čiji se rođak i njegova četvoročlana porodica vode kao nestali. "Ovde žive najbogatiji. Ti stanovi se prodaju za milione."Ali cena imovine u ovom gradu nije značila ništa kada je zemljotres pogodio, prenosi BBC."Samo sam ljut. Želim nekoga da privedem pravdi, ali ne znam koga", kaže 28-godišnjak. Za njega je toliko strana krivo za ono što nije samo nacionalna tragedija, već, sa urušavanjem tolikih zgrada, nacionalni skandal.„Počinje od izvođača radova“, objašnjava on.„On koristi nekvalitetni građevinski materijal. Sledi organ za sertifikaciju. Na rukama im je krv ljudi koji su ovde umrli. Nije u redu da budemo žrtveni jarac za izvođača radova. Oni koji su odobrili ovu zgradu su odgovorni zajedno sa vladom i državom. Nije trebalo da potpisuju ovaj projekat uopšte", rekao je.Apartmanski kompleks Aise Mehmet Polat je star 24 godine. Četiri od njegovih šest blokova su se srušila, dok su druge zgrade oko njega bile visoke. Stanovnici su izneli zabrinutost za bezbednost mnogo pre prošlonedeljnih smrtonosnih potresa.Došli smo na ovu lokaciju jer smo čuli da je uhapšen čovek za koga se kaže da je izvođač radova. Kasnije će nam preko svog advokata reći da nije uradio ništa loše i da ne snosi nikakvu odgovornost.Reporteri BBC-ja ističu da su na licu mesta proveli tri dana gledajući šta se ovde dogodilo 6. februara. Dok se sledećeg jutra vraćamoju u kompleks, službe hitne pomoći otkrivaju im šokantnu cifru – poznato je da je 136 ljudi ovde umrlo dok su spavali.Na susednoj benzinskoj pumpi pitaju da li imaju snimak nadzornih kamera kada je zemljotres pogodio. Dobijaju video zapise sa četiri odvojene kamere koji prikazuju užas koji se odvija. Prvo, nasilno podrhtavanje svetla, zatim nekoliko sekundi kasnije, ljudi beže da spasu svoje živote pre nego što, konačno, gusti oblak dima i prašine obavija sve što mu se nađe na putu.

Susedne stambene zgrade su se srušile za nekoliko sekundi. Dok napuštaju benzinsku pumpu, privuče ih gomila ličnih stvari na ivici predvorja. To je duboko uznemirujući muzej života koji su iznenada ugašeni - domaći zadatak, lutke, posude za kuvanje i porodične fotografije. Čisti po gomili i neutešno jeca 65-godišnja Emel Filik.„Sve je nestalo“, kaže nam ona.Ona objašnjava da je njen rođak spavao u jednom od četiri uništena bloka i da niko nije preuzeo odgovornost za čuvanje zgrade."Kada počnete da živite u svom stanu, ništa se ne dešava. Nema inspekcije. Ne funkcionišu ni osiguranje od zemljotresa i osiguranje imovine. Opština ne vrši provere. Nema takve stvari kao što je nadzor."Bilo je zabrinutosti oko ovih stanova, kaže ona, dodajući da je šefica udruženja stanara - žena poznata kao Selma - čak zamolila komšije da dođu na sastanak da saslušaju njene strahove.„Pre šest meseci Selma nam je pričala o problemima zgrade. Rekla je 'Dragi stanari, naše zgrade bi mogle da se sruše od najmanjeg zemljotresa. Hajde da ojačamo stubove. Ako nemate novca, opština bi mogla da nam pomogne za jeftinije rešenje.' Održala je nekoliko sastanaka, ali ništa se nije dogodilo."Pronalazimo telefonski broj Selme i ona potvrđuje da je održavala sastanke kako bi izrazila svoje strahove.Ali da li stanovnici zaista moraju da plate da bi bili bezbedni u svojim domovima? Ovo je bilo pitanje strukturalnog integriteta, a ne prefarbanja zidova.

Šef organizacije koja predstavlja arhitekte u Turskoj, Ejup Muhču, kaže da je krajnja odgovornost za obezbeđivanje bezbednih zgrada na turskoj vladi."Prioritet centralne vlade nije bio da gradove učini bezbednim, već da sprovede neke projekte koji su isključivo planirani za maksimiziranje profita. Iz tog razloga, 65 odsto trenutnog građevinskog fonda u Turskoj je rizično. I nikakve mere nisu sprovedene u vezi sa ovim rizičnim strukturama“.Pošto su dva stanara rekla da je bilo potencijalnih problema u blokovima - pa repoteri BBC-ja počinju da pokušavaju da saznaju da li su odgovorni za zgradu znali za to i da li su nešto uradili.Kada su prošle noći prvi put stigli u blok, jedan dečak im je nakratko prišao i rekao da je njegov tata golim rukama izvukao sedam ljudi iz ruševina. Zvučalo je izvanredno, s obzirom na razmere razaranja koje smo mogli da vidimo, ali to nismo odbacili.I sasvim sigurno, kada se čuje kako drugi govore o hrabrosti čoveka po imenu Bahatin Ašan, reporteri su odlučili da ga pronađu."Video sam zgradu kako se vrti i ruši. Došao sam ovamo trčeći, bio je mrak, padala je kiša, bio je sneg i ja sam prvi reagovao", kaže nam on.Bahatin Ašan je radio kao čuvar u stambenom kompleksu.Pokazuje mučan video koji je snimio u zadimljenim ruševinama, na kojem poziva one koji su zarobljeni. Neki ljudi odgovaraju.„Sam sam spasio sedmoro ljudi. Bilo je to kao apokalipsa. Čak i sada dok vam ovo pričam, još uvek se tresem“, kaže on.Ali šta je sa ovim navodnim zabrinutostima za bezbednost zgrada?„Na parkingu sam se svojim očima uverio u kvarove. Kada bih dodirnuo betonske stubove, u rukama bi mi se raspao u prašinu, kao da uopšte nije beton. Gvožđe je rđalo u stubovima, padavine su bile oštetile i nagrizle gvožđe“.Ekipa BBC-ja pita Bahatina Ašana da li je ovo ikada prijavio, on je insistirao da je to bilo očigledno i menadžmentu, kao i stanovnicima."Rekao sam prijatelju da ako mi daju stan ovde neću ga uzeti. Rekao sam da je to zato što nisam mislio da su stubovi čvrsti i da će se zgrada u zemljotresu srušiti."Ali čovek optužen da je izvođač radova, Mehmet Akaj, kaže da je zgrada bila u skladu sa propisima u vreme kada je izgrađena. Tvrdi da su nakon izgradnje na imanju dograđeni kanalizacioni i vodovodni radovi - i da su ovim, ili drugim radovima, možda oštećeni noseći stubovi.Koliko je drugih radnika obezbeđenja i čuvara širom Turske izrazilo slične zabrinutosti u zemlji koja je nesigurno pozicionirana na raskrsnici pomeranja tektonskih ploča?Svi su znali da postoji problem, ali niko ništa nije preduzeo.Za opozicionog poslanika Garo Pailana, iz stranke HDP, koga reporteri sreću dok posećuje ovu lokaciju, to je pokazatelj kriminalnog nemara u industrijskim razmerama u turskoj građevini i nadzoru."Ovo je zločin. Ovo je greh", rekao je on.Pejlan optužuje vladu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da nije uspela da obezbedi bezbednost novih zgrada, kao ni da ojača starije."Naučnici su vikali na to, ova katastrofa dolazi, ali vlada skoro ništa nije uradila. Mi smo upozoravali gradove, upozoravali smo ih da pripreme spasilačke ekipe, ali oni ništa nisu uradili i mi živimo ovu katastrofu. Kažu da je ovo sudbina. To je sudbina", rekao je on. "Ne, nije. U civilizovanim zemljama se ovakve katastrofe dešavaju, ali manje ljudi gine. Ali ovde imamo desetine hiljada ljudi pod ruševinama", dodao je on.Mehmet Akaj, čovek za koga vlasti kažu da je bio izvođač radova za kompleks Ajše Mehmet Polat, uhapšen je u subotu 11. februara - pet dana nakon zemljotresa. Zaustavljen je na aerodromu u Istanbulu dok je pokušavao da napusti zemlju.Državni tužioci kažu da je on bio izvođač radova, ali odgovarajući na pitanja koja su mu postavljena preko advokata, gospodin Akaj tvrdi da je on bio koordinator izgradnje, ali ne i izvođač. On odbacuje i optužbe da su korišćeni jeftini građevinski materijali.U Gazijantepu ekipa BBC-ja traži odgovor od lokalne vlasti, opštine Šehitkamil. Portparol Ahmet Ajdin Sert kaže da nisu primljene pritužbe na kompleks zgrada, te da stoga nisu vršene inspekcije.„Prošli smo kroz evidenciju i nismo našli nikakve nepravilnosti", naveli su.Predsjednik Erdogan je priznao da je hitna reakcija na katastrofu bila spora na mestima, ali je pozvao svoj narod da ne sluša one koje optužuje da politiziraju tragediju.Njegova vlada poriče nemar i tvrdi da je više od 98 odsto zgrada koje su se srušile bile starije - poput kompleksa Ajše Mehmet Polat - i izgrađene pre nego što je vladajuća stranka preuzela vlast.Mnogo je onih koji bi rekli da svaka država ima moralnu – ako ne i zakonsku – dužnost da zaštiti svoje građane, bez obzira na starost njihove imovine.A kada Turci u leto izađu na izbore, sami će odlučiti ko može najbolje da obezbedi da njihove porodice budu bezbedne u sopstvenim domovima.BONUS VIDEO: Snimak koji dokazuje da su čuda moguća: Žena spasena iz ruševina u Turskoj nakon 222 sata

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apzenaspasenaizrusevinaposle222satagp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5360122"]