Svjatoslav Palamar, zamenik načelnika puka Azov, objavio je video obraćanje u trajanju od 18 sekundi u kome je rekao da su on i drugi komandanti još uvek na teritoriji fabrike. "U toku je određena operacija čije detalje neću iznositi. Hvala celom svetu i hvala Ukrajini na (vašoj) podršci", rekao je on, preneo je Rojters. Nije jasno koliko je boraca ostalo unutra.

The deputy commander of the Azov Regiment, Svyatoslav Palamar ("Kalina"), left #Azovstal last night, states #Russian propagandist Dmitry Steshin.

There is no other confirmation of this information. pic.twitter.com/zER61CcrXM

— NEXTA (@nexta_tv) May 19, 2022

To je preneo BBC koji navodi da nije jasno na koju operaciju misli.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da se 771 borac iz puka Azov predao prethodnog dana, čime je ukupan broj onih koji su se predali od 16. maja porastao na 1.730.

Najmanje 12 ljudi je stradalo i 40 je ranjeno danas u ruskom granatiranju grada Severodonjecka na istoku Ukrajine, koji je takoreći opkoljen ruskim snagama, javila je regionalna vlada.

Rusi su počeli pre podne da gađaju regionalni centar teškim oružjem, i granatiranje se nastavlja, napisao je preko Telegrama Sergej Gajdaj.

On je rekao da su uglavnom gađane stambene zgrade i da bi bilans mogao da bude teži pošto je za sada nemoguće ispitati pogođene zone.

Opširnije u posebnoj vesti

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija izjavio je danas posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Mađarske Peterom Sijartom u Njujorku da je od njega dobio garanciju da će za BiH biti obezbeđene dovoljne količine gasa linijama snabdevanja koje idu kroz Mađarsku.

Tegeltija je naveo da je sa Sijartom razgovarao i o migrantskoj krizi, o krizi izazvanoj sukobom u Ukrajini, te da su se saglasili da sankcije nisu način rešavanja problema, već isključivo dogovor i razgovor.

Agencija Rojters objavila je fotografije iz sela Malaja Rohan u regionu Harkova koje su povratile ukrajinske snage.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pohvalio odluku američkog Kongresa da odobri novu vojnu i humanitarnu pomoć Ukrajini.

„40 milijardi dolara je značajan doprinos SAD obnavljanju mira i bezbednosti u Ukrajini, Evropi i svetu“, napisao je Zelenski na Tviteru.

I praise the 🇺🇸 Senate's approval of the Additional Ukraine Supplemental Appropriations Act of 2022. $ 40 billion is a significant 🇺🇸 contribution to the restoration of peace and security in Ukraine, Europe and the world. We look forward to the signing of the law by @POTUS

— Володимир Зеленський (@ZelenskyyUa) May 19, 2022

Američki Senat odobrio je skoro 40 milijardi dolara pomoći Ukrajini, što je najveći paket pomoći od početka ruske invazije. Paket uključuje vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć.

„Zakon o dodatnim izdvajanjima za Ukrajinu iz 2022. godine” usvojen je sa 86 glasova za i 11 protiv. Sada se čeka da ga potpiše predsednik Džo Bajden.

Paket uključuje: 6 milijardi dolara bezbednosne pomoći koja uključuje obuku, opremu, oružje i podršku 8,7 milijardi dolara za popunu zaliha američke opreme poslate Ukrajini 3,9 milijardi dolara za operacije Evropske komande 9 milijardi dolara za fond ekonomske podrške Ukrajini 5 milijardi dolara za rešavanje globalne nesigurnosti hrane.

Opširnije u posebnoj vesti

Za tu privremenu meru glasalo je 515 poslanika Evropskog parlamenta, 32 su bila protiv, a 11 uzdržanih.

Mera obuhvata suspenziju carina na uvoz industrijskih proizvoda, voća, povrća i čelika.

EU je najvažniji trgovinski partner Ukrajine, sa udelom od preko 40 odsto u njenoj prošlogodišnjoj trgovinskoj razmeni.

Opširnije u posebnoj vesti

Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je zabrinutost oko rizika širenja ukrajinskog rata na okolne zemlje, prilikom prijema predsednice Moldavije, suseda Ukrajine.

"Širenje sukoba na susedne zemlje ne može biti isključeno", rekao je danas Makron ukazujući na "nedavne incidente" u moldavskom regionu Pridnjestrovlju gdje su već stacionirane ruske trupe i gde su bile eksplozije, prenosi agencija AP.

Makron je pozvao evropske vođe da daju brzi prvi odgovor na podnet zahtev Moldavije za članstvo u EU.

Velika Britanija je na svoju listu sankcija uvrstila ruske aviokompanije Aeroflot, Rosija erlajns i Ural erlajns.

Prema ažuriranoj verziji dokumenta, objavljenoj danas na sajtu britanske vlade, ograničenja podrazumevaju zamrzavanje imovine ove tri kompanije, preneo je TAS S.

"Aeroflot, najveća ruska aviokompanija i jedna od 20 najvećih na svetu, u većinskom je vlasništvu ruske države i posluje u sektoru transporta, što je od strateškog značaja za rusku vladu", navodi se u dokumentu i dodaje da Aeroflot ne pruža samo usluge ruskoj vladi, već je i važan izvor prihoda za Kremlj.

Mili i Gerasimov razgovarali su o više bezbednosnih tema koje zabrinjavaju, rekao je portparol generalštaba američke vojske pukovnik Dejv Batler.

Oni su se dogovorili da ne objave detalje razgovora.

Opširnije u posebnoj vesti