1
"Poput poseta ruskoj banji, odlazak na ručak u Dubai usred leta zahteva prolazak kroz celi niz temperatura. Teturam kroz vrućinu od 43 stepeni Celzijusa, a zatim uranjam u klimatizovane prostore restorana "11 Woodfire", brišući kondenzaciju sa svojih naočara dok tražim sankcionisanog oligarha Andreja Meljničenka", za Fajnenšl tajms piše Maks Sedon.
Restoran s Mišelinovom zvezdicom u luksuznom predgrađu Džumeira redak je izlet za najbogatijeg Rusa. Sedi za stolom u uglu, obučen u skladu s vremenom koliko je to moguće. „Ne poznajem dobro grad i ne izlazim često na ručak“, kaže Meljničenko dok gleda jelovnik. Putinova invazija na Ukrajinu prošle godine učinila je Meljničenka, kako sam kaže, „beguncem“, okončavši ugodan život u kojem je uživao na zapadu, zahvaljujući prihodima od svog rastućeg carstva uglja i đubriva, „EuroChema“, prenosi Index.hr.
Evropska unija je sankcionisala Meljničenka u martu 2022. jer je prisustvovao okruglom stolu oligarha s Putinom u Kremlju nekoliko nedelja ranije, tačnije prvog dana rata, 24. februara. To ga je podstaklo da napusti svoju vilu u Sent Moricu i pođe u Ujedinjene Arapske Emirate, čiji je državljanin postao 2021. godine, te da se provuče kao korisnik udruženja koje poseduje njegovo carstvo. Njegova motorna jahta A, vredna 300 miliona dolara, ovde ima utočište u poređenju sa većim bratom, jahtom na jedra A, vrednom 600 miliona dolara, koju su zaplenile italijanske vlasti u Trstu.
Međutim, ratni porast cena đubriva udvostručio je Meljničenkovo bogatstvo na više od 25 milijardi dolara, prema ruskom izdanju Forbsa. A za moskovsku elitu Ujedinjeni Arapski Emirati su mesto gde se bogatstvo može potrošiti. Sankcionisani na zapadu, bogati Rusi poput Meljničenka našli su dom usred estetike svetlucanja i jahti u Dubaiju.
Meljničenko priznaje da ga je rat iznenadio. Odleteo je u Moskvu, kako je očekivao, u rutinski posetu Kremlju u ime Ruskog udruženja industrijalaca i preduzetnika, lobističke grupe oligarha: „Moraš često da se sastaješ s zvaničnicima. Kako bih inače mogao da poslujem u zemlji? A onda se probudiš i na televiziji vidiš projektile kako lete i imaš izbor otići ili ostati. Kako možeš ostati?“
Masovno sankcionišući oligarhe, Zapad se nadao da će oni ustati kako bi zaštitili svoje bogatstvo i organizovati državni udar protiv Putina ili barem pozvati na prekid rata. Zašto se to nije dogodilo? Jesu li Putin i njegove službe bezbednosti previše stabilni, a oligarsi preslabi? Ali, čini se da Meljničenko uopšte ne misli da je za rat prvenstveno odgovoran Putin: „Ovo je bila globalna greška. Ljudi koji su to pokušali da spreče nisu radili svoj posao“.
U Meljničenkovoj analizi Zapad je dopustio da stvari izmaknu kontroli kada je odlučio da je Rusija „zarđala benzinska stanica“ u konačnom propadanju zbog prevelike zavisnosti o nafti i gasu: „Šta čini moć koja slabi? Ne možete da rešite kućne probleme? Onda idete u rat.“
Putin je mnogo puta rekao da nije imao drugog izbora osim da započne rat, ali uvek je to formulisao kao svoju odluku.
„Ali život je mnogo komplikovaniji“, kaže Meljničenko.
„Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odgovoran je za rat jer je izbegavanje rata postavio kao cilj svoje predizborne kampanje, ali je svojim ekstremnim neprofesionalizmom isprovocirao svog snažnog i agresivnog suseda da to učini. Barns iz CIA-e je napravio propust kada je SAD deklasifikovao obaveštajne podatke da je Putin planirao invaziju. To znači da je loše radio svoj posao i da nije mogao da postigne ono što je trebao – izbeći rat“, kaže on.
Meljničenko kaže da je „odgovornost kolektivna“, a na pitanje da li oseća ikakvu krivicu za rat odgovara sledeće.
„Apsolutno se ne smatram lično odgovornim za tragedije koje su se dogodile“, kaže on i insistira na tome da su krivi svetski lideri.
„Pokušavati odgonetnuti ko je kriv, a ko nije, vrlo je opasno“, smatra on.
Sedon pita Meljničenka zamera li Zapadu što ga je sankcionisao, a nekoliko meseci kasnije i njegovu ženu, nakon što je postala korisnica udruženja koje poseduje njegovu imovinu. On sleže ramenima.
„To je kao svaka prirodna katastrofa, kiša, uragan. Što možeš da učiniš? Tako je kako je“, kaže Meljničenko.
On je svojoj supruzi Aleksandri prepustio vlasništvo nad dve najveće svetske kompanije za proizvodnju uglja i đubriva dan pre nego što mu je Evropska unija sankcionisala sredstva.
Ona je, nakon raspada grupe „Models“, upoznala ruskog biznismena. Venčali su se 2005. godine na njegovom luksuznom imanju na francuskoj rivijeri. potrošio čak tri miliona funti. Veselje je trajalo tri dana.
Oni poseduju i penthaus vredan 12,2 miliona dolara koji se nalazi u Central Parku u Njujorku, a imaju i vilu pod nazivom „Altair“ u francuskom Antibu. Poseduju i imanje u Sariju, u Velikoj Britaniji. Imanje je procenjeno na 24 miliona funti.
Jedini ruski milijarder koji je kritikovao Putina zbog rata je ekscentrični tajkun Oleg Tinkov, koji je tvrdio da ga je Kremlj naterao na hitnu prodaju njegove banke zbog antiratnih komentara. Dvosmislene izjave poput Meljničenkovih – koji je prošlog marta rekao: „Događaji u Ukrajini zaista su tragični. Hitno nam treba mir“ – frustrirale su Tinkova, koji je rekao da su oligarsi postali taoci vlastitog bogatstva.
„On laže. Pokušava da govori o svojim visokim moralnim kvalitetama“, ironično kaže Meljničenko, odbijajući dalje da komentariše.
Meljničenko je daleko animiraniji oko širih posledica sankcija protiv njega, koje su postale deo globalnog natezanja oko izvoza žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka. Meljničenko upoređuje ove sankcije, za koje kaže da su podigle globalne cene hrane i pospešile krizu gladi u siromašnim zemljama, s američkim nuklearnim bombardovanjem Hirošime: „Nije pogodilo mnogo vojnih ciljeva, ishod rata je već bio određen, a patnja je ogromna. Potpuno je isto“.
Meljničenko je potom uložio znatne napore pokušavajući da natera sagovornika da se složi oko ovoga, odbacujući proteste da nije u pravu što osuđuje sankcije na takav način, dok ostaje tako dvosmislen o njihovom osnovnom uzroku – ratu koji je započela Rusija. „Ako nanosite štetu milionima koji nemaju nikakve veze sa sukobom, vi ste ratni zločinac“, kaže oligarh, tvrdeći da su sankcije ekonomsko oružje za masovno uništenje.
„Nemojte da se krijete iza izraza kolateralna šteta – to je zločin. Nije važno zašto je to neko učinio“, kaže on.
Sedon pita Meljničenka da li je to što Rusija radi u Ukrajini zločin. „Po mom mišljenju, da“, kaže on. Naknadno je stupio u kontakt sa Fajnenšl tajmsom kako bi rekao da se njegov odgovor odnosi na konkretne scene napada na civilne ciljeve koji su, po njemu, zločin.
„Prema mom mišljenju, mnogo događaja… Još jednom, ja nisam na terenu, nisam stručnjak, ne mogu da opišem ovaj ili onaj konkretan slučaj.“ Ali video je iste slike uništenih gradova: „Opet, nisam bio na terenu, šta da kažem? Rat na površinu izvlači svakakve odvratne ljude s obe strane. Ratnih zločina svakako ima s obe strane. To se događa u svakom ratu. To je prirodno. Nije važno ko je započeo“.
Meljničenko je zabrinut da će se dugoročne posledice rata osetiti i izvan Ukrajine: „Nažalost, nigde ne vidim trend deeskalacije. To me plaši. Što duže stvari traju i što su očekivanja društva više osujećena, to ga je teže mobilizovati. Postoji ograničenje koliko dugo propaganda može da okupi ljude za uništenje. Ljudi se umore od toga i žele da idu dalje. Lideri počinju da gube popularnost“.
Pročitajte još...
U moskovskim elitnim krugovima pobuna je podstakla zabrinutost o „vremenu nevolja“ koje će se graničiti sa građanskim ratom. „Ali vreme nevolja neće biti ograničeno samo na Rusiju”, kaže Meljničenko: „U kulturološkim studijama postoji koncept vremena karnevala i vremena orgija. Karnevali su kad svi stave maske i igraju po pravilima. Orgije su kad svi polude. U vremenu smo orgija. I čini se da se to neće dobro završiti.“
Naravno, konačna odgovornost za to leži na Putinu, ali Meljničenko ne vidi svet tako: „Besmisleno je govoriti o dobru i zlu, jer sve zavisi od toga s koje strane se gleda. Ovo je vreme kada su maske skinute i svi divljaju“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
