U EU se događa neočekivani scenario: "Putin bi mogao da bude gubitnik ove zime"

To Putina dovodi u novu situaciju: ili se odreći korišćenja energenata kao oružja u globalnom sukobu ili otići još jedan korak dalje u rušenje ekonomskih mostova sa Zapadom, pa potpuno prekinuti energetski biznis sa liberalnim demokratijama. U drugoj varijanti Putin ne može profitirati, ali i dalje može činiti štetu EU, a ‘smisao‘ Putinove politike ionako se počeo svoditi na kako se navodi, globalno činjenje štete.Konkretno, statistike govore kako su gasne rezerve EU-a do kraja prošle nedelje već dosegle 79,4 odsto, a 80-odsto popunjenosti planirano je tek za 1. novembra. S obzirom na nivo popunjenosti gasnih skladišta EU će lakše apsorbovati udar novih šokova u snabdevanju, a treba i računati s tim kako sama skladišta mogu zadovoljiti 25-30 odsto zimske potražnje. U prilog EU-u ide spuštanje temperatura na većem delu teritorija, što će sa sobom doneti ukupno osetno manju potrošnju energije. Dolazi i do prvog značajnog pada cena gasa, koje su, podsetimo, narasle šest puta u odnosu na razdoblje pre godinu dana, prenosi Jutarnji list.

Posebno su ažurni u punjenju skladišta gasa bili Poljaci; napunili su ih 100 odsto. Najveći potrošač, Nemačka, takođe najavljuje ispunjavanje domaćeg plana o 85-postotnoj popunjenosti skladišnih kapaciteta do sledećeg meseca. No, nemačka privreda je jedna od onih koje teško može preživeti zimu ako se potpuno prekine dotok ruskog gasa.Nemci stoga vraćanju u upotrebu uglja i pokušavaju na raznim stranama da kupe što više gasa. Francuzi ipak apeluju na svoje biznise da što pre smanje potrošnju energije, kako bi se kasnije izbegla racionalizacija, ako Rusija zaustavi sve isporuke, a imaju 90 posto napunjena skladišta gasa. Ako neće imati ekstremno hladnu zimu, Francuska može reći kako se nalazi u zoni energetske sigurnosti.Uz sve to, EU priprema strukturne reforme za energetsko tržište, kao i intervenciju na tržištu električne energije, što bi takođe trebalo dodatno da relaksira situaciju.Ono što trenutno ide u prilog zapadnim liberalnim demokratijama jeste činjenica kako se globalna inflacija ipak počela da se smiruje, iako ostaje na nivoima koje i dalje zabrinjavaju centralne bankare. Značajno hlađenje cena poslednjih nedelja može se primetiti kod niza sirovina, od nafte preko bakra do pšenice. Pojeftinio je i prevoz sirovina, a izgleda da se smanjuju i zastoji u lancima snabdevanja uzrokovani oporavkom globalne privrede od pandemije, odnosno blokade izazvane lokdaunom.Analitičari JPMorgan Čejsa procenili su kako će potrošačka inflacija u drugom delu godine dosegnuti 5,1 odsto, što je otprilike upola niži nivo nego u prvoj polovini 2022. „Inflacijska groznica se slama“, rekao je glavni ekonomista JPMorgana, Brus Kasman za Blumberg. Treba voditi računa kako je ova prognoza velike investicione kuće planetarna te da su inflacijski pritisci u EU još uvek nešto izraženiji.Ono što i dalje preti EU u svakom slučaju je očekivani rast cene zaduživanja. Očekuje se da će tri velike centralne banke – ESB, Banka Engelske i Federalne rezerve – dignuti kamate. Pitanje je i šta će činiti manje centralne banke. Češka narodna banka ovaj mesec nije zaoštravala politiku, nema očekivanja dodatnog monetarnog zatezanja u Brazilu, rezervna banka Novog Zelanda takođe ne najavljuje agresivnije poteze…, pa su u osnovi sve oči uprte u ESB; hoće li biti dovoljno odlučan u dizanju kamata i zaustavljanju rasta cena?BONUS VIDEO: Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apputinseuporediosapetromvelikimgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3651321"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News