Treća runda pregovora uoči četvrte godišnjice rata: Ni Putin ni Zelenski ne popuštaju, ključna prepreka je Donbas

U fokusu dvodnevnih razgovora nalazi se ključno i najspornije pitanje - teritorija.

Spor oko 20 odsto teritorije

Rusija trenutno kontroliše oko petine međunarodno priznate teritorije Ukrajine, uključujući Krim i delove Donbasa zauzete još pre 2022. godine. Moskva sada zahteva da Kijev preda i preostalih 20 odsto istočnog regiona Donjecka koje ruske snage nisu uspele da osvoje tokom rata. Ukrajina taj zahtev kategorično odbacuje.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio je da će se u Ženevi razgovarati o „širem spektru pitanja, uključujući glavna“, naglašavajući da su teritorijalni zahtevi i dalje centralna tema.

Sa ukrajinske strane poručuju da nema govora o ustupanju teritorije. Predsednik Volodimir Zelenski više puta je istakao da bi „dozvoliti agresoru da nešto zadrži bila velika greška“, podsećajući na prethodne ruske intervencije u Čečeniji, Gruziji i na Krimu.

„Putina ne možete zaustaviti poljupcima ili cvećem“, rekao je Zelenski, naglasivši da je za „stvaran i pravedan mir“ potrebno pojačati pritisak na Moskvu kroz sankcije i vojnu podršku Ukrajini.

Tramp: „Ukrajina mora brzo za sto“

Američki predsednik Donald Tramp, koji posreduje u pregovorima preko svojih izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, otvoreno vrši pritisak na obe strane da postignu dogovor, ali je poslednjih dana posebno kritikovao Kijev.

„Imamo velike pregovore. Ukrajina bi trebalo brzo da dođe za sto. To je sve što ću reći“, izjavio je Tramp novinarima u predsedničkom avionu.

Zelenski, međutim, smatra da je Ukrajina izložena najvećem pritisku upravo od strane Vašingtona, dok Moskva ne pokazuje spremnost na suštinske ustupke.

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Vašington još nije siguran da li je Rusija zaista ozbiljna u nameri da okonča rat.

Rat ne jenjava

Pregovori u Ženevi odvijaju se dok borbe i vazdušni napadi ne prestaju. Neposredno pre sastanka, Rusija je izvela masovni kombinovani napad na 12 ukrajinskih regiona, koristeći oko 400 dronova i gotovo 30 raketa. Najteže je pogođena Odesa, gde je oštećena elektroenergetska infrastruktura, a desetine hiljada ljudi ostale su bez grejanja i vode usred oštre zime.

U napadima su poginula najmanje tri radnika energetskog sektora kod Slovjanska, dok je više od deset stambenih zgrada i železnička infrastruktura pretrpelo štetu.

Istovremeno, Ukrajina je izvela napade dronovima na rusku teritoriju, uključujući rafineriju nafte u Krasnodarskom kraju i pograničnu oblast Belgorod.

Kijev ocenjuje da intenziviranje napada pokazuje kako Moskva „ignoriše diplomatske napore“, dok Kremlj tvrdi da su ruske namere ozbiljne i da su građani Rusije umorni od rata.

Slaba očekivanja od proboja

Rusku delegaciju predvodi Vladimir Medinski, blizak saradnik Vladimira Putina, čije je učešće dodatno snizilo očekivanja u Kijevu, s obzirom na to da su ga ukrajinski pregovarači ranije optuživali da koristi istorijske argumente kako bi opravdao invaziju. U timu su i šef vojne obaveštajne službe Igor Kostjukov i drugi visoki zvaničnici.

Ukrajinsku delegaciju predvode sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rustem Umerov i šef predsedničkog kabineta Kirilo Budanov.

Osim teritorijalnih pitanja, dve strane su daleko i po pitanju kontrole nad nuklearnom elektranom Zaporožje, kao i eventualne uloge zapadnih trupa u posleratnoj Ukrajini. Kijev insistira na čvrstim bezbednosnim garancijama Zapada pre bilo kakvog političkog dogovora.

Dosadašnje dve runde pregovora, održane u Abu Dabiju, ocenjene su kao konstruktivne, ali bez konkretnog napretka. Iako je došlo do razmene ratnih zarobljenika, politički dogovor ostaje daleko.

Kako se približava četvrta godišnjica rata koji je odneo desetine hiljada života, raselio milione ljudi i razorio brojne ukrajinske gradove, pregovori u Ženevi predstavljaju još jedan pokušaj da se pronađe izlaz iz sukoba.