Tramp obećao kapitulaciju Irana, a sad moli za pregovore: Rat u Persijskom zalivu krenuo u potpuno drugom pravcu

Govorio je o „bezuslovnoj predaji“, rušenju režima, uništenju iranskog nuklearnog programa i prekidu finansiranja proiranskih grupa širom Bliskog istoka. Samo nekoliko meseci kasnije, međutim, postaje sve jasnije da američki predsednik ne dobija ono što je želeo – ni vojno, ni politički, ni diplomatski.

Dok se region nalazi na ivici nove eksplozije nasilja, Bela kuća pokušava da predstavi pregovore sa Iranom kao uspeh. Ali ono što se trenutno nalazi na stolu daleko je od ciljeva koje je Tramp postavio kada je krajem februara pokrenut novi talas sukoba. Štaviše, sve češće se mogu čuti i likovanja iz Teherana, koji se pokazao kao tvrđi orah nego što je to Tramp očekivao.

Od „nikada nuklearna bomba“ do privremenog sporazuma

Prema informacijama iz Vašingtona, američki i iranski pregovarači sada razgovaraju o privremenom memorandumu koji bi otvorio tridesetodnevni proces pregovora, piše CNN. Fokus bi bio na privremenom ograničavanju iranskog nuklearnog programa, mogućem zamrzavanju obogaćenog uranijuma i delimičnom ublažavanju sankcija. U zamenu bi Iran pristao da smanji tenzije u Ormuskom moreuzu i privremeno zaustavi deo nuklearnih aktivnosti.

To je ogromna razlika u odnosu na ono što je Tramp govorio na početku rata.

Američki predsednik je više puta tvrdio da njegov cilj nije „pauza“ u iranskom nuklearnom programu, već da Iran „nikada“ ne dobije nuklearno oružje. Reč „nikada“ koristio je gotovo opsesivno, predstavljajući rat kao istorijsku priliku da se Teheranu trajno slomi nuklearna ambicija. Tramp je praktično i pretio "uništenjem civilizacije" što su mnogi protumačili kao spremnost američkog predsednika na vršenje ratnih zločina.

Sada, međutim, izgleda da te pretnje nisu urodile plodom.

Američki zvaničnici sve češće govore o vremenski ograničenom sporazumu koji bi trajao desetak godina. Drugim rečima, Vašington je sa ideje trajnog rešavanja problema prešao na pokušaj njegovog privremenog zamrzavanja.

Tiho nestala priča o rušenju režima u Teheranu

Još dramatičniji zaokret vidi se kada je reč o promeni režima u Iranu.

Kada je rat počeo, Tramp je praktično pozvao Irance na ustanak protiv vlasti u Teheranu. U obraćanju naciji poručio je građanima Irana da „preuzmu svoju zemlju“ i iskoriste trenutak za rušenje režima. Taj deo govora bio je jedan od ključnih elemenata cele operacije.

Danas se o tome više gotovo uopšte ne govori. Nijedan ozbiljan pregovarački okvir više ne uključuje rušenje iranskog režima. Tramp pokušava da predstavi ubistva pojedinih iranskih komandanata kao neku vrstu „promene režima“, ali je jasno da se politička struktura u Teheranu nije promenila. Naprotiv, vlast je dodatno konsolidovana zbog spoljnog pritiska i ratnog stanja.

Slična situacija je i sa još jednim velikim ciljem Bele kuće – zaustavljanjem iranske podrške Hezbolahu, Hamasu i drugim regionalnim saveznicima.

Tramp i njegova administracija tvrdili su početkom marta da je jedan od glavnih ciljeva rata sprečavanje Irana da „naoružava, finansira i kontroliše“ proiranske grupe širom regiona. Ali sada se to gotovo više i ne pominje.

U dosadašnjim informacijama o pregovorima nema ozbiljnih naznaka da će Iran odustati od podrške svojim saveznicima. Hezbolah i dalje razmenjuje vatru sa Izraelom, Hamas opstaje uprkos ogromnim gubicima, dok proiranske milicije nastavljaju aktivnosti u Iraku i Siriji.

Sve to pokazuje da je Trampova administracija, suočena sa realnošću rata, počela da spušta lestvicu sopstvenih očekivanja.