Tone smeća začepljuju reku Drinu: Ovako izgleda plutajuća deponija u blizini Višegrada

"Nova godina, novi problemi ili bolje rečeno stari problemi sa novim smećem koji nam pluta", rekao je Dejan Furtula iz ekološke grupe Eko Centar Višegrad dok je u sredu ;posmatrao kako radnici uklanjaju smeće iz reke.

Smeće sa neovlašćenih deponija koje se prostiru na Zapadnom Balkanu tokom cele godine nosi reka Drina i njene pritoke u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori prema Višegradu, i dalje ka SavI, Dunavu, piše AP.

Ali tokom zime i ranog proleća, vodeni tokovi u regionu nabujaju i odnose ogromnu količinu smeća sa desetina nelegalnih deponija duž njihovih obala, sve do plutajuće ograde reke koju je postavila hidroelektrana nekoliko kilometara uzvodno od svoje brane kod Višegrada.

Kao rezultat toga, najmanje dva puta godišnje i na nekoliko nedelja ograda postaje spoljna ivica plutajuće akumulacije plastičnih flaša, zarđalih buradi, polovnih guma, kućnih aparata, natopljenog drveta, uginulih životinja i drugog otpada što, piše AP, pokazuje neuspeh regionalnih vlasti da usvoje i sprovode adekvatne standarde kvaliteta životne sredine.

"Opet (od kraja decembra) ovde se nagomilalo između pet i šest hiljada kubnih metara mešanog otpada i radnici hidroelektrane ga uklanjaju", rekao je Furtula. "Prošle godine raščišćavanje je trajalo 11 meseci, što znači da otpad dolazi tokom cele godine".

Reka Drina teče 346 kilometara od planina severozapadne Crne Gore kroz Srbiju i Bosnu. Drina i neke od njenih pritoka poznate su po svojoj smaragdnoj boji i pejzažima koji oduzimaju dah, a deo duž granice između Bosne i Srbije posebno je popularan među rečnim splavarima, navodi AP.

Međutim, redovno ponovno pojavljivanje plutajućeg otpada u blizini Višegrada čini oglašavanje tog grada kao turističke destinacije veoma teškim poslom.

"Jeziv prizor koji dočekuje posetioce Višegrada na ulazu u grad je problem koji ne možemo rešiti", rekla je Olivera Todorović iz Turističke zajednice Višegrada.

"Sudeći po onome što čujemo od turista, taj ružan i ponekad smrdljiv lokalitet destimuliše mnoge posetioce da dođu u Višegrad", dodala je ona.

Furtula se slaže, ali je tvrdio da je problem mnogo dublji.

Procenjuje se da se svake godine sa deonice Drine kod Višegrada ukloni oko 10.000 kubnih metara otpada i odveze na gradsku opštinsku deponiju na spaljivanje. Dim i procedne vode sa te, "uvek zapaljene" deponije predstavljaju očiglednu opasnost po zdravlje, rekao je Furtula.

Eko centar Višegrad će u martu početi da uzima uzorke vode iz Drine i testira ih na zagađivače na više lokacija, uključujući i okolinu gradske opštinske deponije.

"Kroz vazduh, zemlju i vodu, svi otpušteni toksini (s deponije) se vraćaju u reku Drinu i očekujem da će nivoi njenog zagađenja biti zaista, zaista visoki", rekao je Furtula.

Decenijama posle razornih ratova 1990-ih koji su pratili raspad Jugoslavije, Balkan zaostaje za ostatkom Evrope i ekonomski i u pogledu zaštite životne sredine - konstatuje AP.

Pored zagađenja reka, mnoge zemlje zapadnog Balkana imaju i druge probleme sa životnom sredinom. Jedan od najhitnijih je izuzetno visok nivo zagađenja vazduha koji utiče na veliki broj gradova u regionu.

Zemlje Zapadnog Balkana su postigle mali napredak u izgradnji efikasnih, ekološki prihvatljivih sistema za odlaganje smeća uprkos tome što traže članstvo u Evropskoj uniji i usvajaju neke od zakona i propisa 27-članog bloka, navodi američćka agencija.

Ekološki problem s kojim se Višegrad suočava je "dugoročan i njegovo rešavanje neće biti ni lako, ni jeftino", rekao je Todorović. "Ali moramo raditi na tome da to rešimo".

Furtula se složio da nema brzih i jednostavnih rešenja, ali je rekao da se neke mere lako mogu preduzeti da se problem bar ublaži.

"Sve opštine uzvodno od Višegrada treba da postave barijere za smeće kao što je ova ovde i da osnuju sopstvene timove za sakupljanje otpada kako bi se ubrzalo uklanjanje smeća, učinilo ga efikasnijim i sprečilo da smeće tone na dno reke", rekao je on za AP.