0
Prvi znakovi dugo i pomno planirane američke tajne operacije ostvarili su se kada je središte Kabula u nedelju rano ujutro potresla eksplozija, piše Lis Duset, reporterka BBC-ja iz Kabula izveštavajući o specijalnoj akciji CIA-e u kojoj je likvidiran vođa Al Kaide Ajman Al Zavahiri.
Odmah nakon eksplozije pojavile su se prve teorije oko toga ko je ili šta pogodilo kuću u Šerpuru, četvrti koja je u posednje dve decenije postala ozloglašena zbog svojih kičastih višespratnica. Stanovnici Kabula na tu su četvrt gledali kao uporište korumpiranih gospodara rata, kao simbol neukusa koji su za sebe izgradili ratni profiteri. Zovu ga Čopur, u prevodu „grad lopova“.
U istoj četvrti i talibani su zauzeli neke od praznih vila, koje se nalaze u blizini zapadnih ambasada, a koje su zatvorene otkad su se Amerikanci povukli iz Avganistana, a talibani se vratili na vlast.
I tako su se svako malo pojavljivale nove teorije o eksploziji, dok misterija konačno nije okončana u utorak ujutro, kada se Kabul probudio s vestima da su Amerikanci ubili vođu Al Kaide, Ajmana Al Zavahirija, u napadu bespilotnom letelicom. Ekipa BBC-ja, vozeći se glavnim putem koji prolazi pored luksuznog supermarketa i avganistanske banke Gazanfar, krenula je prema mestu eksplozije. Presreo ih je talibanski čuvar pa ljutito prekrstio ruke kako bi ih upozorio da nisu poželjni.
Stoga su se iz sporedne ulice peške uputili prema zadnjem delu vile, čiji su uništeni balkoni na najvišem spratu bili prekriveni zelenom plastičnom folijom. Čuvari i radnici u susednim zgradama potvrdili su im kako je kuća pogođena u nedelju.
Novinari su upitali okupljene je li iko video bilo kakvu aktivnost ili bilo šta neobično ovih dana.
“Kuća je bila prazna”, rekli su svi uglas. Je li ovo bio unapred uvežban odgovor, pitali su se novinari BBC-a.
Ipak, vlasnici obližnjih objekata otkrili su novinarima kako su nekoliko sati pre napada dobili naredbu da zatvore sve otvore na krovovima. I dok je vest o Zavahirijevom ubistvu ubrzo obišla svet, na samom mestu događaja sve se činilo neobično tiho, piše BBC. Kako su minuti odmicali, tako je stizalo sve više novinara, zaustavljalo se sve više prolaznika, a pojavilo se i još talibanskih stražara.
„Ako me ne poslušaš, razgovaraću s tobom pomoću pištolja“, upozorio je jedan naoružani taliban novinara.
Novinarima BBC-ja tada je prišla grupa avganistanskih i stranih novinara, jedna od njih uplakana zbog incidenta s talibanima na glavnom putu koji je vodio pred kuću.
Ono što je pre bilo šaputanje, sada je postao glasan razgovor. Lokalci su ubrzo otkrili da su posednjih meseci videli misteriozne Arape kako se kreću ovim ulicama.
„Poslednjih meseci u ovome kvartu videli smo stanovnike koji nisu Avganistanci. Oni ne govore lokalne jezike. Ne znamo ko su“, kazao je lokalni novinar koji živi u blizini.
O smrti Ajmana Al Zavahirija, čoveka sa samog vrha najtraženijih begunaca na popisu američkog FBI-ja, nagađalo se mnogo puta, a još je prošle godine plasirana vest da je umro od posedica teške bolesti. Pričalo se i da živi kao se samotnjak duž avganistansko-pakistanske granice. No, sada je jasno kako je duže vreme živeo u vili u centru Kabula, za koju se tvrdi da pripada Sirajudinu Hakaniju, vršitelju dužnosti talibanskog ministra unutrašnjih poslova i šefu moćne mreže militantnih gerilaca koja nosi ime po njegovom prezimenu, piše Jutarnji list.
Ovaj incident podseća na lov na Zahvirijevog brata po oružju, Osamu bin Ladena, koji se 2011. godine skrivao u vili u pakistanskom gradu Abotabadu, samo ulicu dalje od pakistanske vojne akademije.
Jednako tako, podseća i na odgovor talibana SAD-u nakon napada 11. septembra, kada su kazali da je bin Laden bio samo njihov počasni gost.
Američko-talibanski sporazum iz 2020., potpisan nakon gotovo dve godine mukotrpnih pregovora u Dohi, glavnom gradu Katara, trebao je da spreči da se takvi slučajevi ponavljaju.
Javnosti je prvobitno obznanjeno kako će biti dogovoreno da talibani više neće dopustiti da Avganistan ponovno postane sigurno utočište za teroriste koje Amerikanci love. No, konačni dogovor, s tajnim aneksima, nije bio tako jasan. Talibani su obećali da će sprečiti sve napade na američko tlo sa svoje teritorije, ali nikada nisu izričito pristali da prekinu veze sa svojim kolegama džihadistima, uključujući Zavahirija koji je, kao i druge vođe Al Kaide, zakleo na vernost talibanskom vođi, Habitulahu Akunadžadu.
Otkako su talibani ušli u Kabul 15. avgusta prošle godine, pojavila su se mnogi verodostojni izveštaji kako borci Al Kaide prelaze pakistansku granicu s Avganistanom, no nakon Zavahirijevog ubistva sama osuda američkog čina od strane glasnogovornika talibana bila je vrlo nedorečena. Kazao je tek kako će se u slučaju ponavljanja ovakvih događaja „narušiti postojeće mogućnosti napretka“.
Sve se ovo događa tek godinu dana nakon talibanskog preuzimanja vlasti, dok se njihov režim još uvek bori za uspostavljanje međunarodnog legitimiteta. Možda je zato odgovor talibana bio tako mlak, budući da ničime ne žele ugroziti krhki napredak, analizira novinarka Duset.
SAD i druge zapadne sile takođe su zarobljene u škripcu: kako pomoći narodu Avganistana, koji pada u sve dublju humanitarnu krizu, dok su mnoge talibanske vođe još uvek pod američkim sankcijama zbog terorizma? Američki interesi u ovoj regiji uključuju i borbu protiv ekstremističkih grupa poput Islamske države, neprijatelja kog dele s talibanima.
Talibani se sada nalaze u možda najtežoj situaciji otkada su preuzeli vlast. Kako održavati svoj položaj u globalnoj džihadističkoj zajednici, uključujući svoje dugogodišnje odnose s Al Kaidom? Kako dovršiti transformaciju iz pobunjeničke opcije u međunarodno cenjenu vladu, ali i dalje zadržavati svoja ultrakonzervativna gledišta?, pita se novinarka BBC-ja i zaključuje da je ovo prelomni trenutak.
***
BONUS VIDEO: 11. septembar: dan kada je napadnuta Amerika
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
