Strogo poverljiv dokument: Grad Beograd daje 75 miliona evra za posao u kom su firme bliske SNS - Prointer i Atlas Security

Iako se za projekat „Beograd pametan grad“ izdvaja ogroman novac, javnost o tome ne zna gotovo ništa, zato što je na njega stavljena oznaka „strogo poverljivo“. Nova ekonomija objavljuje procureli dokument kojim je gradska uprava za taj projekat namenila skoro 75 miliona evra, a posao dala firmama koje se dovode u vezu sa Srpskom naprednom strankom.

Dokument o kojem se radi je Zaključak Privremenog organa Grada Beograda, tela koje je upravljalo glavnim gradom od kraja oktobra 2023. do juna 2024. godine, a na čijem je čelu bio Aleksandar Šapić.

Zaključak daje ovlašćenje čelnicima Sekretarijata za obrazovanje, Sekretarijata za poslove odbrane i Sekretarijata za inspekciju da zaključe Okvirni sporazum vredan 8,7 milijardi dinara (74,6 miliona evra) za nabavku usluga „Uspostavljanje platforme za bezbednost u objektima škola i predškolskih ustanova na teritoriji grada Beograda u okviru projekta ‘Beograd pametan grad'“.

Gradski sekretari Zaključkom su ovlašćeni da sklope sporazum sa JKP „Infostan tehnologije“ i grupom od četiri privatne kompanije: Prointer Sistem, Atlas Security, Energosoft ITSS (ćerka-firma Prointera) i Alef Distribucija Adria.

Dokument nosi datum 29. mart 2024. godine i označen je stepenom tajnosti „strogo poverljivo“:

Kompanija Prointer postala je poznata po SNS kol centru koji je bio smešten u njenim prostorijama uoči decembarskih izbora 2023. godine. Takođe, Srpska napredna stranka je svojevremeno koristila telefonsku centralu ove firme u predizbornoj kampanji. Prema pisanju medija, Prointer je višestruko uvećao prihode nakon dolaska SNS-a na vlast.

Ova firma se dovodila u vezu sa nekadašnjim funkcionerom naprednjaka, bivšim predsednikom Fudbalskog saveza Srbije Slavišom Kokezom. Kokeza je nestao iz javnosti nakon što su ga tabloidi 2021. godine optužili za šverc cigareta i pominjali ga u kontekstu navodne pripreme atentata na Aleksandra Vučića.

Atlas Security je privatna firma za obezbeđenje koju mediji dovode u vezu sa Srpskom naprednom strankom zbog brojnih poslova koje dobija od državnih organa i preduzeća.

Alef Distribucija Adria je registrovana za trgovinu na veliko računarima, računarskom opremom i softverima. U vlasništvu je češke firme Alef Nula, čiji je vlasnik investicioni fond Dibiti iz Praga.

Alef Distribucija Adria dobijala je zajedno sa Prointerom javne nabavke od beogradskog Sekretarijata za opšte poslove i Ministarstva pravde.

Iz ovih firmi nisu odgovorili na pitanja Nove ekonomije do objavljivanja teksta.

Uspostavljanje platforme za bezbednost u objektima škola i predškolskih ustanova u okviru projekta „Beograd pametan grad“ podrazumeva ugradnju kamera koje pokrivaju ulaze i dvorišta škola i vrtića, kao i njihovo umrežavanje i praćenje iz komandnog centra.

Početkom ove godine, zamenica gradonačelnika Vesna Vidović rekla je za RTS da bi do marta video nadzor trebalo da bude postavljen u svim beogradskim vrtićima, dok u osnovnim školama već funkcioniše preko 5.000 kamera. Kazala je da dešavanja na kamerama prate licencirani operateri.

Ona nije rekla, niti je bila upitana, ko tačno obavlja nadzor, ko je nabavio kamere, integrisao sistem i koliko sve to košta.

Kada ju je Nova ekonomija kontaktirala za komentar, Vidović je rekla da je na sastanku i zamolila da se čujemo kasnije, nakon čega se više nije javljala.

Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu rekao je za Novu ekonomiju da je projekat „Beograd pametan grad“ „najbolje čuvana tajna ove gradske vlasti“.

„Godinama se razni projekti finanasiraju preko ove linije, od infotabli stajališta, preko opreme za praćenje putnika i vozila u javnom prevozu, kamera i signalizacije za raskrsnice, do video nadzora u školama i obdaništima. Smatram da sve nabavke i ugovori moraju biti javni i da u našem gradu nema mesta za tajne projekte poput ‘BPG'“, rekao je Jovanović.

Beograd pametan grad: Tajni sporazumi koji ne ostavljaju tragove

Okvirni sporazum je svojevrstan „krovni“ ugovor, na osnovu kojeg se potom potpisuju pojedinačni ugovori po potrebi naručioca posla. Tipično traje do isteka određenog roka ili dok se ne potroše predviđena sredstva.

Iz Zaključka se ne vidi koji bi to trebalo da bude rok. Takođe nije poznato da li je u međuvremenu bilo nekih izmena ili aneksa Okvirnog sporazuma, kojima bi bila promenjena vrednost ugovora ili neki drugi njegov element. Na portalu javnih nabavki nema traga ovom poslu.

Nova ekonomija je poslala zahtev za informacije o trošenju novca u projektu „Beograd pametan grad“ na adrese više gradskih sekretarijata, koji većinom nisu odgovorili.

Međutim, Sekretarijat za poslove odbrane odbio je da dostavi podatke sa obrazloženjem da je na njih stavljena oznaka „strogo poverljivo“. Prema zakonu, ova oznaka se određuje „radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije“.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da podaci o zaključenom okvirnom sporazumu pobuđuju dodatnu sumnju da su u ovom slučaju prekršeni zakon o javnim nabavkama, kao i propisi koji se odnose na određivanje tajnosti podataka.

„Gotovo je sigurno da su pravila o tajnosti prekršena“, rekao je Nenadić za Novu ekonomiju. „Koja bi to ‘šteta po interese Republike Srbije’ mogla da nastane ukoliko bi javnosti bilo poznato da Infostan ili pojedine kompanije iz Srbije realizuju ovaj projekat za potrebe grada Beograda ili da je za taj projekat izdvojena određena suma novca?“

On dodaje da, iako je vrednost okvirnog sporazuma iz ovog dokumenta poznata, to ne ne znači nužno da je upravo toliko i potrošeno, zato što je suština ove vrste ugovaranja da naručilac odabere ponudu i da kasnije, kada mu je potrebno da se nabavka realizuje, zaključuje o tome posebne ugovore.

Prema njegovim rečima, po zakonu je trebalo objaviti javni poziv i konkursnu dokumentaciju koja prethodi odabiru najpovoljnijeg ponuđača za okvirni sporazum.

„Ukoliko je pak sprovedena nabavka bez primene Zakona, za šta mislim da nije postojao osnov, jer nabavka ne ispunjava zakonske uslove za najosetljivije nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, onda je makar trebalo navesti kolika je vrednost ugovorenih poslova po ovom osnovu u godišnjem izveštaju naručioca o izuzetim javnim nabavkama, ali to nije učinjeno“, rekao je Nenadić.

Zbog odbijanja Sekretarijata za poslove odbrane da dostavi podatke, naša redakcija se žalila Povereniku za informacije od javnog značaja. Dodatnim zahtevom zatražili smo od Sekretarijata obrazloženje odluke kojom je projekat označen kao „strogo poverljiv“, ali na ovaj zahtev nije odgovoreno.

Nikola Jovanović iz CLS-a smatra da je „neprihvatljivo da bilo ko ulazi na mala vrata u ovako osetljiv sektor i bez jasnih zakonskih okvira“.

Dodaje da je bezbednost u školama i obdaništima „realan problem i da se po tom pitanju nešto mora preduzeti“, ali da je sporan način realizacije.

„Ono što je takođe bitno je da se više ne radi pod projektima koji su službena tajna, da se dogovorimo da Beograd dobije zakonom jasne nadležnosti iz oblasti bezbednosti i javnog reda, kao i da se uvede stroga kontrola privatnih partnera ukoliko je njih potrebno uključiti u nekom segmentu u ceo ovaj sistem“, rekao je on.