0
2023. godina može se opisati kao burna za ceo svet, i to u najmanju ruku. Počela je razornim zemljotresima u Turskoj i Siriji, a njen kraj je obeležio krvavi rat na Bliskom istoku. Ovo je 10 događaja koji su obeležili godinu koja je na izmaku.
Početak februara obeležiili su razorni zemljotresi koji su pogodili Tursku i Siriju. Zemljotresi su bili jačine 7,8 i 7,7 stepeni Rihterove skale, a poginulo je blizu 50.000 ljudi.
Šteta koju su izazvali zemljotresi dostigla je cifru od 103,6 milijardi dolara, što je bilo oko devet odsto predviđenog BDP za 2023. godinu.
Najveći deo štete, 54,9 odsto, pričinjen je na stambenim objektima i iznosio je 56,9 milijardi dolara.
Seizmolozi su zabeležili više od 6.000 potresa posle tog kobnog 6. februara. Nekoliko turskih i sirijskih gradova u potpunosti su devastirani u ovim zemljotresima, a vlasti Turske obećale su da će za godinu dana oni biti obnovljeni.
Ipak, sudbine ljudi koji su poginuli, bili zatrpani pod ruševinama, ili, pak, oni koji su izgubili najmilije, ne mogu se porediti sa materijalnom štetom.
Aleksej Navaljni, jedna od najozbiljnijih pretnji ruskog lidera Vladimira Putina, osuđen je početkom godine na devet godina zatvora zbog kršenja uslovne slobode, prevare i nepoštovanje suda.
Organizovao je antivladine ulične proteste, koristio svoj blog i društvene mreže da razotkrije korupciju u Kremlju.
Prebačen je iz Rusije u Berlin u avgustu 2020. godine, nakon što mu je pozlilo na lokalnom letu. Nemački lekari koji su ga lečili kažu da je Navaljni bio otrovan smrtonosnim nervnim agensom novičokom.
Posle oporavka u Nemačkoj, Navaljni se 2021. godine vratio u Rusiju. Uhapšen je odmah po sletanju na aerodrom u Moskvi i proglašen je krivim za osnivanje i finansiranje ekstremističke organizacije, pa je osuđen na još 19 godina zatvora.
U decembru je svetom odjekula vest da je nestao iz zatvora. Njegovi saradnici saopštili su da nemaju nikakvu informaciju o njemu, niti gde se nalazi. Iz kaznene kolonije u regionu Vladimir, gde Navaljni služi kaznu od 30 godina zatvora, rekli su da on više nije na spisku zatvorenika. Kasnije je pronađen u zatvorskoj koloniji kod Urala.
Nakon višedecenijske neutralnosti, Finska je u aprilu postala 31. članica NATO alijanse. Ovim potezom, udvostručila se 1.340 kilometara duga granica Severnoatlantske alijanse sa Rusijom.
Putin se i pre ruske invazije na Ukrajinu puno puta žalio na širenje NATO alijanse.
Finska je postala sedma zemlja-članica alijanse u Baltičkom moru.
Podrška članstvu alijansi skočila je od prošle godine sa oko jedne trećine građana na 80 odsto. Takođe, Švedska je podnela zahtev za članstvo, što zasada koče Turska i Mađarska.
U Vestminsterskoj opatiji u Londonu 6. maja, Čarls Treći je krunisan za kralja Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske. Krunisao ga je nadbiskup Džastin Velbi krunom Svetog Edvarda, krunom sa 400 komada dragog kamenja.
Bio je pomazan uljem sa Planine maslina u Svetoj zemlji i uručeni su mu kugla, mačevi i žezlo.
Posle njega, krunisana je i njegova supruga Kamila.
Kralj je želeo da ceremonija bude skromna, stoga je događaju prisustvovalo blizu 2.300 zvanica.
Čarls je 40. po redu i najstariji suveren. Krunisan je u svojoj 74. godini. Njegov prestolonaslednik je princ Vilijam.
Kraljevski par pratilo je oko 4.000 vojnika i ceo događaj završen je kada se kraljevska porodica pojavila na balkonu i mahnula okupljenim građanima.
Jun je obeležio početak dugoočekivane ukrajinske kontraofanzive. Početkom juna činilo se da dolazi promena s malim odredima lakše oklopljenih ukrajinskih jedinica koje su se kretale preko otvorenih polja prema ruskim utvrđenjima u južnoj Ukrajini, jugoistočno od Zaporožja.
Analitičari smatraju da je početak kontraofanzive bio dodatno podstaknut uništenjem brane kod Kahovke i poplava koje su oko 596 kvadratnih kilometara s obe strane reke Dnjepar prekrile vodom.
Ipak, dosadašnji uspesi su mali, zbog konsolidovanih ruskih položaja. Ono što će dodatno uticati na dalji tok rata je zima, zbog čega će zemlja postati vlažna i blatnjava, što znači da će biti otežano kretanje vojske sa teškom opremom.
Početkom juna, podmornica Titan kompanije „Oceangate“ nestala je sa svojom petočlanom posadom koja je krenula u podvodnu avanturu do olupina Titanika na dnu Atlanskog okeana.
Sat i po vremena nakon zaranjanja, podmornica je izgubila kontakt sa matičnim brodom „Polarni princ“.
Posadu su činili direktor kompanije Stokton Raš, otac i sin – Šahzada Davud i Sulejman, britanski biznismen Hamiš Harding i ronilac Pol-Anri Naržole.
Nekoliko dana nakon potrage u kojoj su učestvovale i američke i kanadske nadležne službe, objavljeno je da je cela posada tragično nastradala usled implozije.
Tela petoro nastradalih putnika nisu pronađena, a delovi podmornice pronađeni su krajem juna.
Letnje mesece u 2023. godini obeležio je meteorološki fenomen El Ninjo.
Pod njim se podrazumevalo toplo i suvo vreme širom Azije i Australije i veće padavine na jugu SAD i Južne Amerike.
Sa ovim fenomenom u pojedinim delovima sveta zabeležene su ekstremno visoke temperature, što je bilo primetno u razornim požarima koji su opustošili Grčku.
Prema podacima Nacionalnog centra za okeane i atmosferu očekuje se da će El Ninjo ove zime biti posebno jak i da će trajati barem do početka proleća 2024. godine.
Jači El Ninjo može dovesti do brojnijih oluja, kiše na niskim nadmorskim visinama i snega na planinama, dok bi slabija verzija ovog fenomena mogla da „osuši“ jugozapad.
Krajem juna, paravojna formacije Vagner, koja je igrala ključnu ulogu u ruskoj invaziji na Ukrajinu, pokušala je da smeni rusko vojno rukovodstvo brzom pobunom.
Snage Vagnera zauzele su Rostov na Donu, odakle su tenkovima krenuli na Moskvu, predvođeni šefom Jevgenijem Prigožinom.
Prigožin je tada rekao je da pobuna nije imala za cilj da smeni vlast, već je bila uperena protiv Generalštaba ruske vojske, koju je optužila za nekompetentnost u sukobu u Ukrajini. Pre svega na ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova. Prigožin je marš na Moskvu zaustavio na pola puta, na poziv i molbu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Dva meseca posle neuspele pobune, 23. avgusta, Prigožin je poginuo u padu aviona severozapadno od Moskve.
Posle objavljivanja vesti o njegovoj smrti, pripadnici Vagnera i stanovnici ruskih gradova su održali okupljanja, što je znak popularnosti vojskovođe među delom stanovništva.
Mnogi su sumnjali da je avionska nesreća bila atentat izveden pošto je pobuna njegove vojske naškodila Putinovoj vlasti, koji je pobunu osudio kao „izdaju“ i „nož u leđa“. Međutim, pobuna je okončana u zamenu za amnestiju za Prigožina i njegove plaćenike uz dozvolu da se presele u Belorusiju.
Prigožin je 29. avgusta sahranjen van očiju javnosti na groblju u Sankt Peterburgu. Okolnosti njegove pogibije nikada nisu razjašnjene.
Već nekoliko meseci situacija oko kriminala u Švedskoj puni naslovne strane novina. Naima, ova, nekada mirna luka, sada muku muči sa bandama, njihovim brutalnim zločinima i sve češćim kriminalnim obračunima u kojima često stradaju i nedužni.
Sredinom avgusta, ženu koja je kupovala u tržnom centru u Malmeu slučajno je upucao naoružani napadač za kojeg se veruje da je ciljao člana suparničke bande. Samo nekoliko dana kasnije, ženu i dete pogodio je zalutali metak tokom pucnjave u blizini igrališta u gradu Eskilstuna.
Stokholm, kao najveći grad u Švedskoj, zabeležio je najveću stopu smrtnih slučajeva od vatrenog oružja, a posle njega sledi Malmo.
Dok u ostatku Evrope nasilje opada, stručnjaci upozoravaju da u Švedskoj raste. Nemilosrdnost i brutalnost tamošnjeg podzemlja počela je opasno da ugrožava dugogodišnji ugled Švedske kao bezbedne zemlje.
Oktobar će celom svetu ostati u pamćenju po ratu koji je izbio na Bliskom istoku, kada je Hamas upao na jug Izraela.
Na izraelskoj strani poginulo je više od 1.300 ljudi, većinom civila, a najviše žrtava je bilo prvog dana 7. oktobra u napadima palestinskih ekstremista.
Tada je odvedeno oko 240 talaca u Pojas Gaze. U međuvremenu nekoliko talaca je pušteno, a izraelske vlasti u Gazi navode kako Hamas drži još 135 talaca, ali nisu svi živi. U Gazi je poginulo više od 20.000 ljudi, većinom žena i dece.
Rat je obeležilo i sedmodnevno primirje u novembru tokom kojeg je izvršena razmena talaca.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija u decembru je usvojila rezoluciju kojom se poziva na hitan prekid vatre u Pojasu Gaze. Za usvajanje rezolucije glasale su 153 zemlje, protiv je bilo 10, a uzdržane su bile 23 članice UN.
Pročitajte još...
0
0
0
Glasanje je jasno pokazalo da Izrael i njegov glavni partner Amerika ostaju sami kada je reč o finansiranju i sukobu sa Hamasom.
Ipak, Izrael ne odustaje od bombardovanja uz obećanje da moraju da ispune svoj cilj, a to je uništenje Hamasa.