Sve što znamo o flotili sa kojom je plovio i Ognjen iz Beograda: Nosili pomoć gladnim Palestincima a Izraelci ih zarobili

Na brodovima je bilo oko 500 aktivista iz više od 40 zemalja, uključujući poslanike, advokate, novinare i poznate javne ličnosti. Među ljudima koji su na brodovima su švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg i srpski student Ognjen Marković, koji je na brodu Adara snimio poruku za javnost. Flotila je krenula krajem avgusta iz Španije i Italije, sa zaustavljanjima u Grčkoj i Tunisu, a aktivisti su nosili simbolične količine hrane, lekova i osnovnih potrepština za građane Gaze.

Incident u međunarodnim vodama

Prema izveštajima organizatora, izraelske snage presrele su najmanje 40 brodova flotile u međunarodnim vodama, oko 70 do 90 nautičkih milja od Gaze. Dva broda su prethodno promenila kurs, a jedan brod koji je ušao u teritorijalne vode Gaze trenutno stoji na mestu. Izraelska mornarica je, kako tvrde, naredila flotili da promeni kurs jer se približavala "aktivnoj borbenoj zoni i kršila zakonsku blokadu".

Organizatori flotile presretanje su opisali kao "ilegalno" i "drzak čin očaja". Tvrdili su da je jedno plovilo namerno udareno, dok su drugi pogođeni vodenim topovima, a komunikacije brodova onemogućene. Svi prenosi uživo flotile su ugašeni, što je dodatno podiglo tenzije među aktivistima i međunarodnom javnošću.

Humanitarna misija i njen simbolični značaj

Iako je količina humanitarne pomoći na flotili bila simbolična, njen značaj je ogroman. Flotila je želela da uspostavi morski koridor za dostavu pomoći u Gazu, gde više od dva miliona ljudi živi pod višegodišnjom blokadom i suočava se sa ozbiljnom humanitarnom krizom. Organizatori ističu da je misija civilna, miroljubiva i da je usmerena ka spašavanju života, dok izraelska strana tvrdi da je reč o pokušaju probijanja legalne blokade i povezuje deo organizatora sa Hamasom, tvrdnju koju aktivisti odbacuju.

Među aktivistima je bilo i nekoliko poslanika i veterana, kao i predstavnika nevladinih organizacija. Na brodovima su bili volonteri iz Španije, Italije, Turske, Malezije, SAD i drugih zemalja. Aktivisti su prijavili da su se suočili sa vojnim nadzorom, sumnjivim dronovima i neosvetljenim patrolnim brodovima koji su ih pratili tokom puta kroz Sredozemno more, što je dodatno podiglo tenziju i rizik po živote na brodovima.

Deportacije i kontrola aktivista

Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će svi aktivisti biti deportovani u Evropu, dodajući da su "bezbedni i u dobrom zdravstvenom stanju". Fotografije i video snimci prikazuju Gretu Tunberg i druge aktiviste u pratnji izraelskih vojnika, dok su prebacivani u luku Ašdod. Ministarstvo je navelo da su morski brodovi "sigurno i mirno plovili prema Izraelu", ali organizatori flotile insistiraju da su presretanja izvršena u međunarodnim vodama i da predstavljaju kršenje prava i međunarodnog prava.

Na brodu Adara bio je i srpski student Ognjen Marković, koji je ranije snimio poruku za javnost iz broda. Njegovo prisustvo privuklo je pažnju medija u Srbiji, dok su međunarodni mediji izveštavali o prisustvu Greta Tunberg i drugih poznatih aktivista.

Internacionalne reakcije

Presretanje flotile izazvalo je oštre reakcije širom sveta. Turska je označila incident kao "teroristički čin", dok je Kolumbija odmah proterala izraelske diplomate i raskinula sporazum o slobodnoj trgovini sa Izraelom. Brazil, Pakistan i Irska osudili su izraelsku akciju kao kršenje međunarodnog prava i ugrožavanje bezbednosti civila. Španski ministar spoljnih poslova istakao je da su na brodovima bili miroljubivi građani koji nisu predstavljali pretnju.

UN-ov komesar za ljudska prava Volker Türk apelovao je da Izrael hitno omogući ulazak humanitarne pomoći u Gazu i olakša delovanje humanitarnih organizacija bez ometanja. Istovremeno, sindikati u Italiji najavili su opšti štrajk u znak solidarnosti sa flotilom, dok su spontani protesti održani u Grčkoj, Nemačkoj, Tunisu i Turskoj.

Dramatične scene na moru i kritike Izraela

Organizatori flotile navode da su aktivisti doživeli dramatične scene: brodovi su bili gađani vodenim topovima, jedan brod je namerno udaren, a komunikacije su onemogućene kako bi se sprečio prenos uživo. I pored toga, mnogi brodovi su se trudili da nastave put ka Gazi, čime su istakli humanitarnu dimenziju misije i međunarodnu solidarnost prema civilima pogođenim ratom.

Aktivisti tvrde da je cilj flotile bio ne samo dostavljanje pomoći, već i podizanje svesti o humanitarnoj katastrofi u Gazi, gde stanovništvo živi u gotovo potpunoj blokadi, bez slobodnog pristupa hrani, lekovima i osnovnim potrepštinama.

Globalna Sumud flotila pokazala je kako međunarodna solidarnost i humanitarna inicijativa mogu izazvati diplomatske, političke i medijske turbulencije. Incident sa flotilom, zadržavanje aktivista i deportacije izazvali su globalne kritike, demonstracije i diplomatske tenzije, dok u isto vreme ukazuju na ozbiljnu humanitarnu krizu u Gazi i složenost međunarodnih odnosa u regionu.

Ono što je jasnije nego ikad je da humanitarne inicijative koje probijaju blokade, iako simbolične u pogledu količine pomoći, mogu postati epicentar globalnog konflikta, dovodeći u prvi plan pitanja prava, sigurnosti i odgovornosti država prema civilima pogođenim ratom.