Pet koraka ka ulasku Ukrajine u Evropsku uniju do 2027. godine

Četiri godine nakon početka ruske invazije i u trenutku kada Kijev zahteva da se članstvo u EU do 2027. ugradi u eventualni mirovni sporazum sa Moskvom, ova inicijativa predstavlja značajan zaokret u politici proširenja. Umesto dosadašnje prakse, po kojoj država najpre mora da ispuni sve kriterijume da bi postala članica, Ukrajini bi bilo omogućeno da uđe u Uniju ranije, dok bi reforme sprovodila paralelno sa procesom integracije, piše Politiko.

Ukrajinski i evropski zvaničnici ocenjuju da je članstvo Ukrajine u EU pitanje hitnosti. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je da će Rusija pokušati da blokira evropski put njegove zemlje.

„Zato insistiramo na konkretnom datumu. Taj datum mora biti deo sporazuma koji će potpisati Ukrajina, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i Rusija“, rekao je Zelenski u petak u Kijevu.

Predlog se oslanja na ideju „Evrope više brzina“, koju je još 2017. promovisao francuski predsednik Emanuel Makron. U diplomatskim krugovima ovaj model sada se naziva „obrnuto proširenje“, jer podrazumeva da zemlja uđe u Uniju na početku, a ne na kraju procesa ispunjavanja kriterijuma.

Evropski zvaničnici smatraju da bi takav pristup Ukrajini dao neophodan politički i ekonomski podsticaj, omogućio joj da završi reforme i smanjio rizik da izgubi poverenje u evropsku perspektivu. Ipak, ključna prepreka ostaje protivljenje mađarskog premijera Viktora Orbana.

Na osnovu razgovora sa diplomatama i zvaničnicima iz EU i Ukrajine, identifikovano je pet ključnih koraka u ovom procesu.

Prvi korak: Priprema Ukrajine za članstvo

Evropska unija već ubrzava pripreme Ukrajine za članstvo kroz intenzivnu tehničku saradnju. Kijevu se pružaju smernice za pregovore po takozvanim klasterima, koji obuhvataju pravne i institucionalne reforme neophodne za pristupanje.

Do sada su Ukrajini dostavljeni detalji o tri od šest pregovaračkih klastera, a na sastanku ministara za evropska pitanja u martu planirano je da budu predstavljeni i preostali.

„Uprkos ratu i izuzetno teškim okolnostima, Ukrajina ubrzano sprovodi reforme“, poručila je zamenica ministra za Evropu Kipra Marilena Rauna, ističući da podrška EU ostaje čvrsta.

Istovremeno, u Briselu naglašavaju da prečica neće biti. Reforme pravosuđa, demokratskih institucija i političkog sistema ostaju ključni uslov.

Zelenski tvrdi da je Ukrajina spremna: „Tehnički ćemo biti spremni do 2027. godine. Evropska unija za nas predstavlja i bezbednosnu garanciju“.

Drugi korak: Delimično članstvo u EU

Jedna od centralnih ideja jeste uvođenje prelaznog, ograničenog članstva u EU. Taj model bi Ukrajini omogućio prisustvo u evropskim institucijama, ali uz postepeno sticanje prava i obaveza.

Cilj nije snižavanje kriterijuma, već slanje snažne političke poruke državama čiji je put ka EU usporen ratom ili unutrašnjim blokadama. Sličan pristup mogao bi da se primeni i na Moldaviju i Albaniju.

Iako je Kijev ranije odbacivao ideju drugorazrednog članstva, zvaničnici navode da bi Ukrajina mogla da prihvati model koji jasno garantuje punopravno članstvo kao krajnji cilj.

Unutar EU, međutim, postoje ozbiljna neslaganja, naročito u Nemačkoj, koja strahuje da bi više kategorija članstva moglo da oslabi Uniju i stvori neispunjiva obećanja.

Treći korak: Rešavanje mađarskog veta

Proširenje EU zahteva saglasnost svih 27 članica, a Mađarska ostaje glavni protivnik ulaska Ukrajine. Premijer Viktor Orban otvoreno se protivi tom procesu i blizak je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Brisel i evropske prestonice pažljivo prate mađarske izbore u aprilu, nadajući se promeni političkog kursa u Budimpešti. Ukoliko Orban izgubi vlast, postoji očekivanje da bi nova vlada mogla ublažiti stav prema Ukrajini.

Četvrti korak: Uloga Sjedinjenih Američkih Država

Ako Mađarska nastavi da blokira odluke, evropski lideri računaju na uticaj američkog predsednika Donalda Trampa, koji ima bliske odnose sa Orbanom.

U okviru mirovnih inicijativa za Ukrajinu već se pominje članstvo u EU do 2027, a postoji nada da bi Vašington mogao izvršiti politički pritisak kako bi se postigao dogovor.

Peti korak: Krajnja mera protiv Mađarske

U slučaju da sve druge opcije propadnu, EU razmatra aktiviranje Člana 7 Ugovora o Evropskoj uniji protiv Mađarske, što bi značilo privremeno oduzimanje prava glasa Budimpešti, uključujući pravo veta na proširenje.

Iako se ova mera trenutno ne smatra poželjnom, pojedini evropski zvaničnici ocenjuju da bi mogla postati neizbežna ukoliko blokade potraju.