Stefano Sanino u centru skandala: Čovek koji je oblikovao politiku EU prema Srbiji sada pod istragom

Iako je međunarodna javnost o njemu godinama govorila kao o jednom od stubova evropske spoljne politike, Sanino već tri decenije gradi karijeru u kojoj se naizmenično smenjuju diplomatske misije, pozicije u vladama centralnoleve politike i visoke funkcije u institucijama EU.

Rani život i ulazak u diplomatiju

Rođen 24. decembra 1959. u mestu Portiči, nedaleko od Napulja, Stefano Sanino diplomirao je političke nauke na Univerzitetu „Federiko II“. U diplomatsku službu ušao je 1986. godine, a veoma brzo napredovao do prvih značajnih međunarodnih angažmana.
Iako je danas prepoznat kao čovek Brisela, Saninove prve važne misije bile su vezane za Balkan – region koji će kasnije postati jedan od ključnih delova njegove profesionalne biografije, pa zato i ne čudi što govori i srpski jezik.

Beograd: prva važna stanica

Od 1994. do 1996. Sanino je bio zamenik šefa misije italijanske ambasade u Beogradu, u vreme kada je region bio u dubokoj političkoj i bezbednosnoj krizi. U periodu posle Dejtona, italijanska diplomatija imala je značajnu ulogu u stabilizaciji regiona, što je mladom diplomati donelo priliku da se istakne.
Samo dve godine kasnije, italijanska vlada ga je postavila za šefa kabineta državnog sekretara za spoljne poslove u prvoj vladi Romana Prodija (1996–1998), čime je Sanino ušao u sam vrh centralnolevog političkog establišmenta u Rimu.

U periodu od 1998. do 2001. vodio je kabinet ministara međunarodne trgovine Pjera Fasinija i Enrika Lete, sve dok se 2001. nije vratio - ponovo u Beograd, ali ovaj put kao šef Misije OEBS-a u Saveznoj Republici Jugoslaviji. To je bio jedan od najosetljivijih diplomatskih angažmana u tadašnjoj Evropi, odmah nakon pada Miloševića.
Tokom tih godina, Sanino je imao uvid i u okolnosti kontroverzne kupovine Telekoma Srbija od strane italijanske državne kompanije STET. Pred italijanskim parlamentarnim odborom kasnije je svedočio o političkim rizicima te transakcije, napominjući da je italijansko Ministarstvo spoljnih poslova namerno ostavljeno po strani u procesu koji je vodila sama kompanija.

Uspon u Evropskoj komisiji

Saninov prelazak u najviše evropske strukture dogodio se 2002. godine, kada je postao savetnik za spoljne poslove i trgovinu u kabinetu predsednika Evropske komisije Romana Prodija. To je bio početak njegove ključne uloge u kreiranju evropske spoljne i bezbednosne politike.
Od 2004. do 2006. bio je direktor za krizni menadžment i predstavnik Komisije u Političkom i bezbednosnom komitetu EU. Kada se Prodi vratio na mesto italijanskog premijera 2006, Sanino mu se pridružio kao glavni diplomatski savetnik - još jedan dokaz poverenja koje je stekao u vrhu centralnelevice.

Zaduženja u oblasti proširenja i spoljne politike EU

Od 2008. slede nove ključne dužnosti: bio je direktor za odnose sa Latinskom Amerikom, zatim zamenik generalnog direktora za spoljne odnose nadležan za Aziju i Latinsku Ameriku (2009–2010), pa zamenik generalnog direktora Generalnog direktorata za proširenje EU (2010–2011), i generalni direktor za proširenje EU (2011–2013).
Kao šef evropskog direktorata zaduženog za proširenje, Sanino je bio važan akter u odnosima EU sa regionom Zapadnog Balkana, uključujući reforme u Srbiji tokom procesa evropskih integracija.

Godine 2013. imenovan je za stalnog predstavnika Italije pri Evropskoj uniji.

Ambasador u Madridu i simbol inkluzivnosti

Između 2016. i 2020. Sanino je bio ambasador Italije u Španiji. U Madridu je postao vidljiv i po društvenim pitanjima – posebno po zalaganju za prava LGBT zajednice. Dobio je nagradu Transexualia (2016) i nagradu LGBT Andalucía, zajedno sa tadašnjim američkim ambasadorom u Madridu, za doprinos borbi protiv homofobije.

Sanino je otvoreno homoseksualan i u braku je sa Kataloncem Santijagom Mondragonom Vialom. Posebnu simboliku imalo je njegovo podizanje zastave duginih boja na italijanskoj ambasadi tokom Madridske parade ponosa 2018. godine, što je izazvalo više poslaničkih pitanja u italijanskom Senatu.

Na čelu Evropskog servisa za spoljne poslove (EEAS)

U februaru 2020. visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Đuzep Borel imenovao ga je za zamenika, a zatim sekretara generalnog za ekonomske i globalne poslove u Evropskom servisu za spoljne poslove (EEAS).

EEAS, osnovan Lisabonskim sporazumom, funkcioniše kao svojevrsno „ministarstvo spoljnih poslova EU“, sa mrežom diplomatskih misija širom sveta. Na čelu mu je visoki predstavnik, a Sanino je od 2021. do kraja 2024. bio njegov ključni operativni rukovodilac - praktično najviši karijerni diplomata EU.

Godine 2025. Sanino prelazi u Evropsku komisiju, gde preuzima dužnost v.d. generalnog direktora novog Generalnog direktorata za Mediteran, Bliski istok, Severnu Afriku i Zaliv (DG MENA).

Ovaj direktorata formiran je po nalogu Ursule fon der Lajen 2024. godine, u okviru novog „Mediteranskog pakta“, jedne od glavnih političkih inicijativa Komisije za period 2024–2029.

Istraga u Briselu: optužbe za zloupotrebu fondova

Krajem 2025. godine, ime Stefana Sanina pojavilo se u medijima u kontekstu istrage Evropskog javnog tužilaštva (EPPO). Sanino i bivša visoka predstavnica EU Federika Mogerini istražuju se zbog mogućih nepravilnosti u finansiranju projekata koji povezuju EEAS i Koledž Evrope.

Istraga je u toku, a evropska javnost ocenjuje da je reč o jednom od najznačajnijih slučajeva u institucijama EU u poslednjoj deceniji.

Stefano Sanino je tri decenije bio figura koja je oblikovala evropsku spoljnu politiku – od Balkana, preko Latinske Amerike i Azije, do ključnih procesa u Briselu. Radio je uz Romana Prodija, vodio generalne direktorate EU, predstavljao Italiju u svetu i bio simbol otvorenijeg evropskog diplomatskog korpusa.

Zbog toga istraga EPPO, u kojoj se njegovo ime pojavljuje među glavnim osumnjičenima, zajedno sa Federikom Mogerini, bivše šefice diplomatije EU, predstavlja dramatičan obrt u karijeri diplomate koji je decenijama važio za jednog od najpouzdanijih ljudi evropskog establišmenta.