1
Ruska paravojna grupa Vagner napustila je Mali, a njene jedinice su preuzeli pripadnici Afričkog korpusa pod direktnom kontrolom Moskve, saopštili su diplomatski i bezbednosni izvori AFP-u u nedelju.
„Zvanično, Vagner više nije prisutan u Maliju. Ali Afrički korpus preuzima sve aktivniju ulogu“, rekao je jedan diplomatski izvor iz regiona Sahela.
Telegram nalog povezan sa Vagnerom objavio je: „Misija ispunjena. PMC Vagner se vraća kući.“
Vojna hunta u Maliju, koja je došla na vlast pučevima 2020. i 2021. godine, prekinula je veze sa bivšom kolonijalnom silom Francuskom i okrenula se Rusiji za političku i vojnu podršku.
Vagner, najpoznatija ruska plaćenička grupa, rasformirana je i reorganizovana nakon što je njen vođa Jevgenij Prigožin poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći u avgustu 2023, nakon kratkotrajne pobune protiv Moskve.
Mali nikada nije zvanično priznao prisustvo Vagnera, insistirajući da sarađuje samo sa „ruskim instruktorima“.
Francuska je povukla svojih 2.400 vojnika iz Malija 2022. godine, nakon pogoršanja odnosa sa huntom i porasta anti-francuskog raspoloženja u javnosti.
„Kremlj i dalje drži konce u rukama“, rekao je isti diplomatski izvor.
Pročitajte još:
1
3
1
„Većina Vagnerovih ljudi u Maliju, koji su inače iz Rusije, biće reintegrisani u Afrički korpus i ostaće raspoređeni u severnim regionalnim centrima i u Bamaku“, dodao je on, piše Moskov tajms.
Više od tri godine Mali se oslanjao na Vagner u borbi protiv džihadista koji su usmrtili hiljade ljudi širom zemlje.
„Bilo da je to bio Vagner juče ili Afrički korpus danas, naš kontakt ostaje isti – centralna vlast u Rusiji, odnosno Kremlj“, izjavio je jedan bezbednosni izvor iz Malija u nedelju.
Brutalne metode paravojne grupe na terenu u Maliju redovno su bile na meti osuda organizacija za ljudska prava.
U izveštaju UN-a optužuje se malijska vojska i strani borci za pogubljenje najmanje 500 ljudi tokom antiterorističke operacije u mestu Moura u martu 2022. Vojna hunta je negirala te navode.
Zapadne vlade veruju da su strani borci u pitanju bili upravo pripadnici Vagnera.
U aprilu prošle godine tela su pronađena blizu jednog vojnog kampa u Maliju, nekoliko dana nakon što su vojska i Vagnerovi borci uhapsili desetine civila, uglavnom iz etničke zajednice Fulani.
Povlačenje Vagnera događa se usred, kako to malijska vojska naziva, „ponovnog talasa“ džihadističkih napada, uključujući i dva napada u kojima je poginulo više desetina vojnika, što je dovelo do napuštanja ključne baze u centralnom Maliju.
Jedan evropski diplomatski izvor iz regiona Sahela smatra da će Afrički korpus verovatno sprovoditi „mnogo više obuke malijskih vojnika nego što je to činio Vagner“.
„Iako je Vagner tvrdio da su njegove operacije ojačale malijsku vojsku, Afrički korpus će morati da nastavi sa obukom i podrškom, posebno nakon nedavnog talasa napada na Oružane snage Malija (FAMA)“, ocenila je Beverli Očieng, analitičarka Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
Ruski Afrički korpus je nova vojna formacija pod direktnom komandom ruskog Ministarstva odbrane, koja predstavlja naslednika nekadašnje privatne paravojne grupe Vagner. Nastao krajem 2023. godine, ovaj korpus je zamišljen kao sredstvo za zadržavanje i proširenje ruskog uticaja na afričkom kontinentu, naročito nakon smrti Jevgenija Prigožina i postepenog gašenja Vagnerove samostalne strukture.
Za razliku od Vagnera, koji je formalno bio privatna kompanija sa labavim vezama s državom, Korpus funkcioniše kao regularna vojna jedinica. Njeni pripadnici su profesionalni vojnici koji potpisuju ugovore sa ruskim Ministarstvom odbrane, čime se njihov status legalizuje i stavlja pod jasnu komandu državnog vrha.
Afrički korpus deluje u više afričkih država, među kojima se ističu Burkina Faso, Niger i Centralnoafrička Republika. U tim zemljama korpus učestvuje u zaštiti režima naklonjenih Moskvi, obezbeđivanju rudnika i drugih prirodnih resursa, kao i u borbi protiv pobunjeničkih i džihadističkih grupa. Njihovo prisustvo često se maskira nazivima poput „vojnih instruktora“ ili „savjetnika“, ali su u praksi aktivno uključeni u oružane sukobe i bezbednosne operacije.
Osnivanje ovog korpusa deo je šire strategije Kremlja da se nametne kao ključni igrač u Africi, u trenutku kada se tradicionalni zapadni akteri poput Francuske i SAD suočavaju sa padom uticaja. Kroz Afrički korpus, Rusija nudi afričkim liderima bezbednosnu podršku bez političkih uslova, u zamenu za lojalnost i pristup vrednim resursima.
Afrički korpus tako postaje simbol nove faze ruskog prisustva u Africi — organizovanije, institucionalizovanije i još čvršće vezano za državne interese, što jasno pokazuje da Moskva ne odustaje od ambicija da bude globalni igrač.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare