Ovo su ključna pitanja u pregovorima Irana i SAD

Američki potpredsednik Džej Di Vens, koji je predvodio tim Vašingtona, pomenuo je "crvene linije" kada je saopštio jutros da pregovori nisu uspeli, ali nije precizirao koje su to linije, niti da li je moguć nastavak pregovora.

Sjedinjene Države su zahtevale da Iran odmah ponovo otvori Ormuski moreuz za sav pomorski saobraćaj. Međutim, Iran je odbio da se odrekne uticaja nad tom kritičnom plovidbenom putanjom za tankere sa naftom, rekavši da će to učiniti tek nakon konačnog mirovnog sporazuma, kazala su dva iranska zvaničnika, koja su tražila da ostanu anonimna.

Iran je takođe tražio nadoknadu štete počinjene tokom šest nedelja vazdušnih napada, kao i da se zamrznuti prihodi od nafte, koji se nalaze u Iraku, Luksemburgu, Bahreinu, Japanu, Kataru, Turskoj i Nemačkoj, oslobode radi obnove zemlje, rekli su isti izvori. Američka delegacija je odbila te zahteve.

Još jedna sporna tačka bio je zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da Iran preda ili proda celokupne svoje zalihe obogaćenog uranijuma. Iran je izneo kontrapredlog, ali dve strane nisu uspele da postignu kompromis, rekli su zvaničnici.

"Kada dva ozbiljna tima sa namerom za dogovor sedu za pregovarački sto, to mora biti obostrano korisno za obe strane. Nerealno je misliti da možemo da izađemo iz ovoga bez ikakvih ozbiljnih ustupaka; isto važi i za Amerikance“, rekao je u telefonskom intervjuu analitičar Mehdi Rahmati iz Teherana.

Profesor Vali Nasr, stručnjak za Iran na Univerzitetu Džons Hopkins, istakao je da su ovo najozbiljniji i najdugotrajniji direktni razgovori SAD i Irana, koji "odražavaju nameru obe strane da okončaju ovaj rat“, rekao je Nasr.

Prema njegovoj oceni, "jasno je da postoji pozitivan zamah da razgovori traju koliko god traju i da se ne prekinu“.