Oko dva sata popodne u sredu, 6. marta 2019. godine, mali poslovni avion poleteo je sa aerodroma blizu Brisela. U njemu je bila višečlana delegacija crnogorskog predsednika, koja je u središte Evropske unije prethodne večeri doputovala iz Podgorice.
Milo Đukanović se tog jutra u Briselu sreo sa liderima EU i NATO, Donaldom Tuskom i Jensom Stoltenbergom i potom ručao sa zvaničnicima Evropske jevrejske asocijacije, nakon što su mu uručili nagradu “Kralj David” u znak priznanja za “njegov izuzetan doprinos podršci i zaštiti Jevreja”, pišu Vijesti.
Četrdesetak minuta kasnije, umesto da odleti pravo kući u Crnu Goru, “lir-džet 45” sleteo je u Švajcarsku, zemlju satova, čokolade i sira, vrhunskih zdravstvenih usluga i polutajnog bankarstva, na jedan od aerodroma blizu Ženeve.
Donedavno je jedina javnosti poznata okolnost koja povezuje Đukanovića sa ovim mestom bila to što u njemu živi i njegov dugogodišnji prijatelj Stanko Cane Subotić.
Avion je ostao na pisti oko tri i po sata, a potom nastavio za Podgoricu.
Šta je delegacija na čelu sa Đukanovićem radila toga dana u Ženevi, “Vijesti” nisu mogle da saznaju od nadležnih koji dve godine i pet meseci neće da odgovore na pitanja o tome, niti da obelodane dokumentaciju o ovom letu.
Generalni sekretarijat dve Vlade i kabineti Đukanovića i bivšeg premijera Duška Markovića nisu objasnili ni ko je sve bio u državnom avionu i zašto je “lir-džet 45” sletao u region oko Ženevskog jezera još 14 puta od juna 2016. do marta 2020. godine – od čega sa Đukanovićem još najmanje u dva navrata. Ovi predstavnici vlasti nisu odgovarali na pitanja, niti odobravali zahteve za slobodan pristup informacijama, pa su čak ignorisali i sudske presude po kojima je to trebalo da urade.
Tri meseca nakon međusletanja u Ženevu iz Brisela, Đukanović je ponovo tamo putovao Vladinim avionom, koji je sleteo rano ujutro 6. juna, ostao na pisti nešto preko šest sati i nastavio za Bratislavu.
Predsednik i njegov glavni politički savetnik Milan Roćen večerali su tog dana u glavnom gradu Slovačke sa tadašnjim vice-premijerom Miroslavom Lajčakom, uoči Globsec konferencije o bezbednosti.
Sledećeg dana, Đukanović je govorio na panel diskusiji o dijalogu Srbije i Kosova sa predsednicima Hašimom Tačijem i Aleksandrom Vučićem.
Vučićev avion takođe je 6. juna sleteo i proveo izvesno vreme na aerodromu u Ženevi na putu iz Beograda za Bratislavu, ali ne u isto vreme dok je avion Vlade Crne Gore bio tamo.
Đukanović i Roćen sreli su se u Bratislavi i sa tadašnjim visokim zvaničnikom Stejt dipartmenta, Filipom Rikerom, pre nego što se avion uputio prema Crnoj Gori, nešto posle 15 časova.
Predsednik je iz javnosti nepoznatih razloga putovao u Ženevu i 22. januara 2019. godine, sleteo oko 7:52, a oko 16:38 poleteo za Podgoricu.
Osim iz istorije letova Vladinog aviona, koju je “Vijestima” ustupio Projekat za izvještavanje o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP), to se vidi i iz naloga za upotrebu vazduhoplova broj 04/19 od 13. januara 2019. godine.
Taj papir, koji je potpisala bivša generalna sekretarka Vlade Nataša Pešić, a sada savetnica za saradnju sa državnim organima u Đukanovićevom kabinetu, jedini je dokument o korišćenju državnog aviona koji su “Vijesti” dobile od crnogorskih vlasti od početka pravne bitke za slobodan pristup informacijama u maju 2019. godine do danas, uprkos presudama Upravnog suda, koji je poništio dva rešenja GS o odbijanju zahteva za dostavljanje podataka o letovima.
Vladinim propisom predviđeno je da predsednici države, parlamenta i Vlade, koji su i štićene ličnosti, mogu besplatno koristiti avion za službena putovanja, dok ostali visoki državni zvaničnici i organi, moraju da plate sve troškove korišćenje aviona iz sopstvenih budžeta, ako im se odobri upotreba aviona.
U 2016. godini, bilo je pet neobjašnjenih sletanja u oblast oko Ženevskog jezera od juna do kraja godine, jedno 2017, tri 2018, četiri u 2019. godini – uključujući tri leta na kojima je Đukanović bio u avionu. Do marta 2020. godine, do kada “Vijesti” poseduju podatke, zabeležena su još dva neobjašnjena leta iz Podgorice u ovu regiju, uz skrivanje i putnika i razloga putovanja.
Od kraja novembra 2016. godine do početka juna 2018. godine, postoji samo jedan neobjašnjeni let državnog aviona – u aprilu 2017. godine. Đukanoviću je 28. novembra 2016. prestala funkcija premijera, a predsedničku zakletvu položio je 20. maja 2018.
Neki letovi su obavljeni u vreme kada su se u Crnoj Gori događale bitne stvari, ali “Vijesti” ne raspolažu podacima koji bi ih doveli u međusobnu vezu.
Dan posle leta u Ženevu od 24. oktobra 2016. godine, održana je sednica Predsedništva Demokratske partije socijalista sa koje je objavljeno da Đukanović neće biti kandidat za premijera, nakon palamentarnih izbora tog meseca.
Dan nakon izbora Markovićeve Vlade, 29. novembra 2016. godine, u vreme dok je u Podgorici ona zasedala, državni avion je sleteo u Ženevu i ostao tamo oko osam sati.
U jeku afere “Koverta”, dan nakon što je prvi put odgovarao na pitanja novinara o njoj, Đukanović je 22. januara 2019. boravio osam sati u Ženevi, u koju je stigao Vladinim avionom.
Državni avion se u Ženevi zadržao najmanje nešto preko sat vremena u tri slučaja, a najviše trinaest i po sati 21/22. novembra 2018. godine. U nekim slučajevima, pre ili nakon sletanja ili poletanja iz Ženeve, avion je sletao na aerodrome u Italiji i Francuskoj.
”Vijesti” nisu mogle naći zvanične informacije niti medijske izveštaje o bilo kakvoj aktivnosti tri predsednika ili drugih visokih državnih zvaničnika u Švajcarskoj u danima kada je obavljeno ovih 15 letova, kao ni u danima neposredno pre i posle datuma tih letova.
U periodu od juna 2016. do marta 2020. godine bilo je još nekoliko letova Vladinim avionom u Ženevu, ali su visoki državni funkcioneri zvanično obaveštavali javnost o svojim službenim aktivnostima u tom gradu.
Iz kabineta Đukanovića nisu odgovorili na pitanja “Vijesti” iz juna 2020. godine o tome šta je radio u Ženevi 6. marta i 6. juna 2019, kao ni da li je bio putnik u avionu tokom ostalih 13 letova. Nije odgovoreno ni na prošle sedmice ponovljena pitanja o tim letovima i na dodatno pitanje o njegovom boravku u Ženevi 22. januara 2019.
”Vijesti” su pitale njegov kabinet i da li je svrha njegovih putovanja bili službena ili privatna za svaki let pojedinačno, te ako je putovao privatno, ko je platio troškove leta, ali odgovor nisu dobile.
Iz kabineta bivšeg predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, koji je na toj funkciji bio do 20. maja 2018. godine, na slična pitanja o eventualnim njegovim letovima za Ženevu, odgovoreno je da je za sva njegova službena putovanja “u svojstvu predsednika i bivšeg predsednika Crne Gore”, tehničku podršku u organizaciji službenih putovanja isključivo pružao Generalni sekretarijat Predsjednika Crne Gore, “što je prilikom obavljanja dužnosti Predsednika Crne Gore uključivalo, između ostalog, i angažman i korišćenje aviona Vlade Crne Gore”.
”Molimo Vas da navedena pitanja uputite na adresu Generalnog sekretarijata Predsednika”, stoji u odgovoru iz Vujanovićevog kabineta. Generalni sekretar predsednika Slavoljub Stijepović nije odgovorio na prosleđena pitanja Vijesti.
”Predsednik Skupštine Crne Gore Ivan Brajović o svojim aktivnostima u zemlji i inostranstvu od početka mandata u novembru 2016. godine redovno obaveštava javnost, sa informacijama koje su stalno dostupne. Stoga i mediji lako mogu da utvrde da nije bilo aktivnosti po traženim datumima i mestu. Proverom u službi Skupštine Crne Gore, utvrđeno je da se isto odnosi i na prethodnog predsednika Darka Pajovića”, stoji u odgovoru kabineta tadašnjeg šefa parlamenta Brajovića na pitanja iz juna 2020. godine o eventualnim njegovim i Pajovićevim putovanjima u Ženevu državnim “lir-džetom 45”.
U kopiji pečata za overu, koji je objavio MANS, stoji da se advokat lično uverio da kopija pasoša odgovara originalu, a da fotografija verno odražava lik vlasnika, iz čega proizlazi da je Đukanović trebalo da lično donese pasoš i pokaže ga advokatu.
Sa Đukanovićem su tog dana na aerodrom Heattov doputovali supruga Lidija, kum Duško Ban sa suprugom i prijatelj Zoran Ćoćo Bećirović.
Đukanovići su negirali da su imali bilo kakvu imovinu u osnovanim trastovima, a MANS je utvrdio da su postojali najmanje do 2014. godine.
Kako su “Vijesti” došle do podataka o letovima
OCCRP je “Vijestima” ustupio podatke o letovima državnog “lir-džeta” iz kooperativne mreže praćenja letova ADSB-Exchange, u saradnji sa C4ADS. Ova mreža je najveća kooperacija organizacija i pojedinaca koje prate i skladište podatke o pravcu kretanju, visini i brzini kretanja aviona (ADS-B/Mode S/MLAT), i najveći je javni izvor nefiltriranih podataka o letovima, stoji na sajtu te mreže.
Mreža koristi ogroman broj uređaja, takozvanih fidera, koji sa zemlje primaju signal koji emituje transponder aviona tokom leta, i beleže podatke o kretanju aviona širom sveta.
Iz podataka ADSB-Exchange ne može se utvrditi precizno mesto sletanja i poletanja, već samo aerodromi najbliži lokaciji aviona u trenutku kada neki prijemnik “uhvati” prvi ili posednji signal aviona u vazduhu. Međutim, na osnovu analize putanje aviona, visine leta, smanjivanja i povećavanja brzine pri sletanju i poletanju, vertikalne brzine pri penjanju i spuštanju, kao i vremena “odsustva” sa mreže, može se sa sigurnošću zaključiti odakle je avion poleteo, gde je sleteo i koliko vremena je bio prizemljen.
U regionu Ženevskog jezera ima sedam aerodroma na teritoriji Švajcarske i Francuske i oni su u podacima ADSB-Exchange izlistani za svaki let po udaljenosti od lokacije aviona čiji je signal “uhvaćen” pri sletanju ili poletanju.
Let za Pariz i dalje pod velom tajne
Đukanović je državni avion koristio tokom novogodišnjih praznika 2019/2020. za odlazak u Pariz, odakle je sa suprugom i prijeteljima otputovao u Majami, kao i za povratak iz Pariza desetak dana kasnije u Podgoricu, utvrdio je MANS u februaru prošle godine.
Predsednik je Agenciji za sprečavanje korupcije, objasnio da je u Parizu 29. decembra 2019. imao službene obaveze o kojima nije obavestio javnost jer su “u pitanju sastanci sa odgovarajućim stepenom tajnosti”, nakon čega je o svom trošku otputovao redovnom linijom za Majami, saopštio je ASK u januaru ove godine. Đukanović se državnim avionom vratio iz Pariza u Podgoricu 10. januara.
Pozivajući se na rešenje Specijalnog državnog tužilaštva kojim je odbačena prijava MANS-a za zlopupotrebu službenog položaja, ASK je utvrdio da Đukanović nije prekršio zakon.
Direktor Istraživačkog centra MANS-a, Dejan Milovac rekao je tada da SDT i ASK nisu drugim dokazima proveravali tvrdnju Đukanovića da je u Parizu bio službeno a tajno, već da su samo konstatovali da je poštovana procedura odobravanja letova.
Brajović je nasledio Pajovića na mestu predsednika Skupštine 24. novembra 2016. godine.
Na dodatni zahtev da jasno saopšte da li su Brajović i Pajović putovali u Ženevu u danima naznačenih letova Vladinim avionom, odgovor iz Brajovićevog kabineta nije stigao.
Kabinet tadašnjeg premijera Duška Markovića nije odgovorio na pitanja o eventualnim njegovim letovima Vladinim avionom u tom svojstvu i za vreme dok je bio potpredsjednik Vlade do novembra 2016. godine
Đukanović putovao u London sa novinarom “Vijesti”
Još jednu tajnu Đukanovićevu vezu sa Švajcarskom otkrio je nedavno MANS u okviru međunarodne novinarske istrage Pandorini papiri o ofšor poslovima državnih zvaničnika, bogataša, kriminalaca i javnih ličnosti.
MANS je utvrdio da je firma koja je upravljala fondovima koje su Đukanović i njegov sin Blažo formirali 2012. godine – i sakrili to vlasništvo preko pet država – poslovala na adresi u švajcarskom mestu Nušatel. Ono se nalazi na stotinak kilometara od Ženeve, a u blizini više malih aerodroma oko Ženevskog jezera. Od 2017. godine, firma LJ Management, kod koje se nalazi dokumentacija o poslovanju trastova Đukanovića, preselila se na adresu u Ženevi.
Autor ovog članka je slučajno bio u isto vreme na pasoškoj kontroli londonskog aerodroma Hitrou sa Đukanovićem, njegovom suprugom i prijateljima 30. maja 2012. godine, istog dana kada je londonski advokat overio kopiju diplomatskog pasoša tadašnjeg predsednika DPS-a, u okviru procedure osnivanja njegovog Viktoria trasta.
Milovac je rekao da ASK nije cenila to što je državni avion nakon službenih sastanaka u Parizu vraćen u Crnu Goru, te da je, nakon što se Đukanović vratio iz Majamija, ponovo poslat u Pariz po njega.
”Sve i da se zaista radilo o službenom putu u Pariz, nesporno je Đukanovićeva odluka da novogodišnje praznike provede u SAD, dodatno koštala crnogorske građane u vidu naknadnih letova državnog aviona za Pariz”, rekao je Milovac.Ć
BONUS VIDEO: Dritan Abazović o klanu Belivuk
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare