Srbi se guše, kritično je: Na ovoj mapi Srbija je među najgorima u Evropi, udišemo neverovatne količine otrova iz vazduha

Analiza podataka prikupljenih korišćenjem najsavremenije metodologije – uključujući detaljne satelitske snimke i merenja sa više od 1.400 stanica, otkriva strašnu sliku zagađenog vazduha širom kontinenta u kom se guši 98 odsto ljudi.Najgore pogođena zemlja u Evropi je Severna Makedonija. Skoro dve trećine ljudi širom te zemlje živi u oblastima sa količinom štetnih čestica PM2,5 koja je četiri puta veća od smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Utvrđeno je i da četiri oblasti imaju zagađenje vazduha skoro šest puta veće od dozvoljenog, uključujući i glavni grad Skoplje.

Istočna Evropa je u znatno goroj situaciji od zapadne Evrope, osim Italije.Gardijan je radio sa stručnjacima za zagađenje na izradi interaktivne mape koja otkriva najteže pogođena područja na kontinentu. Merenja se odnose na PM2,5 – sitne čestice u vazduhu koje se uglavnom proizvode sagorevanjem fosilnih goriva, od kojih neke mogu da prođu kroz pluća i u krvotok, utičući na skoro svaki organ u telu. Trenutne smernice SZO navode da prosečne godišnje koncentracije PM2,5 ne bi trebalo da prelaze 5 mikrograma po kubnom metru. Nova analiza je pokazala da samo dva odsto stanovništva Evrope živi u oblastima unutar ove granice. Stručnjaci kažu da zagađenje PM2,5 uzrokuje oko 400.000 smrtnih slučajeva godišnje širom kontinenta.„Ovo je teška kriza javnog zdravlja. Ono što vidimo sasvim jasno je da skoro svi u Evropi udišu nezdrav vazduh“, rekao je Roel Vermeulen, profesor životne sredine na Univerzitetu u Utrehtu koji je predvodio tim istraživača širom kontinenta koji je sakupio podatke.

Ovo su stravični podaci do kojih je došao Gardijan:

-Skoro svi stanovnici u sedam zemalja istočne Evrope – Srbiji, Rumuniji, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj imaju duplo više štetnih čestica u vazduhu od smernica SZO-Više od polovine stanovništva Severne Makedonije i Srbije živi sa četiri puta više štetnih čestica od smernica SZO-U Nemačkoj, tri četvrtine stanovništva živi sa dvostruko više štetnih čestica od smernica SZO. U Španiji je ta cifra 49 odsto, a u Francuskoj 37 odsto

-U Velikoj Britaniji, tri četvrtine stanovništva živi u oblastima gde je izloženost između jedan i dva puta veća od smernica SZOBlizu 30 miliona Evropljana živi u oblastima sa malim koncentracijama štetnih čestica koje su najmanje četiri puta veće od smernica SZO.Saobraćaj, industrija, kućno grejanje i poljoprivreda su glavni izvori PM2,5 čestica, zbog čega je ovo postalo ključno pitanje u Evropi.

Situacija je kritična

Zagađenje vazduha postalo je ključno pitanje u Evropi, a EU je pod pritiskom da učini više u borbi protiv rastuće krize javnog zdravlja. Prošle nedelje, Evropski parlament je izglasao usvajanje smernica SZO o PM2,5 do 2035. godine . Zakon, koji tek treba da bude finalizovan u pregovorima sa savetom, postavio bi pravno obavezujuću granicu za godišnju koncentraciju PM2,5 od 5 mikrograma po kubnom metru.

Ali stručnjaci kažu da je potrebno odmah preduzeti hitne mere. Oni ukazuju na sve veći broj dokaza koji pokazuju da zagađenje vazduha utiče na skoro svaki organ u telu i povezano je sa ogromnim spektrom zdravstvenih problema, od bolesti srca i pluća do raka i dijabetesa, depresije i mentalnih bolesti do kognitivnih oštećenja i niske porođajne težine.Jedna nedavna studija je pokazala da je zagađenje vazduha odgovorno za milion mrtvorođene dece godišnje , a drugo da mladi ljudi koji žive u gradovima već imaju milijarde toksičnih čestica od zagađenja vazduha u svojim srcima.Neki gradovi širom Evrope, uključujući London i Milano, preduzeli su korake u borbi protiv zagađenja vazduha, od uvođenja zona ultra niskih emisija do šema za smanjenje saobraćaja i inicijativa za pešačenje i vožnju biciklom. Ali stručnjaci kažu da političari moraju da deluju hitnije u svetlu sve većeg broja dokaza o šteti.Istraživanja su takođe pokazala da je veća verovatnoća da će siromašnije zajednice unutar zemalja živeti u područjima sa najvećom zagađenošću vazduha. Barbara Hofman, profesorka ekološke epidemiologije na Univerzitetu u Dizeldorfu, rekla je da je zagađenje vazduha pitanje „ekološke nepravde“.„Najviše pogođene zemlje su takođe one sa najnižim srednjim prihodom, uz nekoliko značajnih izuzetaka – ovo ilustruje stepen ekološke nepravde koju doživljavamo u EU. Čišćenje vazduha posebno u istočnoj Evropi je hitno potrebno kako bi se obezbedile jednake mogućnosti za zdrav život širom Evrope", rekla je ona.