U trenutku kada na hiljade Avganistanaca biva raspoređeno po raznim delovima sveta ne bi izgubili glavu u novoformiranom Islamskom emiratu na teritoriji njihove države, kojim sada vladaju talibani, hrvatska policija, prema nekim navodima ih pljačka i deportuje u BiH.
Pročitajte još:
Gardijan je imao uvid u svedočenja 16 avganistanskih azilanata i dobio ekskluzivni izveštaj Danskog veća za izbeglice u kojem je dokumentovano oko 60 ilegalnih potiskivanja koje je navodno izvršila hrvatska policija između 16. avgusta i 29. avgusta nad avganistanskim porodicama u Bosni koje su pokušale da uđu na teritoriju Evropske unije.
Ovakvo ponašanje predstavlja grubo kršenje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Ženevskih konvencija i zakonodavstva EU, jer je jedna od sonivnih sloboda ta pojedinac može da podnese zahtev za azil.
Prema navodima žrtava, policija se prema njima ophodila brutalno i nasilno, otela im i uništila lične stvari.
Polovina od vraćenih Avganistanaca su maloletnici.
„Na hrvatskoj granici smo 12 puta vraćeni nazad. Ukrali su nam novac i telefone “, kaže Zihal al-Hak (25), poreklom sa severa Avganistana, koji je sa suprugom Malikom (22) 2016. godine pobegao iz zemlje.
„Poslednji put smo vraćeni između 20. i 21. godine avgusta. Sada je Avganistan u potpunosti pod kontrolom talibana, a mi smo u bekstvu pet i po godina. Veoma smo umorni“, dodao je.
Avganistanci su trenutno druga najrasprostranjenija etička manjina na balkanskoj ruti, koja je jedna od najopasnijih prolaza ka Evropi. Prostire se kroz Bugarsku, Severnu Makedoniju ili Srbiju, zatim Bosnu, Hrvatsku i Sloveniju, odakle konačno mogu da stignu do Italije ili Austrije. Stotine avganistanskih porodica ostalo je na granici između Hrvatske i Bosne, u Bihaću i Bosanskoj Bojni. Žive sa decom u napuštenim zgradama bez vode i struje. Većina je pobegla iz Avganistana u poslednjih pet godina otkako su talibani počeli da osvajaju ruralna područja, izvodeći bombaške napade i desetine pogubljenja po kratkom postupku.
„Talibani su ubili nekoliko članova moje porodice“, kaže Abas (18), koji je pobegao iz Gaznija 2018. godine, nakon što su talibani izvršili napad koji je rezultirao smrću stotina civila.
„Ne mogu da se vratim u Avganistan. Zaglavljen sam ovde mesecima. Pre nedelju dana Hrvati su me zaustavili u blizini Rijeke, pretukli i ukrali mi telefon, pre nego što su me vratili u Bosnu“, dodao je.
Optužbe za povlačenje i nasilje koje je počinila hrvatska policija nisu novina. Već godinama dobrotvorne organizacije osuđuju zloupotrebe, a u nekoliko slučajeva Evropska komisija je zatražila pojašnjenje od Hrvatske, koja je članica EU.
Prošlog aprila, istraga Gardijana otkrila je da su Hrvati seksualno zlostavljali Avganistanku. Navodno je hrvatski granični policajac u ruci držao nož i primorao je da se svuče tokom pretresa grupe migranata. Evropska komisija pozvala je Zagreb da istraži slučaj i opisala incident kao „ozbiljnu krivičnu radnju“.
Hrvatska policija i hrvatsko ministarstvo unutrašnjih poslova negirali su bilo kakve prekršaje, navodeći da su „odlučni da rade zajedno sa EU na sprečavanju ponavljanja nekontrolisanih velikih kretanja ilegalnih migracija s kojima smo se suočili u prošlosti“.
„Naša iskustva iz migrantske krize 2015. godine, kada su se mnogi migranti predstavili kao sirijski državljani misleći da će im ti podaci omogućiti„ lakši tretman azila jesu naučena lekcija koju stalno uzimamo u obzir“, dodali su.
U međuvremenu, u toku su razgiviru u Briselu, jer se EU priprema za jednu od najdramatičnijih humanitarnih kriza u novijoj istoriji. Prema visokom komesaru UN za izbeglice, do 500.000 Avganistanaca moglo bi da napsuti zemlju do kraja godine, jer su hiljade već u tranziciji. Oni koji su nedavno pobegli od talibana pridružiće se hiljadama drugih Avganistanaca koji su napustili zemlju pre nekoliko meseci ili godina, kao i tražiocima azila iz Južne Azije, Bliskog istoka i Severne Afrike koji sde kreću balkanskom rutom.
Prema agenciji UN za migracije (IOM), uskoro će na Balkanu biti više avganistanskih azilanata nego onih iz bilo koje druge zemlje. Međutim, poruka suseda Avganistana i većeg dela Evrope glasi da avganistanske izbeglice nisu dobrodošle. Pakistan dovršava zid duž svoje ozloglašeno porozne granice sa Avganistanom; Turska je izgradila zid od 150 kilometara duž granice sa Iranom, Grčka je takođe upravo završila granični zid, a Hrvatska nastavlja da ih deportuje nazad u Bosnu.
„Uskraćivanje prava na traženje međunarodne zaštite Avganistancima koji beže od očajne situacije u svojoj domovini posebno je zabrinjavajuće“, kaže Šarlot Slent, generalna sekretarka DRK -a.
„Pozivamo EU da osigura dostojanstven prijem na granicama i prestane da zatvara oči pred kršenjem prava“, dodaje.
Prema Institutu za međunarodne političke studije (ISPI), nezavisnom istraživačkom centru koji služi kao izvor vladinih zvaničnika, u periodu od 2008. do 2018. godine, zemlje članice EU vratile su u domovinu oko 70.000 Avganistanaca.
Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU razgovaraće u utorak o zajedničkoj strategiji prema avganistanskim izbeglicama. Brisel je dodelio sredstva za Avganistan, ali je još uvek nejasno da li će se politika biti primenjena na sve one koji su odlučili da napuste tu zemlju.
BONUS VIDEO: Avganistanci u balkanskim kampovima – u Kabulu je katastrofa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar