Skandal trese Crnu Goru: Eksplicitni snimci procurili u javnost, bivši savetnik predsednika i državna sekretarka tvrde da su žrtve

Oboje su naveli da je reč o ličnim razlozima.

"Odbacujem sve netačne, nepotpune i tendenciozne navode kojima mi se bez dokaza pokušava pripisati odgovornost za ugrožavanje privatnosti Pajković i distribuciju spornih snimaka. Te sadržaje sam prvi put video tek kada su počeli nezakonito da kruže društvenim mrežama", naveo je Vukšić u saopštenju.

On, međutim, navodi da mu je Pajković u oktobru 2024. godine protivpravno otuđila mobilni telefon, koji je potom zloupotrebljen, čime mu je "grubo povređena privatnost".

On tvrdi da je zbog toga nastao sporni audio snimak gde se čuje da on njoj preti. Poziv je bio sa fiksnog telefona iz kabineta predsednika Jakova Milatovića.

"O tom događaju nadležni organi poseduju informaciju. Reči koje sam tom prilikom uputio M. P, a koje su selektivno i sa vremenskom distancom od godinu i tri meseca objavljene, bile su neposredna reakcija na krađu i zloupotrebu mog telefona. Te reči, bez obzira na njihov sadržaj, ne predstavljaju niti mogu predstavljati dokaz bilo kakvog krivičnog dela u vezi sa nastankom ili distribucijom fotografija i video snimaka na društvenim mrežama, jer se radi o potpuno odvojenim pravnim pitanjima. Uprkos tome, danas se svesno pokušava izvršiti zamena teza, u kojoj se ja kao oštećeni nastojim predstaviti kao izvršilac krivičnog dela, a lice koje je protivpravno postupalo, odnosno ukralo telefon, kao žrtva", istakao je Vukšić.

On je kazao da je u martu 2025. godine, sa nepoznatog broja primio, "uznemirujuće poruke" sa pomenutim audio snimkom sa njegovim glasom, uz jasnu pretnju i pokušaj ucene da odustane od kandidature za sudiju Ustavnog suda što je, kako je kazao, shvatio kao poruku da će taj audio snimak biti objavljen ukoliko ne posluša "instrukcije".

"Smatram da je M. P. na taj način, neposredno ili posredno, sama ili putem lica kojima je omogućila korišćenje sadržaja iz njenog telefona, pokušala da izvrši nedozvoljen uticaj na postupak izbora sudije Ustavnog suda. Tim povodom sam Upravi policije podnio prijavu protiv M. P. i NN lica zbog pokušaja ucjene, krađe i zloupotrebe telefona, po kojoj je M. P. saslušana. Čak i nakon svega prethodno navedenog, M. P. me je telefonski kontaktirala navodeći da treba 'nešto da joj završim' odnosno da se 'iskupim' zbog audio snimka koji je nastao isključivo kao posljedica krađe mog telefona od strane M. P. Moj duboki lični osećaj je bio da se ova vrsta poziva isključivo mogla odnositi na pokušaj dotične osobe da moj uticaj stavi u funkciju njenog predlaganja za poziciju Ombudsmana i novi pokušaj ucjene. Odbio sam poziv na sastanak. Dokaze o prednjem sam dostavio policiji", rekao je on.

Vukšić je dodao da krajem decembra 2025. godine Pajković podnosi prijavu protiv njega, dostavljajući isti audio snimak i "stvarajući lažan utisak da je riječ o skorašnjem događaju, prećutkujući činjenicu da se događaj desio prije više od godinu i da je povodom istog audio snimka već bila saslušana zbog pokušaja ucene".

"Naglašavam još jednom činjenicu da se sadržaj u javnost plasira sa značajnom vremenskom distancom i u tačno određenom društveno-političkom trenutku - izbor sudije Ustavnog suda i izbor Obudsmana, što dodatno potvrđuje da se ne radi o zaštiti bilo čijeg prava, već isključivo o pokušaju diskreditacije mene lično. U januaru 2026. godine dostavio sam Upravi policije dodatne materijalne dokaze, zatim podneo prijavu protiv M. P. zbog lažnog prijavljivanja u vezi sa distribucijom spornih fotografija i video snimaka na društvenim mrežama i insistirao na poligrafskom testiranju", kazao je Vukšić.

Istakao je da javno i nedvosmisleno saopštava da je spreman da se odmah podvrgne ovim i bilo kojim drugim vrstama provere i utvrđivanja činjenica, te je pozvao nadležne organe da ih bez odlaganja sprovedu, uz poziv da se istim testiranjima podvrgnu sva lica koja se u ovom slučaju dovode u vezu.

"Radi zaštite ličnog integriteta i bezbednosti svoje porodice, podneću prijave i pokrenuti postupke protiv svih lica koja su me putem društvenih mreža lažno optužila, uputila pretnje, uvrede i pozive na linč, uključujući i protiv poslanika u Skupštini Crne Gore koji me je javno označio kao 'nasilnika', te slede odgovarajući sudski postupci za naknadu štete. Istina u ovom slučaju neće se utvrđivati na društvenim mrežama ili u medijima, već isključivo pred nadležnim institucijama. Na takav ishod sam spreman i na njemu insistiram", zaključio je Vukšić.

Pajković je pre nego što je podnela ostavku policiji podnela tri krivične prijave, zbog neovlašćene distribucije eksplicitnog sadržaja – fotografije na kojoj se nalazi ona. ; Kako proizlazi iz prijave, ona sumnja da je bivši direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB) Dejan Vukšić, svestan nezakonitosti, pokušao da iskoristi informacije do kojih je došao po prirodi funkcije koju je obavljao, te da je tim materijalom pretio, a o postojanju kompromitujućeg materijala indirektno govorio i u jednoj emisiji.

Na jednom od audio-snimaka koje je Pajković objavila javno, može se čuti kako Vukšić, navodno, preti kako "cela Crna Gora ima da vidi" kompromitujuće fotografije i snimke doskorašnje javne funkcionerke. ANB je prethodno odbacila svaku vezu sa objavama privatnih prepiski, video i foto materijala kojima se ugrožava privatnost građana. Agencija zakonito vrši poslove iz svoje nadležnosti i u potpunosti poštuje ustavom zagarantovana prava. Privatne prepiske i sadržaji koji su predmet komentara nisu predmet interesovanja Agencije i kao takve ne mogu se dovesti u vezu sa ANB", saopštili su iz Agencije.

Nije poznato hoće li ovaj slučaj dobiti i sudski epilog jer se Tužilaštvo još nije oglašavalo ovim povodom.

Svaka zloupotreba tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio-zapisa ili seksualno eksplicitnog sadržaja može biti kažnjena i do pet godina zatvora, a ukoliko je to krivično delo izvršeno prema detetu počinilac može biti kažnjen od dve do deset godina zatvora.

Reč je o tzv. osvetničkoj pornografiji, kako se u praksi i u javnom prostoru kolokvijalno naziva, odnosno krivičnom delu koje je relativno skoro uvršteno u Krivični zakonik Crne Gore.