U pokušaju da raskrsti sa "nasleđem" Trampove ere, novi američki predsednik Džo Bajden planira donošenje desetak predsedničkih uredbi u prvih 10 dana vlade, povrh programa ekonomskog oporavka i proširenja imigrantskih zakona.
Pročitajte još:
Izabrani predsednik SAD Džo Bajden nasledio je kolekciju kriza kakva se retko viđa i namerava da se odmah po inauguraciji 20. januara, pozabavi istom.
Čim dođe na mesto predsednika SAD, Džozef Bajden planira da odmah ukine neke od najkontroverznijih odluka svog prethodnika Donalda Trampa, ali i da se bavi rešavanjem problema uzrokovanih pandemijom, saopštio je njegov šef kabineta Ron Klejn.
Klejn nije detaljno objasnio sve uredbe, ali je istakao da se odnose na četiri prioriteta Džoa Bajdena, a to su borba protiv pandemije koronavirusa, borba protiv klimatskih promena, oživljavanje ekonomije i društvena i rasna pravda.
Prvog dana biće doneto 10 predsedničkih uredbi, za koje nije potrebna saglasnost Kongresa. Posle inauguracije, Bajden će odmah ukinuti zabranu putovanja u SAD za državljane pojedinih muslimanskih zemalja, zatim će podneti zahtev da se Amerika ponovo priključi Pariskom sporazumu o klimatskim promenana, propisaće obavezno nošenje maski u federalnim zgradama i na međudržavnim putovanjima.
Biće i produžen moratorijum na otplatu studentskih kredita i kirija, kako bi se sprečilo da oni koji ne mogu da plate stanarinu ostanu bez krova nad glavom tokom pandemije, prenosi VOA.
Pokretanje SAD napred
„Ove uredbe će milionima Amerikanaca pomoći da prebrode ovu krizu“, naveo je Klejn. „Novoizabrani predsednik Biden će delovati, ne samo da poništi najozbiljniju štetu koju je Trampova administracija napravila, već i da zemlju pomakne napred“, dodao je on i najavio i da će Bajden predložiti novi zakon o imigraciji prvog dana na dužnosti.
Drugog dana, Bajden će doneti uredbe koje se odnose na pandemiju – otvaranje škola i pokretanje poslova i masovnije testiranje na koronavirus, a trećeg dana je planirano da se donesu uredbe kojima bi se novčano pomoglo onima koje je pandemija najviše oštetila.
Naredne nedelje, Bajden bi trebalo da pokrene pitanje reforme sistema zatvorskih sankcija, klimatskih promena i imigracije, uključujući i spajanje razdvojenih porodica na granici SAD i Meksika.
Novoizabrani predsednici, tradicionalno, počinju sa donošenjem uredbi od prvog dana na dužnosti. Isto je uradio i Tramp, mada su mnoge njegove uredbe osporene na sudu i stavljene van snage.
Povratak „normalnom“
Biden je obećao da će zatvoriti vrata za Trampovim drkim i beskompromisnim ponašanjem i vratiti američku politiku u stanje uljudnosti pre svega kroz povratak u Pariski klimatski porazum i poništavanje odluke o povlačenju iz Svetske zdravstvene organizacije.
Ali, navodi Njujork tajms, Bajden neće moći tako brzo da pošalje Trampa u prošlost jer odlazećem predsedniku preti glasanje o impičmentu u Senatu. Zbog toga je Bajden pozvao senatore da izbegnu „preintenzivno“ suđenje kako bi Senat mogao da se fokusira na potvrđivanje njegove administracije i samim tim povratak „normalnom“.
Za kompletno ostvarivanje Bajdenove agende biće potrebna i saglasnost Kongresa koji treba da odobri plan za pomoć u pandemiji vredan 1,9 biliona dolara.
Bajdenove šanse da sprovede svoj program povećala je nedavna pobeda dvojice demokrata u trci za Senat u Džordžiji, što je rezultiralo ravnomernim brojem republikanaca i demokrata u gornjem domu parlamenta. Presudni glas tako pripada budućoj potpredsednici Kamali Harris. Demokrate takođe kontrolišu Predstavnički dom, donji dom parlamenta.
Iz sveta i regiona čitajte:
Najstariji predsednik
Biden će sa 78 godina biti najstariji predsednik u američkoj istoriji. Prethodno je 36 godina predstavljao Delaver u američkom Senatu a bio je i potpredsednik SAD u vreme administracije Baraka Obame.
Bivši advokat predstavio se u izbornoj kampanji kao umereni „čovek za sve“ koji razume probleme radničke klase ali prihvata i neke progresivne ideje poput borbe protiv klimatskih promena, a birače je privukao obećanjem povratka boljem i mirnijem životu pre živopisnog Donalda Trampa. Bajden je umereno religiozan čovek što je iskoristio na izborima i tako uspeo istovremeno da zadrži levidu i privuče neke republikance, piše Index.
Njegova izborna pobeda ostvarena je nakon dva neuspešna pokušaja 1988. i 2008. koje su pratile brojne porodične tragedije. Bajdenova prva supruga i kći poginule su saobraćajnoj nesreći 1972. godine, samo nekoliko nedelja nakon njegove prve pobede na izborima za Senat. Dvojica sinova bila su teško povređena ali je on ipak preuzeo svoje senatsko mesto i svakodnevno putovao vozom na liniji Delaver-Vašington kako bi večerao sa decom. Voz i prevoz železnicom postali su njegov zaštitni znak i doprineli su njegovoj popularnosti.
Bajdenova nada da postane predsednik brzo se ugasila 1988. kad je optužen za plagiranje govora u predizbornoj kampanji. Drugi put, 2008. godine, nije imao šanse pored zvezde u usponu Baraka Obame. Pri kraju drugog Obaminog mandata, kada mu je sin umirao od raka, odlučio je da se neće ponovno kandidovati za predsednika, već da će vreme provoditi sa unucima.
„Kao Amerika“
Bajden se našao na meti kritika zbog podrške kaznenom zakonu koji je doveo do porasta broja zatvorenika. Priznao je da je pogrešio u svom pristupu i obećao reforme. Njegov glavni prioritet je, kaže, da vrati stabilnost i kompetentnost Beloj kući, zbog čega njegova administracija „izgleda kao Amerika“ i ruši barijere – od crnca na čelu Pentagona do prve ministarke finansija i prve žene, i to obojene, na mestu potpredsednika SAD.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar