Pomrećemo svi: Naučnici pobrojali sve pretnje po planetu

Naša planeta suočena je sa "sumornom budućnošću masovnog izumiranja, zdravstvenih kriza i nemira izazvanih klimatskim promenama" koji će zapretiti ljudskom opstanku, a za to su krivi naše neznanje i inertnost, poručila je grupa međunarodnih naučnika koji kažu da ljudi još uvek nisu u potpunosti shvatili veličinu klimatske krize i pretnju koju predstavlja gubitak biodiverziteta.Sedamnaest stručnjaka iz svih krajeva sveta kaže da je planeta u mnogo gorem stanju nego što većina ljudi, uključujući i naučnike, misli."Opseg pretnji biosferi i svim oblicima života - uključujući ljude - je zapravo toliko velika da je to mnogima teško da shvate, uključujući i eksperte", navodi se u izveštaju kojim je obuhvaćeno više od 150 studija koje se bave prirodnom sredinom i klimatskim promenama.

Raskorak između uništenja prirodne okoline i uticaja na ljude razlog je zašto je mnogima teško da shvate u kolikom smo problemu. "Većina ima problem da razume veličinu ovih gubitaka uprkos konstantnoj eroziji samog tkanja ljudske civilizacije".U izveštaju se upozorava da klimatske promene podstiču masovne migracije, nove pandemije i sukobe oko resursa. "Ovo nije poziv na predaju. Planiramo 'hladan tuš' za svetske lidere kako bi ova planeta izbegla groznu budućnost", navode strućnjaci.Kako bi se izborili sa ovim problemom potrebne su dalekosežne i dubinske promene globalnog kapitalizma, obrazovanja i jednakosti a to uključuje odustajanje od ideje konstantnog ekonomskog rasta, prestanak upotrebe fosilnog goriva, obuzdavanje korporatinog lobiranja i osnaživanje žena, kažu naučnici.Izveštaj je objavljen nekoliko meseci nakon što se ispostavilo da svet nije ispunio nijedan UN cilj u unapređenju biodiverziteta i smanjenju uništenja prirodnog sveta. Drugi put zaredom, vlade nisu ispunile njihove desetogodišnje ciljeve kada je reč o biodiverzitetu a sada se više od 50 zemalja obavezalo da će zaštititi trećinu planete do 2030. Živi bili pa videli, kažu stručnjaci.

Ujedinjene nacije upozoravaju da bi milion vrsta moglo da nestane u narednih nekoliko decenija. "Uništavanje prirodne sredine mnogo više ugrožava civilizaciju od trampizma ili korone", rekao je Gardijanu Pol Erlih sa Univerziteta Stanford koji već godinama upozorava na pogubne posledice klimatskih promena.Kaže da rast populacije i konzumerizam bogatih zemalja vode Zemlju u katastrofu. "To je fatalna bolest civilizacije koja se mora zameniti jednakošću i brigom o društvu a ne konzumiranjem novog đubreta", rekao je on.Velike populacije dovode do degradacije tla, gubitka biodiverziteta. "Više ljudi znači više sintetičkih jedinjenja i opasne plastike koja se proizvodi i baca i zagađuje Zemlju. Takođe povećava šanse za novom pandemijom", navodi se u studiji.Posledice klimatskih promena su očiglednije od gubitka biodiverziteta ali ljudi i dalje ne mogu da smanje emisiju štetnih gasova. Ako bi razumeli veličinu krize, velika je šansa da će političari shvatiti koliko je pretnja ozbiljna, optimisti su naučnici."Naša poenta je da kad shvatite veličinu i neposrednu opasnost problema, biće vam jasno da je potrebno uraditi mnogo više poput smanjenja upotrebe plastike, konzumiranja manje mesa ili manje putovanja avionom. Naša poenta je da su nam potrebne velike sistemske promene i to brzo", rekao je profesor Danijel Blumstajn sa Univerziteta Kalifornija.

Sumorni izveštaj objavljen je posle višegodišnjih upozorenja o stanju naše planete. Pre dve godine 11.000 naučnika je upozorilo na "patnju neviđenih razmera" kao posledicu klimatskih promena i pozvalo na velike promene. Više od 150 australijskih naučnika je 2016. uputilo otvoreno pismo tadašnjem premijeru tražeći hitnu akciju u smanjenju emisija štetnih gasova. Iste godine 375 naučnika uključujući i 30 nobelovaca napisalo je otvoreno pismo svetu upozoravajući na opasnosti klimatskih promena.Profesor Tom Oliver, ekolog sa Univerziteta Reding kaže da je u pitanju zastrašujuć ali kredibilan izveštaj o pretnjama sa kojima će se suočiti društvo ako nastavi sa svojim "kako ćemo, lako ćemo" scenarijom ponašanja. "Naučnici sada moraju da nađu način da katališu promene", rekao je on.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=ug7zRmS5eyM&feature=emb_logo***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram