„S tim se ne igra“: Srbija mora da odgovori na zahtev UN o istrazi moguće upotrebe zvučnog oružja na protestu

Šest specijalnih izvestilaca UN obratilo se Vladi Srbije dokumentom u kojem izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog incidenata tokom mirnog protesta u Beogradu, održanog 15. marta 2025. godine. Taj dokument je sada objavljen u medijima.

Iako izvestioci ne mogu sa sigurnošću da potvrde da je korišćeno zvučno oružje, ističu da su prikupljeni dokazi snažno ukazivali na njegovu potencijalnu upotrebu, što je, kako navode, izazvalo masovnu paniku među okupljenima.

Kako je navedeno, posebno je alarmantna činjenica da se incident dogodio u trenutku kada su okupljeni demonstranti u tišini odavali počast žrtvama nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu. Upotreba potencijalno opasne tehnologije u takvom kontekstu ocenjena je kao "nesrazmerna i surova", i u direktnom je sukobu sa međunarodnim principima o pravu na mirno okupljanje.

U dokumentu dostavljenom Vladi Srbije 2. aprila, UN izvestioci zahtevaju brzu, nezavisnu i nepristrasnu istragu, kao i jasne informacije o komandnoj strukturi, zakonskom osnovu i prethodnim odobrenjima za eventualno korišćenje akustičnih uređaja. Takođe traže i podatke o svim vrstama manje smrtonosnog oružja koje Srbija poseduje, uključujući ona bazirana na zvučnim talasima, kao i o broju i prirodi povreda nastalih tokom incidenta.

Dokument UN izvestilaca je objavljen 60 dana nakon što je dostavljen Vladi Srbije i biće deo redovnog izveštaja Saveta za ljudska prava, uz eventualni odgovor srpske vlade ukoliko ga dostavi. Među potpisnicima dokumenta nalaze se i izvestiteljke Đina Romero, Ajrin Kan, Tlaleng Mofokeng i druge ugledne članice specijalnih mandata UN.

Diplomata i nekadašnji ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović rekao je za Nova.rs da se očekuje da Vlada Srbije dostavi nekakav odgovor na ove zahteve.

"Srbija će morati da da neki odgovor. Kakav će on biti, videćemo, ali će morati da ga bude, jer se sa time ne igra", kaže diplomata.

Jevremović kaže da ovaj dokument i izveštaj Saveta za ljudska prava mogu da znače vrstu političkog pritiska, ali da ne očekuje neku konkretniju kaznu za srpske vlasti.

"Ne radi se o praktičnim sankcijama, ali to jeste vid političkog pritiska, sad kakav će ishod imati, pozitivan ili ne, videćemo. To je pre svega moralno pitanje, jer takva sredstva ne bi trebalo da se upotrebljavaju protiv naroda", rekao je on.

Zaključio je da svakako nije prijatno da se jedna država nađe u takvoj situaciji.

Podsetimo, prema svedočenjima brojnih građana koji su 15. marta bili prisutni na protestu u Ulici Kralja Milana, iznenadni i neprijatan zvuk, nalik šumu aviona ili rakete, doveo je do paničnog naglog kretanja mase, što je moglo imati ozbiljne posledice po bezbednost okupljenih. Incident je zabeležen i na brojnim snimcima. Mediji i nevladine organizacije izvestili su da je veliki broj građana prijavio fizičke i psihičke simptome nakon izlaganja ovom zvuku.

Izvestioci su upozorili da je upotreba ovakvih uređaja – posebno ukoliko su eksperimentalni – nedovoljno regulisana i potencijalno opasna, s obzirom na mogućnost trajnog oštećenja sluha i izazivanja dezorijentacije, što može dovesti do stampeda i haotičnog ponašanja u masi. Naglašena je potreba za preciznom zakonskom regulativom i nadzorom nad korišćenjem slične opreme od strane snaga reda.

U međuvremenu, objavljene su i fotografije na kojima se vidi uređaj koji liči na zvučni top.

Od srpskih zvaničnika su stizale protivrečne tvrdnje od toga da Srbija ne poseduje nikakvo zvučno oružje, do toga da ga ipak ima, ali "nije raspakovano", pa do toga da ima više desetina takvih uređaja, ali da navodno služe samo kao razglas.

Slučaj je dodatno dobio međunarodnu dimenziju kada je Evropski sud za ljudska prava, na zahtev šest srpskih nevladinih organizacija, 30. aprila izdao privremenu meru kojom se Srbiji nalaže da obustavi upotrebu zvučnih uređaja u svrhu kontrole protesta. Organizacije su prethodno podnele i krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal, kvalifikujući incident kao potencijalni akt terorizma, dok se pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu sprovodi predistražni postupak.

Pored pravnih inicijativa, opozicioni pokret "Kreni-promeni" obratio se početkom aprila Ujedinjenim nacijama sa zahtevom za međunarodnu istragu. U zahtevu je, između ostalog, priloženo više od pola miliona potpisa građana, desetine video-snimaka i svedočenja skoro dve hiljade ljudi o zdravstvenim posledicama zvučnog udara.