Foto: SERGEI BOBYLEV / SPUTNIK / KREML/EPA-EFE, Galina Bondarenko / Alamy / Alamy / Profimedia, Shutterstock

Koliko god da su građani Rusije šokirani i uplašeni zbog delimične mobilizacije koju je proglasio predsednik Vladimir Putin, postoji nešto od čega se Rusi dodatno pribojavaju, a u dosadašnjoj istoriji te zemlje dogodilo se samo dva puta.

Iako je zvanični Kremlj invaziju na Ukrajinu do sada nazivao „specijalnom vojnom operacijom“, a Vladimir Putin više puta isticao da Rusija neće mobilisati građane jer „nije u pitanju rat, već oslobađanje teritorije“, nakon sedam meseci sukoba u Ukrajini ruski zvaničnici doneli su odluku da proglase delimičnu mobilizaciju.

Odluku je građanima saopštio sam Putin u vanrednom obraćanju, ističući da ona stupa na snagu čim se potpiše ukaz. Ubrzo nakon obraćanja on je pomenuti ukaz i potpisao, a on je odmah stupio na snagu.

Foto: MAXIM SHIPENKOV/ANATOLY MALTSEV/GAVRIIL GRIGOROV/SPUTNIK/KREMLIN/EPA-EFE

Detalje o mobilizaciji 300.000 rezervista pojasnio je ministar odbrane Sergej Šojgu. On je kazao da će od odlaska u rat biti izuzeti studenti, a pravo na izuzetak imaju i oni koji su navršili starosnu granicu služenja vojnog roka, zatim oni koji iz zdravstvenih razloga ne mogu u vojsku i oni koji imaju sudske presude o izricanju kazne zatvora.

Ovom odlukom, Putin je ušao u istoriju kao lider koji je proglasio mobilizaciju za ono što sam naziva „specijalnom vojnom operacijom“, a ne ratom. To se ranije dogodilo samo dva puta – 1914. i 1941. godine, odnosno za Prvi i Drugi svetski rat.

1914.

Neposredno nakon izbijanja Prvog svetskog rata, ruski car Nikolaj II imenovao je svog strica, velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča, kao komandanta Ruske carske vojske. Tadašnjom mobilizacijom, ruska armija je popunila 115 pešadijskih i 38 konjičkih divizija sa skoro 7900 artiljeriskih oruđa. Divizija su postavljene na sledeći način: 32 pešadijske i 10,5 konjičkih divizija naspram Nemačke, 46 pešadijskih i 18,5 konjičkih prema Austrougarskoj, 19,5 pešadijskih i 5,5 konjičkih divizija za odbranu Baltika i Crnog mora, a 17 pešadijskih i 3,5 konjičke trebalo je da se transportuju iz Sibira.

Rat na istoku započeo je ruskom invazijom Istočne Pruske i Austrougarske provinije Galicije. Prvi pokušaji su se brzo pretvorili u poraz u bici kod Tanenberga u avgustu 1914. godine. Druga ekspedicija na Galiciju je bila mnogo uspešnija tako da je Rusija držala celu Galiciju do kraja 1914. godine. Pod komandom Nikolaja Ivanova i Alekseja Brusilova, Rusi su dobili bitku u Galiciji u septembru i započeli su opsadu Pšemisla, sledeće tvrđave na putu prema Krakovu.

Foto: MAXIM SHIPENKOV/ANATOLY MALTSEV/SERGEI BOBYLEV / SPUTNIK / KREML/EPA-EFE

Početni ruski uspeh u 1914. na Austro-ruskoj granici je bio razlog za zabrinutost Centralnih sila i prebacivanje značajnijih nemačkih snaga na istok kako bi se pritisak na Austougarsku vojsku smanjio. Stvorena je 11. nemačka armija, a do kraja 1914. glavni fokus ratnih dejstava je sa ruske Poljske prebačen zapadno na reku Vislu. U oktobru je usledila bitka na reci Visli, a u novembru bitka kod Lođa kojom su Nemci malo uznapredovali, ali su uspeli da zadrže Ruse na sigurnoj distanci.

Do juna 1916. godine bilo je 140 ruskih naspram 105 austro-nemačkih pešadijskih divizija i 40 ruskih naspram 22 austro-nemačke konjičke divizije. Mobilizacija industrije i povećanje uvoza omogućavalo je ruskoj armiji da krene u ofanzivu. Velika ofanziva na jugozapadnom frontu pod komandom generala Alekseja Brusilova (Brusilovljeva ofanziva) započela je u junu.

Međutim, do 1917. godine, ruska ekonomija je doživela kolaps pod ratnim pritiskom. Dok je ratni materijal bio poboljšan, nedostatak hrane u velikim gradovima doveo je do građanskih nemira, koji su doveli do abdikacije cara i Februarske revolucije. Veliki ratni gubici su takođe doveli do pada morala, koji je dao mogućnost boljševičkim agitatorima i novoj liberalnoj politici ruske privremene vlade prema armijama. Poslednja ofanziva koju je sprovela ruska vojska je bila kratka i neuspešna ofanziva Kerenskog u julu 1917. godine.

Protesti u Beogradu protiv rata i mobilizacije Foto:Tanjug/AP Photo/Darko Vojinovic

Broj ruskih žrtava u Prvom svetskom ratu je veoma teško odrediti, usled nepostojanja kvalitetne statistike. Neki ruski izvori navode da je reč o 775.400 stradalih u borbama, a novije procene govore o 900.000 stradalih i 400.000 onih koji su kasnije preminuli od posledica ranjavanja.

Kada se Rusija povukla iz rata, oko 3,9 miliona ruskih vojnika nalazilo se u zarobljeništvu. Ovo je daleko više od svih ostalih vojski u Prvom svetskom ratu. Samo je Austrougarska, sa 2,2 miliona bila relativno blizu.

1941. 

Tokom ovog četri godine dugog rata, poginulo je više od trideset miliona ljudi, s tim da Rusija danas tvrdi da je Crvena armija imala 30 odsto veće gubitke od Nemaca. Iz tog rata, SSSR će izaći kao vojna i industrijska supersila.

Rat između Nemačke i Sovjetskog Saveza je otpočeo 22. juna 1941., kada su nemačke trupe izvršile invaziju na deo Poljske koji su prethodno okupirali Sovjeti, a završio se 8. maja 1945., kada su se nemačke oružane snage bezuslovno predale nakon Berlinske bitke. Nemačka je bila u prilici da dovede pojačanja iz tri svoje savezničke zemlje iz Sila osovine – Italije, Mađarske i Rumunije – kao podršku na frontu i naknadno okupiranim teritorijama. Određenu pomoć je imala i od antikomunističkih partizana kao i od Španske divizije. Sovjetski Savez je imao pomoć u vidu partizana iz mnogih istočnoevropskih zemalja, najviše iz Poljske i Jugoslavije. Osim toga, 1. i 2. Poljska armija, koje su naoružali i obučili Sovjeti, se borila uz Crvenu armiju na Istočnom frontu.

Foto:SERGEI BOBYLEV / SPUTNIK / KREML, Alexander Reka / TASS / Profimedia

Istočni front je bio daleko najveće i najkrvavije bojište Drugog svetskog rata, i zaista ima malo sukoba u istoriji čovečanstva koji se sa njim mogu uporediti. Podrazumevao je više kopnenih borbi nego svi ostali frontovi Drugog svetskog rata zajedno. Crvena armija i ostale snage SSSR-a su uspele da nanesu oko 75 odsto gubitaka – oko 2,5 miliona ljudi – koje su pretrpele nemačke kopnene snage tokom Drugog svetskog rata. Nemački saveznici, uključujući Japan, su izgubili najmanje 800.000 vojnika u borbama sa Sovjetskim Savezom, uz dodatnih 1,4 miliona koji su pali u zarobljeništvo. Sa druge strane, SSSR je izgubio najmanje 8,7 miliona vojnika. Većina Nemaca koji su zarobljeni su internirani na prinudni rad nakon rata. Poslednji ratni zarobljenici su oslobođeni tek 1956-, nakon dugih pregovora, mada se pola miliona ratnih zarobljenika nije vratilo kući usled smrti.

POGLEDAJTE JOŠ:

2022. 

Iako je zasad neizvesno kako će izgledati delimična mobilizacija u Rusiji, jasno je da je većina Rusa kategorično protiv odlaska na frontove u Ukrajini.

Masovni protesti su održani širom Rusije zbog odluke Vladimira Putina da proglasi delimičnu mobilizaciju u celoj zemlji. Rusi su na ulice izašli sa jasnom porukama „ne ratu“, „ne mobilizaciji“ i „Putin napolje“. Ovo su prvi veći protesti u zemlji nakon onih koji su organizovani zbog hapšenja opozicionara Alekseja Navaljnog, a ujedno i prvi put poslednjih decenija da je Putin uspeo da svoj narod okrene protiv sebe – nateravši ih da ratuju u Ukrajini.

Kako se vidi na snimku koji je objavila saradnica Alekseja Navaljnog Ljubov Sobolj, policajci su jednom mladiću gurnuli glavu u izlog, a zatim nastavili da ga tuku po telu.

Više od 1.300 ljudi je privedeno na protestima koji su izbili širom zemlje, a preti im duga zatvorska kazna.

BONUS VIDEO Putinova naredba o delimičnoj mobilizaciji poremetila raspravu u Ujedinjenim nacijama

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (0)